Ruzan san
Sinoc je opet zvao.....mobitel je dugo zvonio, drzala sam ga u ruci dok me je prijateljica nemo gledala da li cu se javit. Naravno, nisam se javila. Ne znam sto sad hoce, imao je priliku, mi smo imali priliku, sve smo imali a sad je kasno za sve. Nas mali svet je srusio, mada tvrdi da sam ga ja srusila jer sam ja njega ostavila. Isuse dragi, morala sam ga ostavit jer sam svakog dana plakala pored njega, nisam imala snage vise se borit sa tim sto je sebican, misli samo na sebe, na svoja osecanja a ja sam morala bit uz njega bez obzira koju je glupost cinio. Cekala ga doma....samo kad se setim i sad bi mogla zaplakat.
Nocas sam jako,jako lose spavala. Bilo je neprospavanih noci, losih snova ali...nocas je bilo najgore.
Sanjala sam njega, njegovu bivsu curu (sa kojom je sad u vezi), svoju sestru, prijatelje.....Svi su se svadjali a ja sam sedela na stolici i posmatrala ih. U jednom momentu moja sestra je pokusala uzet pismo iz njegove njegove ruke i pismo se pocepalo....pruzila mi je komad izguzvanog papira i rekla: evo ti citaj da vidis sa kim si provodila vreme i kome si ugadjala i sebi na stetu radila....Pogledala sam papir i procitala samo: sanjam da budem sa tobom i jos uveka te volim...pogledala sam je u oci a ona mi je rekla: da li znas da je to pisao njoj dok je bio skupa sa tobom? To ti je radio iza ledja dok si ti bila budala, sedela doma, kuhala i spremala. Ustala sam se sa stolice i krenula a ispred sebe sam videla samo neko zelenilo...Svi su me posmatrali i cutali...
Probudila sam se zbunjena. Ne zelim preterano analizirat san i trazit odgovore na pitanja. ZELIM SAMO DA NADJEM SVOJ MIR!!!!
Dan za danom...
Dobila sam porukicu od jednog prijatelja....budi nasmejana i vesela jer nikad ne znas koga ces i kad sresti....
Doista se trudim bit raspolozena, da ne razmisljam sto je bilo i da trazim odgovore....koliko god truda ulozila misli same dolaze....
U ocima mi se moze videt da nisam potpuno srecna.
Toliko tragova je ostalo da se nadam da ce vremenom izbljedeti.
Dani prolaze, proslo je tri sedmice kako smo raskinuli a ja imam utisak da sam jos uvek zarobljena u proslosti i sopstvenim mislima.
Nisam nikud isla, izolirala sam se od drustva i prijatelja. Nisam zelela da me gledaju tuznu i zamisljinu.
Nocas sam lose spavala....ali ustala sam se bistrijih misli. Planiram izaci za vikend sa prijateljicama.
Juce sam cula da je poceo zivet sa nekom bivsom devojkom....toliko o njegovoj ljubavi....Ne razumem ga....svakog dana mi salje porukice na mobitel a zivi skupa sa njom. Sta sad hoce? Zasto stvara nemir u mom zivotu?
Prazne reci bez dela nista mi ne znace...imao je priliku pokazat sve to sto mi sad pise. Zasto ljubav nije pokazao kad smo bili skupa, sad mi te reci nemaju smisla.
Pruzila sam mu milion sansi i sve ih je prokockao. Tog jutra kad sam mu rekla da vise ne zelim vezu sa njim i da vise nemam snage borit se sa svim nije nista ucinio. Plakala sam a on je sedeo i smejao se. Nisam mogla verovati....nije bio prvi put da ta scena bude izmedju nas.
Srusio je sve moje snove i zelje da budem sa njim.
Kad me zove ne javljam se na mobitel jer nemam sto mu rec....sve sam mu vec rekla.
Prolaze dani i trebam ici napred.
Tuga i samo tuga
Ponekad ne vidimo gde je kraj......ili naprosto ne zelimo videti.
Eto tako je meni sad.
Gde je kraj boli i tuzi?
Nalazim se u fazi gde ne vidim resenje a sigurna sam da se neke stvari resavaju same od sebe.
Uvek sam bila nasmejana i dobro raspolozena. Uglavnom su svi oko mene trazili savet i da ih slusam dok mi pricaju svoje probleme....a sad...evo mene u toj fazi....
Trazim da budem slusana dok se zalim i trazim savete na sve strane.Ko da mi pomogne.....kazu da prvo sam sebi moras pomoci i nesto uciniti a onda ocekivati od drugih.
Odbrana magistarskog jos nije bila, to se zakompliciralo.
Veza sa malim nije uspela.
Nisam otisla na more.
Pocela sam ziveti u novom stanu sa prijateljicom.
Resenja postoje...treba resavati jedno po jedno.
Emocije me ubijaju,placem danima i nocima....ugrozila sam svoje zdravlje.Ne jedem,ne pijem tekucine....Ko je ili sta je vredno mog zdravlja? Nista nije bitnije od toga.
Voleti je izgubilo smisao....znam da ce mnogu reci, procice opet ces voleti i bit zaljubljena. Nisam verovala da veza i prekid tako mogu utecati na nekog. Na mene, jaku i stabilnu osobu. Da me sad samo vidite....
Izgubila sam na tezini...sta da kazem....u jednom momentu sam imala 43kg...kao neko dete. Trudim se popraviti svoje fizicko a i psihicko zdravlje. Danas sam se pri put nasmejala, nakon tri nedelje plakanja. I taman kad sam pomislila da se dan zavrsio bez suza...eto njih....plakala sam opet satima. Konektovala sam se i sad kukam i Vama se zalim.
Toliko ruznih reci je bilo izgovoreno da sam u jednom momentu pomislila sta sam lose uradila da to zasluzim?Gde sam pogresila?
Treba gledati napred od pitanja bez odgovora nema nicega.
Ako zivimo zarobljeni u proslosti, gde spada i jucerasnji dan , nemamo nista. Treba misliti o novom jutru i novom danu koji dolazi.
Sve ovo znam i ja i svi vi ali ljudska priroda i psiha je nesto drugo.
Preporucila bi Vam da procitate knjigu od Spenser Dzonsona Ko je maznuo moj sir....knjiga je odlicna.
depresija
Dragi moji prijatelji,
dugo me nije bilo...ne ynam odakle pocet pisat.
Jos uvek sam u depresiji...celi svet mi se bio srusio.
Trenutno sam u internetcaffe/u tako da mi ne zamerite sto necu komentirati vase postove.
Sve ono mo cemu sam prije pisala i sto sam yeljelai planirala palo je u vodu.
Da krenem od pocetka...e da, jos nesto..ne zamerite mi ako budem pisala nepovezano jer jos uvek se oporavljam od depresije...
Na more nisam otisla, odbrana jos uveka nije bila, nadam se da cu psihicki bit spremna za odbranu magistarskog a ono najgore je da sam ostavila dragog...
Uyeli smo stan....ja sam platila sve...stanarinu, depozit i sredila sta bas po nasem ukusu...DA NEPOVERUJETE..IYDRYALI SMO CITAVU JEDNU SEDMICU SKUPA...I TAD SAM PUKLA I REKLA DA JE KRAJ ALI ZAUVEK..DA GA NI CUT NI NI VIDET U ZIVOTU!!!!!
Prosla sam pakao sa njim....plakala sam svakog dana i smisljala kako cu napusti sve...i on je otisao u stari stan, ja sam kod prijateljice...danima plcem i pokusavam skuzit sto mi je sve to trebalo u zivotu.
VUK DLAKU MENJA ALI CUD NIKAD!!!! U ovo sam definitivno sigurna i tesko ce me ko ubedit u suprotno....
Mislio je samo na sebe, nije bitno sto je sve prepustio meni..i da platim kao nema para, uredjivanje stana ali sto je on radio za to vreme.....provodio se sa deckima i njegovim drugaricama...kad god bi nesto jeo spremila sam mu...kuhala svakog dana, peglala i prala jer je donio prljav ves u stan kao da celi mesec nije prao....na kraju sam pukla...kao da sam mu rob bila...sluskinja i kad nesto ne bi bilo po njegovom vredjao me ruznim recima ....kao i prije..a sto sam mislila da moze bit bolji....
pisacu opet kad budem dosla u caffe , mo9zda cu bit bolje raspolozena...ali mislim da kuzite sto vam pokusavam rec....
Sve vas pozdravljam i saljem veliku pusu...
