Prošlost
Osećam potrebu da podelim sa Vama neke detalje iz moje bivše veze, ne znam razlog za to ali želim da pišem o tome.
Lagala bi kad bi rekla da je sve bilo ružno. Naravno da je bilo i lepih trenutaka.
Malo mi je potrebno da budem srećna, neka sitnica, malo pažnje a isto tako malo je potrebno da osetim tugu. Često sam se pitala, koja je poenta prvo obasipati nekoga lepim rečima, a nakon toga reći toliko ružnih reči da prosto ne možete sve da ih zapamtite.
Išla sam u šetnju danas, posetila prijateljicu i u povratku doma sela sam u park. Čitala sam porukice na mobitelu od njega....Bilo je porukica od pre godinu dana, kad smo počeli našu priču.
Rešila sam ići dalje ali nekak sam izbegavala obrisati porukice od njega. Nisam izbrisala ni jedan mail, ni jednu sliku, ništa.
Danas sam pročitala sve njegove porukice na mobitelu i lagano brisala jednu po jednu...bilo ih je...
Sačuvala sam dva sms-a koja želim podeliti sa Vama. Znam da nije pristojno ali...
"Znam tačno kako se osećas..Toliko sam te večeri ispraćao. Osetim te...to me ispunjava..verujem u tebe...pokrećeš me...Nadam se da si našla mir u meni zauvek."
Ovo toliko lepo zvuči, kao da sam mu sve bila u životu, kao da me je voleo. Možda i jeste ali samo na njemu jasan način. Ovu porukicu sam dobila jedne večeri kad sam išla doma nakon šetnje sa njim. Šetali smo gradom, posmatrali zgrade i zamišljali kako bi bilo da imamo naš stan, da živimo skupa. Oči su mi bile pune suza kad sam mu govorila da moramo sačekati još malo jer nemamo dovoljno para, da se prvo moram zaposliti. Dan nakon ovog susreta je bio pun ružnih reči, bez emocija...
"Dodje mi da te ubijem na licu mesta."
Ovaj sms sam dobila tokođe jedne večeri. Da li ga treba uopšte komentirati? Šta li sam to uradila ili nisam da mi kaže ove reči? Naprosto nije navikao da mu se kaže u lice šta se misli. Te večeri, sam ga pitala par sitnica u vezi nas, naše budućnosti i rekla mu svoje mišljenje...
Teško mi je, jer sam ga volela, volim ga još uvek i trudim se da to prestane. Sigurna sam da nisam pogrešila izborom da ostanem sama...pored njega sam svaki dan patila, mučila se pitanjima i slušala njegove uvrede....nisam više želela da ja plačem a on gleda u mene i smeje mi se...toliko puta sam to doživela.
Život je pun iznenađenja, ko zna šta nas čeka sutra !
