L kao LUZERICA

četvrtak , 12.01.2012.

Nakon ježa i zeca nadam se da ne slijedi srna ili divlja svinja – moglo bi se reći da je to moja misao dana. Sinoć sam pogazila jadnog zeca, doma sam ''pregledala'' udareni dio i primijetila da nešto curi. Kako su mi roditelji na putu nazvala sam dečka koji me odmah prestrašio da sam vjerojatno oštetila hladnjak auta. Dobro sam se isplakala. Jutros sam prije poziva roditeljima obavila ''pregled auta'' i ustanovila da više ništa ne curi, ali da nedostaje maglenka. Tata je dobro primio vijest i savjetovao da nazovem Strica. Stric je pogledao auto i ustanovio da je izbijena maglenka ostala ispod auta, a da je curila voda za brisače. Bilo je to olakšanje, šteta nije velika, suze prolivene bez veze, a dečko će dobiti ''batine''. Stari me upitao jesam li uzela zeca pa da spremim šugo što me podsjetilo na jednu moju ''izmišljenu priču'' iz srednjoškolskih dana, koja je svojevremeno bila objavljena na mom ''srednjoškolskom'' blogu:

L kao LUZERICA
Bile smo vani preksinoć i još se oporavljam od šoka, mislim ne događa se svaki dan ono što se dogodilo preksinoć. Išle smo van, prošlo je bilo već 11 i nešto kad smo stigle u Buzet. Vidno u prekršaju, ali pravi su prekršaji tek slijedili.
Krenule smo u prvi kafić na šank. Ona je počela cugati kao nikad dosad, ne znam što ju je uhvatilo, meni je već postajalo dosadno. Neprestance sam podizala i spuštala ruku sa usta zijevajući, a ona, ona se cerekala ko luda. Tren bi se malo spuštala, tren bi se malo dizala, jedva je stajala na nogama. Dečki za šankom su nam stalno nešto dobacivali, ona im se smijuckala i namigivala, dok sam ja samo odmahivala rukom u stilu negodovanja. Odjednom me počela vrijeđati kako sam ''dosadna kuja'' koja samo stoji i koja se ne zna zabavljati, da sam luzerica, u nekoliko navrata pokazala mi je i L na čelu.
Pokušavala sam ju ignorirati, ipak mi je frendica, ali onda mi je pokazala dvostruko L na čelu i jezik, pomislila sam ''e ne može me tako zajebavat''. Naručila sam jednu stock-colu, mislila sam ''Kaj mi može biti od jedne stock- cole?'', ali onda jednostavno nisam mogla prestati, stala sam brojat čaše nakon 12-te, ne sjećam se ni kako sam do tog broja došla. Užasno mi se vrtjelo. Ona me uhvatila za ruku i zajedno smo se vrtjele, a onda me neko dozvao, približio mi se i zagrlio me, u obrani sam ga odgurnula, nekoliko sam ga sekundi čudno promatrala, nisam ga odmah prepoznala. Skoro se uvrijedio što ga ne prepoznajem, ali na sreću shvatio je u kakvom sam stanju pa se nije ljutio. Počeo me zajebavati kako sam više pijana nego zadnji put, a inače me stalno zajebavao da sam pijana i to sve zbog jedne votka- jabuke. Naše prisjećanje zaustavila je neka sluzava izlučina koja je virila iz usta moje frendice, počela je rigati gdje god je stigla i tako nekih 7 minuta, bljak. Bila sam joj moralna i fizička potpora sve dok se zajedno nismo ispraznile. Bljak.
Nekako smo završile u nekom parkiću, malo smo ležale na klupi malo na podu podno klupe. Počelo je svitati, sat je pokazivao već šest i nešto, policije nije trebalo biti. Odlučile smo krenuti kući, sjele smo u auto i vozile smo se već nekih petnaestak minuta kada mi je odjednom počeo zvoniti mobitel. Otvorim ga i vidim sms od frenda: ''Dušo da mi pošalješ sms kad stigneš doma, da znam da si dobro i ne zaboravi na mrkvu, šaljem ti pusu.''
I onda bum, tras, i još jednom bum.
Podignem glavu s volana i pomislim si: ''Zašto se jebeni zračni jastuk nije otvorio? ''
Pogledam frendicu, da vidim jel' živa, kaže da je sve u redu, ali da ju malo boli desna ruka. Otvaram vrata da vidim u što sam to udarila, a ono na podu u lokvi krvi leži debela crna divlja svinja, bljak.
Nakon dvadeset minuta uspio je doći stari, u početku je srao što smo išle radit do Buzeta, a onda je spremio divlju svinju u veliku vreću za smeće i ufurao ju u auto. Nasmijao se: ''Ajd', barem ćemo jesti dobar gulaš!''
I jesmo, jeli smo dobar gulaš danas za ručak. Auto je na popravku, frendica ima slomljenu ruku (i ona kaže da je gulaš dobar), a ja imam znak od renaulta na čelu i svi smo na neki način sretni, barem nemam L na čelu.


Ps. Moje opravdanje za način pisanja i druge pogreške u pisanju – pisano u srednjoškolskim danima i ''bez školske svrhe'', a sad mi nije imalo smisla prepravljati. Objašnjenje za prekršaj iza 11 sati – u to je doba na snazi bio zakon da mladi vozači ne smiju voziti između 11-5 sati, mislim da taj zakon više nije na snazi.
Na temelju ove priče je u fakultetskim danima nastala jedna druga priča, ali da mi post ne bude predug objavit ću drugi dan.

<< Arhiva >>

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se