Ubijajući osamljenost…

petak , 13.01.2012.

Ovo je spomenuta priča iz prethodnog posta. Radi se o varijaciji na istu temu. Priča je nastala 2009. godine kao ''domaća zadaća'' za jedan kolegij na fakultetu.

Ubijajući osamljenost, ali i nevine
- I'm killing loneliness that turned my heart into a tomb
I'm killing loneliness… - svirao je moj mobitel.
- Tko te zove u ovo doba? - upita me dečko i uzme mobitel.
- Ne znam, javi se! - kažem mu.
Gledala sam u retrovizor kako Zeleni proučava vlastite ruke dok ga je Frida pokušavala poljubiti, a Magda je dubokoumno gledala kroz prozor iščekujući da napokon ova dosadna večer završi te da stigne kući i pomoli se.
- Može da dođem sutra u 6 po one dvije vreće miješane paprike? - pročitao mi je dečko poruku.
- Tko ti je taj? O kakvoj paprici priča?
- Daj mi mobitel.
Počela sam mu otimati mobitel iz ruke, odmičući ruke s volana.
- Ne dam ti ga, dok mi ne kažeš tko je taj paprikaš? - postajao je ozbiljan.
Posve sam odmakla ruke s volana kako bih mu uzela mobitel, a onda je uslijedilo: jedan bum, pa jedan tras i onda opet bum. Udarila sam glavom u volan, ali se srećom ili nesrećom zračni jastuk nije otvorio.
Ekipa sa zadnjeg sjedišta je povikala: - Šta je ovo? U što smo to udarili?
- Rokrokrokrokrokrokrokrokrokrokrokrokrokrokrokrokrokrokrokrokrokrokrokrok.- čulo se izvana.
Moj me dečko, tresući se, primi za ruku.
- Ubila si nekog! - povikne Magda i prekriži se tri puta za redom.
- Oče naš, koji jesi na nebesima, sveti se ime…
- Žirafe! Žirafe! - započne vikati Zeleni.
Svi smo uperili poglede kroz prozore kako bi vidjeli te famozne žirafe, ali žirafa nije bilo.
- Mislim da bi trebali pozvati pomoć! - zaključila je Frida.
- Policiju? Hitnu? Vatrogasce? Mog oca? - upitala sam zbunjeno i prestrašeno društvo.
- Ja idem. Ja ću ukrotiti žirafu. - javi se Zeleni.
- Ronaldinho, otvori pretinac i nađi neko oružje!
Moj Roni je otvorio pretinac i počeo ga istraživati rukama.
- Mislim da sam pronašao svjetiljku.
- Evo ti, Zeleni. - i pruži mu duguljasti predmet koji je pronašao.
Zeleni ga je primio u ruku, a čudesni je predmet počeo vibrirati.
- Ovim čudesnim štapom ja ću ukrotiti žirafu. - i počeo je mahati njime.
- Pa to je vibrator! - povikao je Ronaldinho.
- To je tvoje? Ne samo da me varaš s paprikašom nego i s tim čudom? - ljutio se Ronaldinho na mene.
- Nije moje. - branila sam se.
- Nego čije je? Od tvoje mame?
Zašutjela sam, nisam se htjela svađati s njim. Odlučila sam nazvati oca da dođe po nas.
- Ja prekidam s tobom. - rekao je grubo.
Htio je izaći iz auta kada je Frida odlučila objasniti čiji je vibrator.
- To je moj vibrator.
Zeleni ju je zbunjeno pogledao: - Kako ću sad ubiti žirafe?
- Šta će ti vibrator? Imaš Zelenog. Nije potrebno da braniš Lelu. Tako i tako među nama je gotovo.
- Moj je zaista. - poprimala je crvenu boju od srama.
Magda se ponovno prekrižila: - Zdravo Marijo, milosti puna….
U međuvremenu sam nazvala oca i objasnila mu otprilike gdje smo.
- Idemo ukrotiti žirafe, ajde, svi van!
Zeleni izađe van. Učini nekoliko koraka, pojavi se pred svijetlima auta. Njegova crna silueta gledala nas je prestravljeno.
- Krv, krv! - vikao je iz svega glasa.
Svi smo se prestrašeno pogledali.
Zeleni je otrčao u nepoznatom smjeru.
- Šta ćemo sad? Roni, idi po njega.
- Neću, bojim se.
- Ma daj, napušen je, ne možemo ga samog ostaviti u ovoj pustoši.
- Ali, jesi li ti čula da je vikao krv. Neću van. Ne želim umrijeti. Znaš da se bojim krvi.
Nitko se nije usudio izaći, zaključali smo vrata i čekali da nas moj otac dođe spasiti.
Bili smo gotovo usnuli kada je netko počeo drmati auto.
- Šta je ovo?
Na prozoru su tragovi krvi.
Crna spodoba skočila je na haubu automobila i vrištala: - Ubio sam ih! Sad možete izaći.
Pokazivao je krvave ruke , kako bi nas uvjerio. Dok smo tako zgroženi i usredotočeni pokušavali razaznati tko je koga ubio, netko mi je pokucao na prozor. Svi smo se stresli od straha, ali onda smo se nasmijali shvativši da je to moj otac. Spustila sam prozor.
- Ajde, sve je uredu. Smirite se. Sve sam sredio. U crnoj vreći je. - pokazivao je prstom prema crnoj vreći koju je Zeleni uguravao u gepek očevog auta.
Svi smo odahnuli.
- Malo je razbijen prednji dio auta, ali ništa strašno. Smiri se i nastavi voziti prema kući. - ohrabrivao me.
……………………………………………………………………………………

- Teta Ambrozija, baš Vam je dobar ovaj gulaš! - komentirao je Zeleni.
- A kako i neće biti kada je Lela sinoć uhvatila mladu svinju.
Magda se prekrižila i pomolila za divlju svinju, a Frida joj se smijala.
- A nije Lela samo to uhvatila sinoć. Zar joj nije sladak taj rombić? - smijao mi se Ronaldinho pokazujući na znak Renaulta na mom čelu.

<< Arhiva >>

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se