Ruzan san
Sinoc je opet zvao.....mobitel je dugo zvonio, drzala sam ga u ruci dok me je prijateljica nemo gledala da li cu se javit. Naravno, nisam se javila. Ne znam sto sad hoce, imao je priliku, mi smo imali priliku, sve smo imali a sad je kasno za sve. Nas mali svet je srusio, mada tvrdi da sam ga ja srusila jer sam ja njega ostavila. Isuse dragi, morala sam ga ostavit jer sam svakog dana plakala pored njega, nisam imala snage vise se borit sa tim sto je sebican, misli samo na sebe, na svoja osecanja a ja sam morala bit uz njega bez obzira koju je glupost cinio. Cekala ga doma....samo kad se setim i sad bi mogla zaplakat.
Nocas sam jako,jako lose spavala. Bilo je neprospavanih noci, losih snova ali...nocas je bilo najgore.
Sanjala sam njega, njegovu bivsu curu (sa kojom je sad u vezi), svoju sestru, prijatelje.....Svi su se svadjali a ja sam sedela na stolici i posmatrala ih. U jednom momentu moja sestra je pokusala uzet pismo iz njegove njegove ruke i pismo se pocepalo....pruzila mi je komad izguzvanog papira i rekla: evo ti citaj da vidis sa kim si provodila vreme i kome si ugadjala i sebi na stetu radila....Pogledala sam papir i procitala samo: sanjam da budem sa tobom i jos uveka te volim...pogledala sam je u oci a ona mi je rekla: da li znas da je to pisao njoj dok je bio skupa sa tobom? To ti je radio iza ledja dok si ti bila budala, sedela doma, kuhala i spremala. Ustala sam se sa stolice i krenula a ispred sebe sam videla samo neko zelenilo...Svi su me posmatrali i cutali...
Probudila sam se zbunjena. Ne zelim preterano analizirat san i trazit odgovore na pitanja. ZELIM SAMO DA NADJEM SVOJ MIR!!!!
