PREVIŠE/PREMALO

prepoznajem te previše
da bi se moglo nehajno kliziti kroz dane
da bi se špil sutrašnjice otvarao bez škripe
da bi se moglo disati
a ne udahnuti i tebe pomalo
svaki put drugom
alveolom pluća

sklapam te mozaično
tražeći stalno neku drugu sliku
magičnu Rubikovu kocku
i u toj se igri ne mogu zasititi
ni vrućim prstima
ni znatiželjom

crtam te previše
i mrštim se obrisima
koji tanki niknu
i oni en face
i oni iz profila
jer sve je samo kaleidoskop
graviran na dlanu
dijagram želje
u fraktalima zadatosti

previše te ima
da bi se moglo razlučiti
snovitu javu
od prozračnog sna
premalo
da se zaustavi pogled između treptaja
i umiri
umiri
u oku