Kroulijeva Knjiga bezakonja

U godini kad je italijanski egiptolog Skjapareli u 'Dolini kraljeva' otkrio grobnicu lepe Nefretete, supruge Amenofista IV, veliki posvećenik bogoprotivne astralne Hijerarhije majstora pseudomudrosti, okultni opsenar, mason i planinar-avanturista Aleister Crowley se sa suprugom Rouz Keli (Rose Kelly) iz Šri Lanke vraća u Englesku preko egzotičnog i arheološki zagonetnog Egipta. Da bi na 'medenom mesecu' dokonu suprugu malo zabavio i naveo je da se zainteresuje za njemu bliske okultne fenomene, deklamovao je invokaciju koja je trebala da omogući viđenje takozvanih silfa, elementalnih duhova Vazduha. To na Rouz nije omogućilo nikakvo željeno onostrano viđenje, ali je zapala u stanje transa u kojem je stalno ponavljala čudne iskaze i pozive. Krouli tada priziva egipatskog boga mudrosti – Tehutija (Tota), koji ga preko ustreptale Rouz obaveštava da ga čeka bog Horus, koga je 'uvredio' i kome treba da se invokaciono obrati po naznačenim operativnim pojedinostima.



Rose Kelly


Po neobičnim invokacionim pristupom dati magijski ritual Krouli izvodi 19. i 20. marta 1904. godine. 'Bogovi' preko Keli daju i drugu poruku, koja kaže da je Krouli određen da bude prorok Neba u nastupajućoj, novoj eri čovečanstva, te da će u Kairu od 8. do 10 aprila 'direktnim glasom' tačno u podne, po jedan sat, primati 'Knjigu Zakonâ' na engleskom jeziku. U toku ta tri aprilska podneva zaneseni Krouli je zaista zapisao knjigu koji su mnogi njegovi sledbenici prihvatili kao ‘Bibliju’ Novog Doba.

U Kroulijevom spisima, koji najčešće počinju latinskim nazivom za knjigu – liber, koncipiranim po uzoru na hebrejske 'sefer-e' (Sepher ha-Jecira, Sepher ha-Zohar, Sepher ha-Temuna, ...), telemitska 'Knjiga Zakona' je stavljena pod rimskom numeracijom CCXX (prema 220 verza triju poglavlja datog opskurnog onostranog diktata), te je smeštena u publicističko-kanonskom razredu 'A', koji se »sastoji iz knjiga kod kojih se ne sme menjati čak ni oblik slova: to će reći, one predstavljaju iskaz adepta iznad svake kritike, čak i Vidljivog Vođe Reda.« (Iz Kroulijevog Syllabus-a)

Sam Krouli, 'Majstor Terion/Zver' u svojoj 'Biografskoj belešci' pripovedački skicira za sebe govoreći iz trećeg lica kako je došlo do primitka Liber Legis-a: »Pobegavši od svoje istinske volje tako daleko da se venčao i spustio do života običnog čoveka, ograđen tvrđavom ogorčenosti protiv svih spiritualnih napada, Leo /= Krouli, 'Lav-Zver'/ je postao podesan instrument za izvršavanje nepoznatih planova majstorâ.«

»Na kraju sportske ekspedicije u Aziji on se preko sezone zadržao u Kairu sa svojom mladom ženom, ženom niti podstaknutom niti zainteresovanom za bilo šta osim površnih i svetovnih zabava.«

»Sada majstori, vrhovne vođe Reda kojima je on dugovao svoju prvu inicijaciju, postaju režiseri duhovnih sudbina ove planete. Ti ljudi koji su izabrali ovu ženu da prenese Njihovu Volju Aspirantu koji se odrekao vlastite težnje.«

»Leo je primio njihovu poruku s blagim podsmehom: on je pristao da sprovede instrukcije saopštene preko njegove žene u duhu ironije, odlučivši da joj demonstrira apsurdnost njene tvrdnje da je u vezi sa nadljudskom Inteligencijom.«

»Glavna od svih instrukcija sastojala se u tome da se zatvori u izvesnu sobu svoje kuće na jedan sat dnevno u toku tri dana da bi mogao zapisati ono što će mu tada biti dano.«

»On je bio preko mere začuđen kad je, na udar naznačenog sata, začuo izgovor ljudskog glasa, koji je govorio engleski (jezik koji je on dovoljno razumeo za tu svrhu) i nastavio sve dok nije prošlo tačno šezdeset minuta.«

U originalnom rukopisu, manuskriptu nazvanom Liber XXXI, da se primetiti da je Rouz svojom rukom dopisivala reči koje Krouli nije uspeo dobro da čuje tokom prenosa. Fenomen takvog diktata gde duhovna inteligencija bez medijuma-nosača govori ljudskim glasom je krajnje jedinstven i sumnjiv. Duhovne sile Onostranog se ponajprije telepatski obraćaju; moguće je da su i Krouli i Rouz bili telepatski uključeni na dati izvor, a ljudski govor koji je 'dopirao' do njih bio je samo dijabolički privid-utisak. Drugo objašnjenje je da je diktat dolazio od teleportovanog i preobraženog ljudskog bića, 'majstora'.

Krucijalno pitanje u svemu tome je ipak sledeće: kako je Kroulija sa nekom 'uzvišenom' duhovnom inteligencijom mogla da poveže krajnje duhovno nepročišćena Rouz Keli, koja je, kako i sam Krouli izveštava, bila zanteresovana samo za površne, svetske ugođaje?! Zar bi neka čista sila kroz nepročišćenu i neprosvetljenu osobu govorila i mogla bilo šta reći?! Zar čisto ne privlači čisto, a nečisto – nečisto?!

Ako je Krouli u Velikom Delu bio u petom posvećeničkom rangu Adeptus Minor ('mlađi adept'), u koji ga je u Parizu 16. januara 1900. god. uveo mason Mac Gregor Mathers tadašnji vođa reda 'Zlatna Zora', a dati rang označava i mogućnost izravne duhovne komunikacije s anđelom čuvarom, zašto se 'uzvišeni' nebesnik nije iz same Kroulijeve duše, iz koje teku božanski svetlosni impulsi, obrati ovom?! Onaj ko ima komunikaciju sa anđelom čuvarom, koji može da ga opominje, vodi i poučava u Božijem Duhu, pa on bi trebao da ima i mogućnost duhovnog saobraćanja sa celim Nebom.

U 'Ravnodnevi bogova' (The Equinox of the Gods) Krouli govori podrobnije o kairskom otkroviteljskom diktatu koji je došao od bića koje zove Aiwass: »Aiwass-ov glas je očigledno dolazio preko mog levog ramena, iz najdaljeg ugla sobe. /.../ Glas je strasno tekao, kao da je Aiwass pazio na vremensko ograničenje. /.../ Imao sam jak doživljaj da je govornik zaista i bio u uglu dok mi se činilo da jeste, u telu od 'fine materije', prozračan kao veo od gaze, ili oblak tamjanovog dima. Izgledao je da je visok, crn čovek, tridesetih godina, utegnut, živahan i jak, sa licem besnog kralja i sa velom preko očiju da njihov blesak ne bi uništio ono što gledaju. Odeća nije bila arapska; podsećala je na asirsku ili persijsku, ali veoma neodređeno. Malo sam na to obraćao pažnju, jer za mene je Aiwass u to vreme bio samo jedan 'anđeo' kakve sam često viđao u vizijama, jedno čisto astralno biće.« (London, 1936., pp. 117-118)

Zašto bi jedno božansko biće žurno govorilo, prenosilo otkroviteljsku reč? Kada Gospod Beskonačja govori preko nekog anđela, On koji nije vremenski ograničen, ritam njegove objave je harmoničan, staložen i nenapadan. Da li je Kroulijev otkrovitelj bio patetično užurban jer je bio na manjku raspoložive energije?

Interesantno je zapaziti to da objave teku baš u podne, kada je najače sunčevo zračenje, kada su najaktivnija negativna zračeća polja i kada se najniži centar svesti, lociran u korenu kičme, najlakše može stimulisati, a njegove nezakonite stimulacije i nezakonito podizanje kundalini-snage uveliko su odgovorni za postojanje mnogih lažnih objava, reči koje nisu iz Istine niti odgovaraju Istini.

Ko je Ajvas (Aiwass, Aiwaz), biće koje je diktiralo Krouliju i Rouz The Book og the Law (Liber CCXX: Al vel Legis)? Ukazi koji su došli od Kroulija i preko Kroulija ukazuju na njega kao na Kroulijevog anđela čuvara: »Gledaj! to je razotkriveno po Aiwass-u, poslaniku Hoor-paar-kraat-a.« (Liber Legis, I, 7) – Aiwass-u se pripisuju i sledeći ukazi: »U 'Knjizi Zakona' sam napisao tajne istine koje su poput zvezde i zmije i mača.« ('Vizija i Glas', iz opisa 8. etera) – »... Zadatak mi nije da te samo čuvam, jer mi smo kraljevski krvi, čuvari kuće Riznice Mudrosti. Zato se ja zovem Poslanik Ra-hoor-Khuit-a; a on je samo Potkralj neznanog Kralja. Jer moje ime je nazvano Aiwass, što znači sedamdeset i osam /po hebrejskoj gematriji: 1+10+6+1+60/. Ja sam uticaj Skrivenog i točak koji ima sedamdeset i osam delova, a ipak u svemu isti do Vratnice što je ime moga Gospoda kad se potpuno napiše.« (Ibid.)

Komentarišući verz 3:68 telemitske 'Knjige Zakona' Krouli iznosi: »A zar nije ova knjiga reč Aiwass-a, zar nije on moj sveti anđeo čuvar, gospodar mog tihog istinskog bića, njegova devičanska nevesta na kojoj je njegova ljubav istkala tajnu identiteta?« – U 'Komentaru K' ('Pokušaju tumačenja CCXX) Krouli 'Zver' eksplicitno iznosi i ovo: »Srž istine, koja je potrebna u sadašnjoj istorijskoj epohi, otkrio je Aiwass, sveti anđeo čuvar Zveri, čije ime pođednako izražava ideje samog Zakona kao i Formulu Eona.« (Komentar na I, 7; v.: Liber CXI, 75) – I jednom pismu upućenom na Cari Soror Krouli predstavlja otkrivitelja svog temeljnog zapisa: »Autor je prilično sigurno oboje: i više od čoveka, i različit od čoveka. Njegov je glavni cilj, čini mi se, da razglasi Magičku Formulu Eona Horusa, te da postavi osnovne principe ponašanja koji su u skladu s njim.« ('Magika bez suza', iz Pisma 48)

Da je Aiwass božanski anđeo čuvar čoveka Kroulija, on bi mu se kao 'prosvetljenome čoveku' neposredno obratio u Egiptu a ne preko drugog, koji je uz to i potpuno u svet zatopljena osoba, čovek (tačnije žena) bez ikakvih uzvišenih duhovnih aspiracija.

Neki nadmeni hermeneutisti, poput Michael-a Bertiaux-a, posle Kroulijeve smrti dali su sebi monopol na Aiwass-psihiku. No da li se jedan anđeo čuvar tek tako lako i proizvoljn 'seli' s jedne duše na drugu dušu, i zašto bi se neko 'prosvetljen' otimao za tuđeg anđela čuvara kada ima svog; pa s njim valjda najlakše u Božijem Duhu može da ostvaruje komunikacije, da dobije pouku?! Ili se tu radi o preotimanju imena i kulta koji je počeo da profitira u svetu?!

Drugi iz ešalona Kroulijevih poklonika su pokušali Ajvasa da predstave i anđelom čuvarom Zemlje u Novom Dobu, Eonu Horusa, Eonu koji je po Krouliju nastupio 1904. godine, pa su iskrojili da Aiwass predstavlja Kroulijevog duh-čuvara, a Aiwaz čuvara Planete; međutim Krouli potpuno ravnopravno i bez ortografskog razlikovanja upotrebljava oba transkripciona oblika.

Osim opskurne 'Knjige Zakona' nijedan od brojnih drugih svojih liber-a Krouli nije dobio kao otkroviteljski diktat. Neke tekstove (kao Liber Cheth, Liber Cordis Cincti Serpente, ...) on objašnjava kao produkt unutarnjeg inspirativnog crpenja: »Moja operacija Svete Magike nije bila jalova. Posle povratka iz Maroka duh se spustio na mene i napisao sam više knjiga na način koji teško da bih mogao znati opisati. One nisu bile pisane po diktatu kao 'Knjiga Zakona', niti su bile moji vlastiti sastavi. Za to ne bih mogao reći ni da je to bilo automatsko pisanje. Mogu samo reći da za vreme pisanja nisam bio svestan što pišem, i osećao sam da nemam pravo da 'izmenim' ni oblik slova. Pisao sam ih krajnjom brzinom bez da bih stao da razmislim čak i za delić sekunde, a nisam ih niti korigovao. Možda je 'potpuna inspiracija' jedini adekvatni izraz, no ta fraza je postala toliko diskreditovana da čovek više ne veruje u mogućnost takve stvari«, – obrazlaže Krouli u vojoj 'Autobiografiji'.

Očigledno je da su mnogi faktori uzeli učešća u nastajanju Kroulijevih knjiga, ... Spoljašnje astralne indukcije, onostrana polja i duše, pohranjena znanja, nesmotreno otvaranje centara svesti i nezakonito pokretanje kundalini snage, ... Jedno je sigurno: iza tih 'inspiracija' ne stoji Božiji Duh i Božiji anđeo, Krouliju dat kao čuvar. Božiji Duh se objavljuje u duši i svetu preko proroka-čoveka tek onda kada ovaj ostvari visoku duševnu čistotu, da ne bi došlo do mešanja božanskih impulsa sa ljudskim pohranama i ograničenim spoznajama.

Krouli je suviše imao sebe da bi njegova viđenja bila imuna od ljudskih predstava, ograničenih poimanja. U 'Viziji i glasu' on to na neki način i priznaje: »Moja je ličnost sve više uticala na karakter /eterske/ vizije kako sam ja, da tako kažem, hvatao zamah, ...« (Iz The Confessions ...) – Nepročišćenim i radoznalim medijumima, koji ne traže Kraljevstvo Istine u sebi, različita onostrana polja i bića, duše i zlodusi, mogu nametati i indukovati raznolike obmane i ograničene predstave, objave kroz koje imitiraju 'bogove' i 'božanstva, te se prave važni i vezuju neutemeljene ljude, koji ne umeju da ispituju duhove i inspiracije, za sebe i svoje ruinirane i paklene poduhvate. Sve telepatske inspiracije koje teku bez vođstva Duha Istine, zasigurno ne nose istinsko znanje, celovite spoznaje. Onaj ko ne korača uskom stazom u Život, ko nije na putu čišćenja, prosvetljenja i sjedinjenja sa Istinom kroz požrtvovan i bogougodnički život, život koji u središtu stavlja Hrista Spasitelja i Njegove Zapovesti Ljubavi, zasigurno stoji pod pritiskom vlastitog 'ja', i privlači slično opterećene i opredeljene duše. U njemu dolazi do mešanja vlastitog pohranjenog znanja sa onim koje se uliva u njegove nepročišćene moždane ćelije. Spoljašnje telepatske indukcije upravo u prijemljivom medijumu stimulišu i bude sve ono pročitano, uskladišteno znanje i ograničene ljudske predstave. Upravo Kroulijev opus odiše takvim miksevima 'znanja', predstavlja rogobatni i porozni amalgam različitih doktrinalnih opcija.

'Knjiga Zakona' kao navodna krucijalna poruka akvarijanskom čovečanstvu sadrži, za svoj skromni obim, isuviše puno ukaza i poziva koji tangiraju Kroulijevu ličnost. U 'Ispovestima' Krouli iznosi: »'Knjiga Zakona' garantuje da je izuzetna time što sadrži gusto isprepletenu mrežu unutarnjih dokaza svih vrsta, od kabalističkih i matematičkih do onih koji neosporno prevazilaze ljudske moći predviđanja i prorokovanja. Pošto su trideset Etera bili mnogo manje važni od 'Knjige', gospodari vizije su se potrudili da pruže unutarnje dokaze koji su bili više nego dovoljni da se otkrivenja sadržana u njoj mogu smatrati pouzdanima. Nema sumnje da se dokaz meni prikazuje jasnije nego bilo kome, jer samo ja tačno znam šta se dogodilo; osim toga, mnogi pasusi odnose se na moje lične stvari tako da samo ja mogu u potpunosti shvatiti njihov sklop.« – Zašto bi se jedna objava namenjena za korišćenje na širem planu toliko opterećivala ličnim detaljima i implikacijama?!

U svojoj 'Knjizi mudrosti ili ludosti', završenoj 1918. godine, Krouli ukazuje na doktrinalnu superiornost svoje 'svete knjige': »Ja sam daleko iza ove Knjige i za njom samo bolno hramljem na skromnoj štaci svog razumevanja njenih reči. Siguran sam da u ovoj Knjizi piše o svim stvarima. Pošto smo dobrim delom bez razumevanja, ne možemo prepoznati i razlikovati ove stvari. Aiwass-ova veličina je izvan granica našeg poimanja.« (Pogl. 206) – Da bi ono što govorimo imalo snagu i odjeka, ono mora da dolazi od Najviše Snage i kroz duhovno snažnog čoveka, onog koji ostvaruje Zapovesti Života. Onaj ko ostvaruje Svete Zapovesti, on je ostvarivanjem došao do vere u Istinu i u razumevanja Istine. Kada Bog govori kroz umudrenog čoveka, on znanje koje mu se prenosi oseća kao svoje, kao logično, kao živu istinu. Paradoksalno je da neki prorok Istine ne može razumeti ono što mu se otkriva, i što mu se daje da prenese dalje, objavi čovečanstvu i ljudima dobre volje koji su gladni Dobra i Dobrote. To pokazuje da takvo 'znanje' ne dolazi iz Svete Punine, i ne teče kroz Duhom Sile ispunjenog čoveka-harismatika.

Pogledajmo neke verze iz telemitske 'Knjige Zakona' koji mogu biti refleksija Kroulijevih mentalnih pohrana, odnosno napravimo idejno-ukazne komparacije sa maksimama i crtama iz drugih duhovnih spisa sa različitih podneblja i iz različitih epoha:

»Ja dajem nezamislivu radost na zemlji; ne veru, već sigurnost, dok si u životu i posle smrti.« (I, 58) – A šta se kaže u Muhammedovom ‘Kuranu’: »Daćemo onome koji želi nagradu na ovom svetu, a daćemo i onome koji želi nagradu na onom svetu, i sigurno ćemo nagraditi zahvalne.« (III, 145)

»Ja sam plamen koji gori u srcu svakog čoveka i u srži svake zvezde.« (2:6) – A u istočnjačkom spisu Katha-upanišad možemo pročitati: »Ja poznajem plamen što vodi k Nebu, plamen što je put do beskrajnih svetova i uporište; znaj da je on skriven u dubini srca.« (I, 1, 14)

»Bićete ono što jeste, a ne drugi.« (II, 58) – A eminentni crkveni mistik Meister Eckhart iznosi: »... To što ja jesam, isključivo je moje. To pripada meni i nikome drugom.«

»Savršen i Savršen je jedan Savršen a ne dva; štaviše, oni su nijedan.« (I, 45) – Isus poziva da budemo savršeni, da budemo jedno sa Bogom, savršeno prožeti Duhom Istine: »Budite, dakle, savršeni kao što je savršen Otac vaš Nebeski.« ('Matej', 5:48)

»Ne postoji veza koja može ujediniti razdvojene osim ljubavi: sve ostalo je prokletstvo.« (I, 41) – I apostol Pavle ukazuje da verni trebaju biti jedno srce: »Isto mislite imajući istu ljubav, duhovno povezani, mislima usmereni na jedno.« ('Filipljanima', 2:2; v.: 'Efescima', 4:1-3, 'Galatima', 3:28)

»Unutar sfere ja sam svude središte, dok se ona, obod, ne nalazi nigde.« (II, 3) – Alanus de Insulis postulira: »/Bog je/ duhovna kugla čije je središte svugde a obod nigde.« (Maximae theologiae, reg. 7)

»Izaberite ostrvo! Utvrdite ga!« – U najveličanstvenijem budističkom spisu iz palijskog kanona, 'Putu ispravnosti', iznosi se i sledeći metaforični ukaz: »Načini ostrvo za sebe! Pohitaj i stremi!« (Afor. 236, v.: 25)

»Onaj koji je pravedan pravedan će i ostati; onaj koji je pokvaren pokvaren će ostati.« (II, 57) – U patmoskoj 'Apokalipsi' Hrist ukazuje za bezakonike i svete životom: »Nepravednik neka i dalje čini nepravdu, nečisti neka se i daje kalja, a pravednik neka i dalje čini pravednost, i sveti neka se i dalje osvećuje.« (22:11)

»... Kraljevi zemaljski će biti kraljevi zauvek.« (II, 58) – Za suvladare Zemaljskog Kraljevstva Mira Jovan u Duhu ukazuje: »... I učinio ih Bogu našem kraljevima i sveštenicima, i oni će kraljevati na zemlji.« ('Apokalipsa', 5:10)

»Ljubav je zakon, ljubav pod voljom – love under will.« (I, 57) – A skandinavski videlac Emanuel Svedenborg u svome spisu 'Nebo sa svojim divotama ...' iznosi: »Ljubav i volja sazdavaju samu dušu dela, čije su telo časni i pravedni postupci čovekovi. /.../ Sve stvari u volji, koje se slažu s vladajućom ljubavi, nazvane su ljubavi jer ih čovek voli.« (Pogl. 475 i 477)

I mnogi drugi stavci iz Kroulijeve 'Knjige Zakona' se mogu komparativno eksponirati, mogu se naći njihovi idejni i verbalni preseci i unije sa različitom duhovnom literaturom. To automatski ne kazuje da su oni odnegde prepisani, već ili da imaju zajedničke izvore, odnosno da su po sećanju i pohranama interpretirani, prizvani i nadograđeni.

Gledajući Kroulijev literalni opus može se primetiti da je on idejno dosta koherentan, odnosno da počiva na doktrini telemitske 'Knjige Zakona' koja nakaradno vaskrsava mnogobožačku staroegipatsku teogoniju. Kroz pouke 'Knjige Zakona' onostrana Hijerarhija majstora pseudomudrosti držala je Kroulija u nekim njegovim mesijanskim uobraziljama, poput one da je on tobože prorečena apokaliptička Zver 666 (Jedno od pisanja njegovog imena u hebrejskoj ortografiji to navodno "potvrđuje": ylwrq ry+syl)). Liber CCXX sadrži i predodžbe kojima je se Krouli godinama zavaravao, ali i ideje koje su mu u početku bile jako odbojne, a koje čine stub kairskog diktata. Sam izveštava i ukazuje: »Vrhunac mog rada beše ono što je znano kao Kairski rad, opisan do u najsitnije detalje u 'Ravnodnevici Bogova'. U to vreme najveći deo 'Knjige Zakona' beše potpuno nerazumljiv za mene, a dobar deo, posebno treći, bio mi je vrlo antipatičan. Borio sam se protiv te knjige godinama, ali ona se pokazala jačom.« (Magick without tears, iz Pisma A – What is Magick?)

Krouli, dakle, ukazuje da je na početku telemitskog opusa bio u sukobu sa velikim delom filosofije i etike Liber Legis-a: »I ja sam lično /kao Edvard Keli/ bio neprijatelj ovog Zakona /Theleme/ u ovom životu. 'Knjigu Zakona' sam napisao unatoč svojoj volji. U tom sam poslu bio samo pisar. Stalno sam izbegavao vlastiti rad i objavljivanje svoje Reči.« ('Knjiga mudrosti ili ludosti', pogl. 187; v.: Liber CCXX, II, 11) – Koja to 'svetla inteligencija' može da koristi nekog 'pročišćenog' čoveka nasuprot njegove slobodne volje?! Ako je neko visoko posvećen Božanskome, njemu je ugodan teret da služi Božanskome na zemlji. Ako se i ostaci ljudskog odupiru posvećenom služenju, duša, koja zna svoj zadatak, rado ispunjava i prenosi ono što Bog polaže u nju, što namenjuje za čovečanstvo.

Središnja uredba Liber Legis-a bila je luciferijanska proklamacija: »Čini kako ti je volja i to treba da bude sav Zakon – Do what thou wilt shall be the whole of the Law« (I, 40, v.: I, 42) S kojim pravom onaj koji je primio Liber Legis protiv svoje slobodne volje može da govori o slobodi volje? Što bi rekao apostol Petar: »To su bezvodni izvori i oblaci koje oluja goni, za koje se čuva tamni mrak. Jer time što govore visokozvučne, sujetne reči, plotskim razuzdanim požudama mame one koji su tek pobegli od onih što žive u prevari. Obećavaju im slobodu, a sami su robovi propasti; jer od čega je ko savladan tom robuje.« (II, 2:17-19)

Sloboda je u Duhu ('Korinćanima', II, 3:17; 'Galatima' 6:25), a ko ide protiv zakonitosti Duha Istine kako može biti slobodan?! Čovek Duha moli i traži da se u svemu kroz njega vrši Božija Volja, kao što i sam Sin Božiji moli Presvetog Oca Nebeskog: »Neka bude volja Tvoja.« ('Matej', 6:10, 26:39) On nam i ukazuje: »Sud Moj je pravedan, jer ne tražim svoju volju no volju Oca koji Me je poslao.« ('Jovan', 5.30)

Bog je Istina i Istiniti i Istinitost, i ako čovek traži svoju istinsku volju može je naći samo u Bogu, Istinitome, Univerzalnom Duhu. Sva sloboda u Zakonu Života ističe iz ljubavi prema Istini i Dobru. Bog ne poziva čoveka da radi kako mu je volja i kako voli, već da se povinuje Njegovoj Volji, kako bi On mogao kroz njega da živi, da određuje njegove misli, reči i postupke, da ga vodi onako kako je to najbolje za njegovu dušu. Drskost je svoju ljudsku volju proglašavati 'voljom Neba', i toj otuđenoj volji podređivati ljubav, jer istinska ljubav je najmoćnija snaga. Gospod Mira je jasno ukazao koje Zapovesti su temeljne, iz kojih Zapovesti Života ishode i sve ostale Odredbe: Voli Gospoda Boga svim srcem svojim, i: Voli bližnjega svoga kao deo Sebe. Gospod Ljubavi još ukazuje: »Ko ima Moje Zapovesti i drži ih, taj Me voli, a ko voli Mene, toga će voleti Moj Otac, i Ja ću ga voleti, i pokazaću mu se.« ('Jovan', 14:21) Istinsku ljubav osvedočava onaj ko iz srca izvršava Zakon Istinitog, a ko izvršava svete Zapovesti Ljubavi, toga i Hrist, Duh Ljubavi i Mudrosti, oslobađa od onog ljudskog i ograničenog, čini ga slobodnim, omogućava mu da pronikne u savršen Zakon Slobode ('Jakov', 1:25)

Dakle, ne postoji nikakva sloboda bez Božijeg Zakona, i čovek, koji hoće i čini ono što voli, je istinski slobodan samo u Zakonu, samo po zakonitom životu, bogougodničkom životu. Čovek može da radi kako mu je volja, ali neće moći svagda to da radi, jer negativni uzroci povlače i negativne, porobljujuće posledice: »Sve mi je dozvoljeno, ali ne dam da išta ovlada mnome«, – iznosi apostol Pavle ('Korinćanima', I, 6:12) Te: »Sve je dozvoljeno, ali nije sve na korist; sve je dozvoljeno, ali sve ne naziđuje.« (I, 10:23) Istinski slobodno delovanje se ne sastoji u zloupotrebi slobode, u delovanju van Božijeg Reda, već u delovanju po Svetome Redu; tako se čovek podređuje Zakonu, da bi Zakon Života, Duh Istine, postao i pokazao se kao njegov istinski Život, njegova Svetost.

Čovek je trihotomijski sklop tela, duše i Duha. I ako je nešto u čoveku čisto i neopterećeno, to je svakako jezgro duše, Božiji Duh. Dakle nešto što je Božansko i Božanstvenost, a ne ljudsko i ljudskost. Čovek nema nikakvu svoju 'višu volju': sve što je uzvišeno u njemu to je od Boga i to je Bog, Duh Istine. Pozivati čoveka da radi kako mu je volja, je luciferijanska podvala i insinuacija. Zato je i Kroulijeva 'Knjiga Zakona', bolje reći 'Knjiga bezakonja', oduševljeno primljena u satanističkim krugovima.

Navodno 'visoka etika' Kroulijeve 'svete' Knjige nikome nije donela Dobro, nikoga nije učinila da bude plemenitiji i časniji čovek. Stoga je besmisleno i podlo da se ona nameće kao nekakav 'svetionik istine', kao što je to Krouli činio dajući pregled strukture reda 'Srebrne Zvezde': »Članovi A. A. moraju prihvatiti 'Knjigu Zakona' kao Reč i Slovo Istine, i kao potpunu Vodilju Života.« (Iz spisa 'Jedna zvezda na vidiku') – Koliko je kovitlava i opskurna doktrina lažne 'Knjige Zakona' samu Rouz Keli, tobožnju 'Skerletnu Ženu' iz 'Apokalipse' (Liber AL, III, 14.43) 'prosvetlila' i učinila 'blaženom', koliko joj je omogućeno da postigne Hadit, Muški Princip u Višnjem (kao što je najavljeno u Liber AL, III, 45), najbolje pokazuje činjenica da je završila sa teškom alkoholnom toksinacijom od koju je 1911. godine pokušala u jedno prihvatilište da se izleči. Krouli je svoj život završio kao zavisnik od droge.

Ukažimo na još neke momente koji su doveli do primanja telemitske 'Knjige Zakona' i oblikovanja njene teogonije.

Na Kroulija i Rouz u 'pobedničkom gradu' – Kairu, nesumnjivo inspirativno su delovali ostaci staroegipatske arhitekture i ikonografija. U Boulaq muzeju (sada Nacionalnom muzeju) u Kairu Rouz je se susrela i sa drevenom Pločom (Stčlae) Otkrivenja. Dat eksponat je u Muzeju bio zvanično obeležen, kalogiziran pod brojem 666, brojem koji je Krouli, umišljena apokaliptička 'Zver', prihvatio kao svoj magički broj-žig. Po Kroulijevim rečima susret sa Stelom 666 u Muzeju Boulaq doveo je do kreiranja rituala kojim je prizvan Aiwass, autor Liber Al vel Legis-a. Na datoj ploči nalazi se i predstava sveštenika Monthu-a (koji se naziva 'Gospodar Thebes-a') – Ankh-f-n-Khonsu-a. Stela zapravo predstavlja nadgrobni spomenik Ankh-f-n-Khonusu-a. Za vreme primanja Liber Legis-a Krouli je pri sebi imao stihovni engleski prevod, prepev Stele, koji je preveo prema francuskom prevodu kustosa Muzeja – Brugsch Beyz-a. Ta engleska poetska patrafraza je svakako u njemu probudila neke njegove dublje memorijsko-iskustvene tragove. Osećao je da je vezan za egipatsku teogoniju "s nekim najunutarnijim instiktom i sećanjem na svoju inkarnaciju kao Ankh-af-na-Khonsu." ('Magika bez suza', Iz Pisma H) Neke od verza sa Ploče je kasnije ubacio u iskucane tekstove svoje 'Knjige Zakona'. Moguće je da je kako Ploču Otkrivenja tako i Liber Legis objavila ista onostrana 'inteligencija'.

U telemitskoj 'Bibliji', lažno naslovljenom Liber Legis-u, stoji da će Stelu Otkrivenja (III, 10) ljudi sažaljenja zvati 'Gnusoba Pustoši' (eng.: the Abomination of Desolation), kako već u verzu III, 19 stoji. Pojavu i postavljanje Gnusobe Pustoši (grč.: to bdélygma ts ermMseMs) najavio je i Isus: »Kada, dakle, vidite da Gnusoba Pustoši, pomenuta od proroka Danila, stoji na Svetome mestu, (koji čita – neka razume) tada oni koji budu u Judeji neka beže prema gorama, ...« (‘Matej’, 24:15-17) – 'Gnusoba pustoši' koja se pominje u 'Knjizi proroka Danila' (9:27, 11:31) odnosi se na kip olimpijskog Zevsa koga je tiranin Antioh Epifan postavio na oltaru za žrtve paljenice u jerusalimskom Hramu ('Makabejci', I, 1:54, 6:7) Nova Gnusoba pustoši biće verovatno kip Antihrista, čoveka-boga, Demonove slike, pod čijom vlašću će biti obnovljen Herodov Hram u Jerusalimu kao i gnusne krvne žrtve (cp.: 'Solunjanima', I, 2:4).

Kroulijev Liber AL dospeo je i u ruke arijevskog mitomana Adolfa Hitlera, jednog od oruđa Demona i onostrane Hijerarhije bogoprotivnih “majstora” i “učitelja”, na čije megalomanske porive je zamašno delovala doslovno shvaćena doktrina Ajvasovog diktata. Objašnjavajući poruke Liber AL-a Krouli u 'Magici bez suza' (1945. g.) obrazlaže: »Časna gospođa (S. H. Soror – I. W. E. 8. stepen) koja je nakon smrti S. H. Fratera 8 stepen – Otta Gebhardi-ja njega nasledila kao moj predstavnik u Nemačkoj (shvati da sve to spada u A. A., ne odnosi se direktno na O. T. O.), postigla je stepen Samotnika (Hermit). Gledajući situaciju u Evropi postajala je neprekidno uverena da je Adolf Hitler njeno 'Magično Dete'; i zamislila si je da je njena dužnost posvetiti svoj život (zato što 'Samotnik' "jedino daje svoju Svetlost ljudima") njegovom magijskom obrazovanju. Znajući da će vođstvo sveta dopasti u ruke naroda koji prvi prihvati Zakon Theleme, požurila je da dostavi 'Knjigu Zakona' u ruke svoga 'deteta'. Njega /Hitlera/ je knjiga nesumnjivo duboko impresionirala, naročito kad ga je I. W. najsvečanije obavezala na tajnovitost o izvoru njegove moći. (Očito, on niti bi želeo da moć deli s drugima.) S vremena na vreme kad su to okolnosti zahtevale, pisala mu je, prilažući odgovarajuće delove mog komentara, a koje sam joj dao kao kopiju u vreme 'Zeugnis'-a.« (Iz Pisma 48) – Vidimo da je se templarsko-arijevski 'vitez' Hitler, pored ostalog (teosofija, okultizam, Ničeova filosofija nadčoveka), duhovno napajao i iz Kroulijeve telemitske teologije. Ljudi koji su u Hitleru videli 'mesiju' jasno osvedočuju koliko suženu svest su imali.

Sam popularni naziv telemitske 'Biblije' – 'Knjige Zakona', odiše blasfemičnim nabojem. Istinska 'Knjiga Zakona' (hebr.: Sefer ha-Tôra), poznata i kao 'Knjiga saveza' (Sefer ha-Berith), odnosno 'Mojsijev Zakon' (Sefer Torath Mošę), zapisana je od velikog Božijeg proroka i učitelja Mojsija. (Iako je pojam 'savez' – hebrejski berith, bio vezan samo za 'Knjigu Zakona', u kanonsko-skriptuarnoj nominaciji paganizirana Crkva je taj termin protegnula na celu Hebrejsku Bibliju (Tanah); tako je nastao naslov 'Stari Savez/Zavet' i analogno njemu i 'Novi Zavet'. U Jeronimovoj 'Vulgati' i ranim latinskim prevodima biblijskih svitaka izraz 'savez/zavet' je preveden rečju testamentum, terminom koji ima šire značenje: 'zavet, zaveštanje, oporuka, ...' Tek nakon toga biblijske knjige bivaju prozvane 'Stari Zavet' – Testamentum Vetus i 'Novi Zavet' – Testamentum Novum. U ' Drugoj Poslanici Korinćanima', 3:14) apostol Pavle pojam 'stari zavet' vezuje za takozvane Mojsijeve spise, za Toru.)

Srž drevne 'Knjige Božijeg Zakona' čine Deset Zapovesti koje je Gospod preko Mojsija objavio i dao na Sinaju. Mojsijeva 'Knjiga Zakona' je tokom Egzodusa Izraela iz Egipta prema Obećanoj zemlji nošena i čuvana u Kovčegu Svedočanstva, a kasnije je pohranjena u Solomonovom, odnosno Jehovinom Hramu u Jerusalimu: »Mojsije zapisa ovaj Zakon i predade ga sveštenicima, sinovima Levijevim, koji su nosili Kovčeg Saveza Jehovina, i svim izraelskim starešinama. Mojsije im zapovedi: "Svake sedme godne – godine oprosne – na praznik Senica, kad dođe sam Izrael da vidi Jehovu, Boga tvoga, na mestu koje On odabere, pročitaj ovaj Zakon u prisutnosti svega Izraela".« ('Ponovljeni Zakon', 31:9-11). Kovčeg Saveza (31:26) simbolizovao je Unutarnje Kraljevstvo, Nebesku Riznicu, iz koga je data reč Života, Sveto Blago.


Krouli kao apokaliptička ‘Velika Zver’?!
Sklonost ka negativnim poistovećivanjima

Temeljna Kroulijeva mesijanska zabluda pokazuje se u njegovom ubeđenju da je on navodno prorečena Velika Zver 666 iz veličanstvene 'Apokalipse', koju je zapisao apostol Jovan na ostrvu Patmos (verovatno u vreme cara Nerona, kao što tvrdi istorik Euzebije u Demonstratio evangelica, III, 5, 15). U spisu 'Jedna zvezda na vidiku', Krouli iznosi za sebe: »Ljudima sam došao; broj Čoveka je moj broj, Lava Svetlosti; ja sam Zver čiji zakon je Ljubav.« – A u 'Biografskoj belešci Majstora Teriona' ukazuje za sebe: »U ovoj knjizi /= Liber Legis-u/ stoji takođe, da su Tajne Vođe dodelile Leu /= Krouliju, koji kao natalni ascedent ima Lava/ titulu TO MEGA THERION /'velika zver'/, s kojom korenspodira broj DCLXVI /arapski 666/; stoga neka ubuduće bude označen kao Majstor Terion.«

Determinante takve krute mesijanske uobrazilje, koju su u njemu podržavali i onostrane slepe vođe, treba prevashodno tražiti u Kroulijevoj buntovnoj i dokazivačko-avanturističkoj ćudi, opsenarskoj naravi sklonoj ironiji, teatralnom samoveličanju i nalaženju zadovoljstva u sablažnjavanju konzervativno-hipokritske javnosti. Data mesijanska fikcija projektuje njegovu pobunu protiv morala građanskog društva proisteklog iz uobičajnosti, protiv rigidnog odnosa prema proklamovanim i opterećujućim vrednostima. Neodmeren vaspitni pristup njegovih religioznih roditelja (otac mu je bio sveštenik u sekti 'Plimuntsko bratstvo', 'Ekskluzivno bratstvo', čiji se počeci, dvadesete godine XIX stoleća, vezuju za ime anglikanskog sveštenika Džona Nelsona Darbija), uslovili su i povukli su u nemu pojavu akciozne antihrišćanske reakcije, sirovu pobunu protiv ondašnje duhovno-moralne bede engleskog društva.

Iako spreman da se obračuna sa mnogim tradicionalno-kultnim religijskim pogledima, ipak je krajnje lakono prihvatio mnogokratno serviranu sugrestiju svoje majke da je on 'Veliki Đavo', odnosno 'Zver' iz patmoskog 'Otkrivenja'. Njegovoj buntovnoj naravi negativne identifikacije su godile. On nije znao da izabere zlatni put, da se ne upodobljava učmalom mnoštvu, da se ne obazire na njegove povike i norme, niti da ga pak sablažnjava i provocira raznim nakaradnostima i banalnostima. Njemu je bilo važno da bude 'neko' makar i po cenu krajnje negativne identifikacije.

U tumačenju verza II, 73 iz svoje 'Knjige Zakona' Krouli govori o svojim životnim 'pregalaštvima' i aspiraciono-tragalačkim previranjima: »Moja Istinska Volja sada /1921. g./ znam, bila je da budem Zver 666, Magus, Reč Eona, Telema; drugim rečima da proglasim ovaj novi zakon čovečanstvu.«

»Moja strast za ličnom slobodom moja nadmoćnost u odnosu na seksualni nagon, odlučnost da ovladam fizičkim strahom i slabostima, moj cinizam prema stavovima drugih ljudi, moj pesnički genije: pustio sam sve svoje osobine da se potpuno ostvare. Nijedna od njih me nije odvela predaleko, nije istisnula druge niti je ugrozila moju opštu dobrobit. Naprotiv, svaka od njih je automatski dostigla svoje prirodne granice, i svaka je bila neprocenjivo korisna za mene u činjenju moje vlastite volje kad sam je postao svestan, sposoban da organizujem njene vojske, i usmerim ih znalački protiv inercije neznanja.«

»No, istovremeno, ja sam neke želje u sebi potisnuo. Tako, napustio sam svoje ambicije da postanem diplomata. Stavio sam na probu svoju strast za naukom. Savladao sam svoje poznavanje financijske problematike. Umrtvio sam svoj prezir prema kastama. Maskirao sam svoju stidljivost u razmetanje hrabrošću, i pokušao da je ubijem bučnim ekcentrizmom. Ova zadnja greška potekla je iz čiste panike; sve ostalo bila je sasvim namerna žrtva na oltaru mog boga, Magike.«

»Sve te moje želje bile su prihvaćene, kao što mi je tada izgledalo. Postigao sam sve svoje ambicije; da, i više od toga, takođe. Ali sada znam da nisam trebao da silim svoj razvoj i menjam svoju sudbinu.« – Da li je ono što Krouli naziva razvojem, zapravo lutanje i tonjenja u bezdan ljudskih shvatanja i ljudskih preokupacija, koje isključuju goruću čežnju za Živim Bogom, Svetom Puninom. Onaj ko temeljnim radom na sebi ne savladava, ne čisti i ne preobražava svoje ljudske slabosti, ko ih se posvećenim življenjem ne odriče, on nisko samo potiskuje (i daje mu snagu da sutra još neobuzdanije ispliva), te ga pokriva ruhom vrline.

Tokom vizionarskog putovanja po fiktivnom dvanaestom Eteru, gde se 'uzdiže' do Magus-a, Krouli se identifikuje sa Zver koju opservira: »O Babilon, Babilon, ti moćna Majko, koja jašeš na krunisanoj Zveri, daj mi da se opijem vinom tvoga bluda; neka me tvoji postupci odvedu u smrt, da bih čak i ja, tvoj peharnik, mogao da razumem.«

»Sada, kroz rumeni odsjaj pehara, vidim visoko gore iznad, beskrajno uzvišenu, misteriju Babilon. A Zver na kojoj ona jaše je Gospodar Grada Piramida, ...« ('Vizija i Glas', XII Eter) – U svim istinskim profetskim viđenjima Babilon grad bio je simbol duhovnog otpada, grotla i vratiju laži, a njegov 'pehar' simbol pogubnih učenja koja su se tu slivala i omamljujuće točila na sve narode zemlje. Tako je i apokaliptički Babilon, predstavljen raskošnom Ženom Bludnicom, simbol ekumensko-sinkretičke crkve Otpadije, crkve parodijskog New Age Pokreta, crkve Gnusobe koja će se u vremenu Zveri, vremenu gvozdene svetske vlade, moćno gospodarski uzdići: »I videh Ženu gde sedi na crvenoj Zveri koja beše puna bogohulnih imena i imaše sedam glava i deset rogova. A Žena beše obučena u porfiru i skerlet i pozlaćena zlatom i dragim kamenom i biserima držeći u svojoj ruci zlatnu čašu gnusoba i nečistote svoga bluda; na čelu joj pak beše napisano ime: Tajna, Veliki Babilon, Majka Bludnica i Gnusoba zemaljskih. I videh Ženu kako se opija krvlju svetih i krvlju Isusovih svedoka.« ('Otkrivenje', 17:3-6) – Tako Jovan apostol opisuje Veliku Otpadiju, sinkretičku crkvu prepunu izopačenih misterija i otrovnih laži, koja će zauzdati Zver, gvozdenu svetsku vladu u novom satanskom poretku. Međutim Krouli u Babilonu Velikom vidi pozitivnu kosmičku snagu i personifikaciju.

Kroulijev sledbenik Kenet Grant, koji nije razlikovao apokaliptički simbolizam sedmoglave Zmije (vladalačkog punkta demonske države) od sedmoglave Zveri (gvozene vlade zemlje ustrojene kao konfederacija), rezonuje da svaki magijski posvećen muškarac može da preuzme ulogu Zveri: »Zver je neodređena ličnost ili anonimni prenosnik solarne energije /Hadita/ do određenog matriksa, tvoreći na taj način duše ili 'zvezde' u Nuitinom Telu.« (The Magical Revival, pogl. 7) – Božiji anđeli, božije zvezde, ćelije su Nebeskog Svoda, i kao takve plod su Božijeg stvaralačkog upliva. I svaka duša ima to sveto poreklo: dolazi iz Božijeg Daha i Bogu Tvorcu i Ocu se treba realizovana i zračeće upotpunjena vratiti. Ako Zver svoje najviše dostignuće ima u Bezdanu ('Otkrivenje', 11:7 13:1, 17:8), u Ponoru Propasti, kako ona onda može da stvara duše u Zvezdanom Nebeskom Plavetnilu? Zmija i Zver ne stvaraju 'zvezde', već ih naprotiv obaraju (cp.: 'Danilo', 8:9-10; 'Otlkrivenje', 12:4). Ako nečiju energiju Zver Bezdana kanališe i manifestuje, to je pre svega pakleni plamen Ognjene Zmije, plamen koji gradi Ognjeno Jezero, Drugu Smrt.

U svom 'Pokušaju tumačenja Liber CCXX' i sam Krouli daje svoju definiciju 'Zveri': »Tako je Zver izvor Svetlosti i Života, koja javno daruje onima koji očigledno shvataju prirodu Univerzuma.« (Komentar na I, 16) – Definicija bi možda i bila prihvatljiva da u njoj umesto termina 'Zver' stoji ' Božije Jagnje', 'Lav Božiji'. Zver jeste 'neko sunce', sunce koje se rađa iz Bezdana; Zver je sunce Pakla, presijavanje Laži; Zver jeste najveći posvećenik lažnog Svetlonoše, Lucifera. Zver Bezdana, gvozdenu oligarhijsku svetsku vladu, koja će silno i besomučno točiti oganj Podnebesa, apostol Jovan vidi kao nakazni himerički spoj: »I Zver koju videh beše kao ris, i noge joj behu kao u medveda, i usta joj kao u lava.« ('Otkrivenje', 13:2) Lavovska Zver biće tiranski punkt najvećih oratora-demagoga, najvećih huškača i manipulatora neutemeljenim ljudskim mnoštvom. Iz tog sedmoglavog, sedmočlanog punkta, Zveri-oligarha, pred Hristov Slavni Dolazak, jedna glava (Zver 666, Zver-monarh), Čovek Bezakonja će se uzdići kao planetarni monarh i beskrupulozni diktator.

I u Liber Legis-u Kroulijev inspirator iz Podnebesa ovog posvećenika Hijerarhije Pseudomudrosti predstavlja kao mesiju i apostola Horusovog eona: »Znajte sada da je izabrani sveštenik i apostol beskrajnog svemira princ-sveštenik Zver; i u njegovoj ženi zvanoj Skerletna Žena data je sva moć. Oni će moju decu skupiti u svoj zagrljaj.« (I, 15) – Po patmoskoj 'Apokalipsi' Zver 666 uistinu predstavlja svetsku tiransku vlast, ali ne i sveštenu vlast. Tu svešteno-oltarsku vlast Tame personifikovaće Babilon Veliki i Lažni Prorok, onaj koji će pripremiti put Zveri, pseudoiluminatskoj svetskoj vladi i zavodnički navesti čovečanstvo da prihvati planetarnog monarha potom. I 'Skerletna Žena' dakako nije Kroulijeva dokona supruga Rouz Keli, već je to ekumensko-himerička crkva koju će predvoditi njen prvosveštenik, Lažni Hrist, Lažni Prorok, onaj koji će zajedno sa Zveri, posle Harmageddona, biti bačen u Ognjeno Jezero: »I Zver bi uhvaćena i s njom Lažni Prorok koji je pred njom učinio čudne znake, kojima je doveo u zabludu one što primiše žig Zveri i one što se klanjaju njenom liku /= Zveri 666/; oboje behu živi bačeni u Ognjeno Jezero koje gori od sumpora.« ('Otkrivenje', 19:20)

Veličanstvena Patmoska 'Apokalipsa' ukazuje da je 666 broj Imena, broj Zakona Zveri-monarha, Monarha koji će izbiti iz oligarhijske vlade, koji će vaskrsnuti satanskom silom, oporaviti se od udarca Mača Istine, Reči Istine i Svetla koje razotkriva. Iz Kroulijevog zakona teleme nemoguće je bilo kakvo eksplicitno izvođenje datog broja korišćenjem neke standardne i konvencionalne numerloško-translacione tabele.

Zver 666 je despot koji planetarni presto dobiva od Nečastivog, koji se uzdiže kao zemaljski 'Bog', i kao čovek-bog vlada ustalasanim svetom, svim narodima, plemenima i rodovima tokom »pola vremena«, 180 dana ('Otkrivenje', 17:10, 12:14). Da li je Krouli bio neka monarhističko-suprematorska vladalačka figura širokih razmera (ili to tek treba da bude u 'novoj inkarnaciji')?!

Zver 666, čovek Bezakonja, pojavljuje se pred sam Hristov Slavni Dolazak, na kraju ere Ribe, i biva poražen u Harmageddonu od Hrista i Njegove posvećeničke vojske, biva ubijen Mačem Istine, Dahom i rečju Bogočoveka Isusa Hrista ('Solunjanima' II, 2:8; 'Otkrivenje', 19:11-21) Zver ne može biti neko ko nije uzeo udela u prekretničkim događajima Posletka, u poslednje tokove starog sveta.

Kao što je Jovan Krstitelj najavio nastup Kralja Pravednosti, Isusa Hrista, tako će Lažni Prorok najaviti Zver ('Otkrivenje', 13:12, 19:20), zavodljivo navesti uskomešan i zbunjen svet da prihvati kao 'rešenje' gvozdenu svetsku vladu. Kada se i ta laž istroši, zavešće svet da prihvati planetarnog monarha. Krouli takvog najavljivača i prethodnika za svoga života nije imao. (Hitler je na primer u svom prethodniku video Ditriha Ekarta!)

U godina pre svoje smrti, može se zapaziti da Krouli po pitanju utvrđivanja i identifikovanja profetskih službi 'Zveri' i 'Žene' manje isključivo rezonuje: »Postoji znatan deo sadržaja /'Knjige Zakona'/ koji se osobno odnosi na Zver i Skerletnu Ženu, ali može se smatrati da se ti nazivi odnose na bilo koga kome bi se dogodilo da poseduje koju od tih službi za vreme celog perioda Eona – približno 2.000 godina.« ('Magika bez suza', Pismo 48 – 'Pouke Liber AL')

Zašto je Krouliju Zver bila 'pozitivna' figura? Zato što mu je i Satana 'pozitivna figura', neko ko tobože oslobađa čoveka od tereta sebičnosti. Da li je istina? Pogledamo li 'Apokalipsu' vidimo da se Satana, Antihrist naziva i slika kao Ognjena Zmija/Aždaja. Zašto? Zato što njezin pakleni dah i plamen u čoveku razgoreva sve ono nisko i gnusno. Satana je taj koji jača ljudski ego, sebičnost. Ako Antihrist 'potire' ego, da Hrist možda nije taj koji u čoveku podgrejava mržnju, osvetoljublje, pakost, zlobu, zavist, gramzivost, ...?!

Satana je Otac Laži i Krvnik ljudski. Njegovi juriši mogu indirektno biti od pomoći samo istinskom tragaocu na putu, onom koji živi u sebespoznaji i požrtvovanosti, jer on ono negativno razgoreno u sebi lakše prepoznaje kao takvo i predaje ga Bogu, svetom Plamenu na razrešenje.

Tragalac za Bogom, Puninom i Celovitošću, ne umire u Antihristu već u Hristu. On svoj ego predaje na Unutarnji, Hristov Oltar, i Hrist Plamen njegov ego spaljuje i razvejava. Tako sveti putnik umire u Bogu i umire za svet, svetovne vrednosti, poglede i mere. Putnik umire sa Hristom i vaskrsava sa Hristom. Bog Svetlost obasjava njegove sene, i počinje da živi u njemu i kroz njega, da određuje njegove misli, reči i dela. Jer Bog je Život Univerzuma i Život svakog svog deteta koje Ga prihvata, preuzima i rađa.


'Velika tajna': veština zazivanja demona

Šta preduzima čovek slabe volje koji s jedne strane stalno manifestuje magijsko-ritualnu moć kojom 'pobeđuje' demone, a s druge strane kroz svoj raspusni i avanturistički život pokazuje da je rob demona, pokazuje da su ga sile Tame porobile? Njemu 'ne ostaje' ništa drugo nego da svoj nemoralni razobručeni život prikaže 'vrlinskim', da izvrne etičke nazore i da avete iz sveta senke proglasi 'božanstvima'. Upravo je slučaj s Kroulijem, čovekom koji je se pozivao na istinsku volju a bio je čovek zlovolje, čovek mlakosti koji nije hteo borbeno i požrtvovano da se susretne sa svojim ljudskim slabostima.



Krouli sa duvanskom lulom i staklastim pogledom opsednutog čoveka.


Bogoprotivni život, i pored svih demonskih manipulativno-energetskih 'transfuzija', povlači teške sudbinske udare i nedaće; međutim ni iz tih nevolja Krouli nije učio, nije shvatio kuda ga odvode i guraju njegove 'tajne vođe'. Tako u 'Magici' (Magick in Theory and Practice) govori o svojim egzistencijalnim žrtvama, ali ne prinešenim u slavu Boga, već postavljenim u službi vlastitog ljudskog dokazivanja i duhovnog strovaljivanja: »Brat Perturabo posebno se zakleo da će se On odreći Svoje lične imovine do poslednjeg penija; takođe da neće dozvoliti nikakvim ljudskim osećanjima da ga sputavaju. Ovi uslovi su prihvaćeni; dozvoljeno mu je beskrajno više nego što je On zamišljao mogućim za bilo kog inkarniranog Maga. S druge strane, cena koju je On ponudio bila je tako strogo uterana kao da je nju odredio Šajlok. Svo blago koje je na zemlji imao uzeo je i to, obično, na tako okrutan način i surov način da je sam gubitak predstavljao zadnji deo udarca. Svako ljudsko osećanje koje je On imao u svom srcu – a to srce žudelo je za Ljubavlju kako malo koje srce ikad može da poimi – iščupano je i zgaženo sa takvom paklenom nestvarnošću pojačavajući mučenje da Njegovo trpljenje nadmašuje svako poimanje. Neobjašnjivi su užasi koji su pratili svaki korak njegove inicijacije! Smrt je odnosila Njegovu decu sa sporom okrutnošću; žene koje je On voleo napijale su se do delirijuma i demencije na Njegove oči, ili uzvraćale Njegovu strastvenu odanost kao žaba hladnom vodom izdajom u trenutku kada su Ga duge godine odanosti navele da im veruje. Njegov prijatelj koji je pozajmio torbu, ukrao je ono što je bilo u njoj i izdao svog Majstora onoliko dosledno koliko god je bio u stanju. Na prve udaljene glasine da su se pojavili fariseji, njegovi su Ga učenici svi napustili i pobegli. Njegova majka Ga je svojim rukama zakucala na krst i rugala mu se devet godina dok je On visio na njemu.« /.../

»No, niti prirodnim korišćenjem Svojih sposobnosti, mada su Ga one učinile slavnim u celom svetu, niti najvećom moći svoje Magike, On nije u stanju da stekne materijalno bogastvo koje prevazilazi minimum neophodnog da ga održi u životu i omogući mu rad. Uzalud su Njegovi protesti da nije Njemu već Radu potreban novac. On je vezan strogim slovom Svoje zakletve da daje sve što ima za svoje magičko postignuće.«

»No, mnogo strašnija je kob koju je On zazvao na Sebe odričući se Svog prava da kao muškarac uživa u Ljubavi onih koje on voli strastveno i tako neobično, tako čisto i tako snažno, da bi za uzvrat dobio moć da toliko voli čovečanstvo da bude upravo On izabran da izgovori Reč eona za dobrobit čovečanstva; a Njegova nagrada je opšte gnušanje, telesne muke, mentalni očaj i moralna paraliza.« (III deo, XV, 1 – 'O Zakletvi') – Čovek koji istinski teži Unutarnjem Kraljevstvu, Božijem Kraljevstvu, neće morati da permanentno živi u očajničkoj oskudici; on će dobijati ono što mu zatreba, i više od toga, da bi taj višak mogao da podeli sa onima koji nesebično teže Svetome Dobru, Univerzalnome Dobru. Problem kod Kroulija je taj to što on nije kucao na Božija Vrata, što nije tražio Božije Dobro, već je žudeo za nižim moćima koje daju demoni, za svetovnom slavom, šireći uz to sablazni u svetu.

I kada je verovao da je postao NEKO, da je umro svetu, da je prešao Bezdan i ušao u Unutarnju Obećanu Zemlju, Krouli je bio u dubokoj zabludi, baš kao i kad je zamišljavao da je ostvario Spoznaju svog anđela čuvara kroz zaziv imena paganskih bogova i demona.U Boleskinu oktobra 1899. godine priprema magijsku operaciju po Abra-Melin metodi koja traži šestomesečni molitveno-asketski rad, da bi već 16. januara 1900. godine, u Parizu, od strane Matersa bio uzdignut u njegovoj 'Zlatnoj Zori' (koja se počinje raspadati) na stupanj Adeptus Minor-a (uzevši magijsko ime Parzival), u rang koji podrazumeva da je tragalac ostvario Razgovor Znanja s duh-čuvarem.

U 'Jednoj zvezdi na vidiku' Krouli za priziv anđela čuvara ukazuje: »Nemoguće je podati precizna pravila, pomoću kojih bi se moglo postići znanje i razgovor svog Svetog Anđela Čuvara; jer to je posebna tajna svakog od nas; tajna, koja se ne može izreći ili poreći od bilo kog drugog čoveka, pa na ma kom stupnju bio. To je Svetinja nad Svetinjama, pomoću koje je svako svoj vlastiti Veliki Sveštenik, i niko ne poznaje Ime Boga svog brata, ili njegov vlastiti Ritual s kojim Ga priziva.« – Ono što je istinskom tragaocu za Svetlom Hristova svest i Hrist, to Krouli hoće da predstavi kao 'Anđeo Čuvar', kome se istinski pobožnik nikada ne moli, ne klanja mu se i ne proslavlja ga, jer sva slava pripada Bogu, Svedržitelju. Onaj ko ostvari proboj ka Hristovoj Svesti, on ima i kontakt sa vlastitim anđelom i svim nebesnicima, jer Hrist-Duh je svemu. I dalje: banalno je spoznajno-realizacioni proboj ka Unutarnjem smatrati za neki neponovljivi događaj, posle koga Unutarnje zaćutuje; naprotiv, svest se tu naglo širi, i tragalac dobiva sve širi i širi spektar pouka i otkrivenja koja ga izvode pred Božije Lice.

Iako je po Krouliju ritual za priziv anđela čuvara tajna, on ipak tu 'tajnu' najvećim delom otkriva u svom spisu Theurgia Goetia Summa, koji je posle primitka Liber Al-a preradio za neka imena. Pogledajmo kako on priziva sile Elementa Vatre:

»AR-O-GO-GO-RU-ABRO = Ti duhovno Sunce! Satano, Ti Oko, Ti Raskalašena Radosti! Krikni glasno! Krikni glasno! Zavrti točak! O moj Oče! O Satano, O sunce!
SOTOU = Ti, Spasioče!
MDORIO = Tišina! Daj mi Tvoju Tajnu!
PHALARTHAO = Daj mi srk, Ti Falusu, Ti sunce!
OOO = Satane! Ti Oko, Ti Raskalašena Radosti!
Satano! Ti Oko, Ti Raskalašena Radosti!
Satano! Ti Oko, Ti Raskalašena Radosti!
AEPE = Ti Uzročniče Sama Sebe, Sam se određuješ, Uzvišeni, Najuzvišeniji!
Ja Te zazivam, Nerođeni Jedini!
Tebe, koji stvori Zemlju i Nebesa!« (Odeljak C)

Koji točak Satana vrti? Točak Zakona uzroka i posledice, onaj koji opterećene duše vodi u Dolinu gorčine, u nove patničke inkarnacije! Da li je Krvnik Ljudski, Satana, 'Božije Oko'? Ne čine li sedam Božija Oko Njegovih sedam Svetih Zraka? Nije li Božije oko i svaka pročišćena duša koja gleda Bogom i u Bogu? Da li se viša svest postiže ritualnim radnjama, kultnim inicijacijama, ili pravedničkim delima, svetlim delima, delima koja prosvetljuju, prizivanjem Božijeg Imena, Božijeg Zakona u svoj život?

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se