Prizivanje 'božanstva' onostranih Etera

Uz podršku Viktora Nojburga (Victor Neuburg), odnosno Omnija Vincama, neofita 'Srebrne Zvezde, preko devetnaest enohijansko-magijska ključa Džona Dija, Krouli u severnoj Africi od 23. novembra do 19. decembra vrši zaziv vesnika trideset Etera. Poznato je da je i grčki gnostički učitelj Valentin (Valentinos, sredina II stoleća nove ere) baratao sa konceptom o skupu trideset Eona koji čine ispunjenje (grč.: PlerMma) Nebeskog sveta (Irinej: 'Protiv hereza', I, 1-8) Neku bližu predstavu o tome šta u stvari predstavljaju tih 'trideset Etera' Krouli očigledno nije imao, iako je nastojao da ostavi utisak da je u taj metafizički odnos bar donekle upućen. Pa tako u svojim 'Ispovestima' iznosi: »Šta oni /= Eteri/ predstavljaju, teško je reći. Na jednom mestu se kaže da su oni 'oblast koja se u sve širim krugovima prostire iza kula-osmatračnica Univerzuma', a ove kule osmatračnice čine jednu beskonačno veliku kocku. Drugde nalazimo da su imena anđela koji njima upravljaju sadržana u samim kulama-osmatračnicama; ali (kakvog li razočarenja!) oni se poistovećuju s različitim zemljama na našoj planeti: Stirija, Ilirija, itd; kao da 'Er' naprosto znači oblast'.« – Poznato je da su demonski kneževi istovremeno bili i vladari mnogih imperija (cp.: 'Danilo', 10:13) Postavlja se pitanje da li nad tih trideset zagonetnih Etera ili Vazduha (Aeras-a) zapravo vlada Đavo, gospodar »vazdušnih sila«?! ('Efescima', 2:2)

Dvadeset devet sura u 'Kuranu' emfatički počinju sa jednim ili više arapskih slova, koje uglavnom imaju svoje hebrejske pandane. Ovi glasovi se navode na početku pojedinih sura ili su deo prvog ajeta. Njihova uloga nije samo u tome da skrenu pažnju čitalaca, već očigledno nose i neko simboličke konotacije. Tako na primer sura 2 počinje sa Elif-Lam-Mim (hebrejski: Alef-Lamed-Mem), sura 7 sa fonemama Elif-Lam-Mim-Sad, sura 10 sa ortografskim sklopom Elif-Lam-Ra, ... Otkrivanje Kroulijevih trideset Etera na sličan način počinju, to jest najpre se daje neka krik-formula ortografisana sa tri slova. Tako na primer krik 17. Etera mu je 'TAN', a njega on raščlanjuje preko korespodencionih odredbi enohijanske tablice, alefbeta i astroloških odredbi: »TAN – Caput Draconis /= severni mesečev čvor/, Bik, Škorpija = Gimel, Vau, Nun = 59. Ovaj broj je srž koji predstavlja Joni, u potrazi za pravdom. Ovaj Eter upućuje kandidata u formulu pravde, ravnoteže.« (Iz prve fusnote 17-og Etera). – A u samom uvodu teksta glasa Etera iznosi se: »TAN je ono što pretvara sud u pravdu. BAL je mač, a TAN su terazije.« U petoj fusnoti pak 'objašnjava': »Sud = prava ženska priroda, surovost neplodnosti. Pravda = nju zadovoljava mač (falus) i terazije (testisi). /.../ To dvoje zajedno daje AL (naziv Knjige Zakona) koja predstavlja univerzum u njegovim fazama, 0 i 2.« – Umesto da kategorijsko-procesne odnose objašnjava preko Pozitivnog i Negativnog Principa Stvaranja, Krouli u svemu unosi seksualno aludirajući žargon.

Krouli pojedine Etere povezuje sa kabalističkim Drvetom Života, sa pojedinim njegovim Sefirama. Tako u svojoj belešci za 29-i Eter iznosi svoje rano viđenje 'Vazduha': »Treba primetiti da poslednja tri Etera imaju deset anđela koji im se pripisuju, i zbog toga predstavljaju deset Sefirota. Pa ipak, ovih deset čine samo jedan, Malhut-dodatak na sledeća tri, i tako dalje, a svaki skup je tako apsorbovan u višem. Poslednji skup se sastoji, prema tome, od prva tri Etera sa ostalih 27 kao njihovim Malhutom.«

A u 12-om Eteru, anđeo datog Etera, Krouliju iznosi: »Ja ti otkrivam misteriju Etera koji ne samo da su povezani sa Sefirotima, već i sa Stazama /koje povezuje Sefirote/. Ravan Etera prodire u i okružuje svemir u kojem su Sefiroti ustanovljeni, i zbog toga red Etera nije red Drveta Života. I oni se samo mestimično podudaraju. Ali poznavanje Etera je dublje od poznavanja Sefirota, jer je u Eterima znanje Eona Thelema, i ono će svakome biti dato prema njegovim mogućnostima.« – Čudno je da izvan Drveta Života, koje u sebe uključuje i Nevidljivo iz koga sve nastaje, ne obuhvata neke Etere, odnosno pojavljuje se neka 'stvarnost' izvan emanacionih Sefira. Nisu li Kroulijevi 'Eteri' samo astralne refleksije i punktovi babilonske Hijerarhije?!

Pažljiviji čitalac eterskih 'otkrivenja' može sondirati neke ukazne nekoherentnosti. Tako se u sedmom Eteru kaže za 'crnu braću': »Čuje se glas: "Najstrašnije je onome koji se zatvorio i odupro se Svemiru. Jer oni koji sede ulogoreni na moru /Bine/ u gradu Piramida zaista su zatvoreni. Ali oni su dali svoju krv, do poslednje kapi, da se ispuni pehar Babalon.« – Po Kroulijevim kvazimističnim refleksijama onaj ko je dao svoju 'krv', svoj život, Gospi Odvratnosti, nikako ne može biti utaboren nad 'morem gorčine'.

Čak i uhodane hrišćanske simbole, poput monograma I. H. S. (Isus Hristos Spasitelj – Soter), Kroulijevi eterski glasnici postavljaju u drugoj ukaznoj inklinaciji. Tako ženskog anđela 19-og Etera, slugu boga Sebeka koji proždire Univerzum, i koji ga opojno ljubi, predstavlja uz sledeću napomenu: »Na njenim je usnama poljubac, kao hrizantema od svetlosnih zraka, a na njemu je monogram I. H. S. Slova I. H. S. znače In Homini Salus, i Instar Hominis Summus, i Imago Hominis deus. Ima još mnogo, mnogo drugih značenja, ali sva ona isto znače; da ništa nije važno osim čoveka.« – Kada čovek postane 'mera svega', onda je i Krvnik ljudski 'krojač' čovekovih objava i životnih tokova.


Zazivanje anđela Bezdana – Horonzona

Kroulijev metod dobijanja eterskih ' otkrivenja', 'vizije i glasa', bio je sledeći: imao je kod sebe jedan veliki zlatni topaz smešten u drvenom, oker krstu od šest kvadrata (- zapaziti da kocka razvijena po stranama daje krst). Na dragom kamenu je bio ugraviran grčki krst od pet kvadrata sa ružom od 49 latica. Poput lenjira ga je držao u ruci. Pošto bi deklamovao odgovarajući enohijanski ključ, i ustanovio da su prizvane sile prisutne, upotrebljavao je topaz kao ogledalo iz 'Alise'. Povremeno je i recitovao odlomke iz 'Kurana'.

Edvard Keli je primio od izvesnih 'anđela', a astrolog Džon Di zapisao, ukupno 19 enohijanskih, 'anđeoskih' priziva, odnosno ključeva. Prva dva ključa prizivaju Elemenat nazvan Eter/Duh, dok sledećih 16 (4 puta 4) prizivaju četiri Elementa. Devetnaesti ključ, promenom dva imena, može se koristiti za prizivanje bilo kojeg od trideset Etera, Era, Eona. Na primer drugi ključ (Adagita vau-pa-ahe zodonugonu fa-a-ipe saladai Vi-i-vau el! Sobame ial-pereji i-zoda-zodazod pi-adapehe casarema aberameji ta ta-labo paracelada qo-ta lores-el-qo turebesa ooge balatohe! Giui cahisa lusada oreri od micalapape cahisa bia ozodonugonui lape noanu tarofe coresa tage o-quo maninu IA-I-DON. Torezodu! gohe-el, zodacare eca ca-no-quoda! zodameranu micalazodo od ozadazodame vaurelar; lape zodir IOIAD!), 'preveden' sa ‘enohijanskog jezika’ navodno bi glasio: »Mogu li krila vetra doneti vaše čudesne glasove? O, vi, veliki izdanci zemaljskih crvi prvih! Koje je hadski oganj stvorio u dubini mojih čeljusti! Koje sam pripremao kao pehare za venčanje ili kao predivno cveće za odaju pravednosti! Vaša su stopala snažnija kamenja na kojima ništa ne raste. Vaši glasovi moćniji od mahnitih vetrova! Jer vi ste postali zdanje kakvo postoji samo u umu svesilnog.«
Kroulije se oduševljavao poetskom 'ingenioznošću' datih ključeva, neznajući da i svaka travčica čudesno lepo u rimama peva svome Gospodu, ne shvatajući da su u ranome hrišćanstvo postojali mnogi posvećenici koji su govorili anđeoskim, istinski enohijanskim, Nebeskim jezikom, dok su drugi imali dar njegovog tumačenja. Dijev 'enohijanski' jezik, nazvan po patrijarhu Enohu koji se vazneo u Nebo, uveden je u englesku okultnu tradiciju preko Eliasa Ašmolea, utemeljivača engleske masonerije, dok ga je za upotrebu u hermetičko-magijskom redu Golden Dawn adaptirao Vin Vestkot.

Uveren da je anulirao svoje ljudsko 'ja', da je prešao Bezdan, kao tekst svesnog dostizanja Božanskog Razumevanja, Krouli 6.decembra 1909. godine u usamljenoj dolini u pustinji blizu Bu-Sade, zaziva Horonzona, koji, po njegovim interpretacijama, prebiva u dubinama desetog Etera. Dok je Keli u Horonzonu video zastrašujuće moćnog đavola, Krouli ga ne doživljava kao ličnost, već kao kovitlavo ispoljavanje žitelja Bezdana: »I pošto je on on sam, zato je on ne-jastvo, užas tame, noćna slepoća, gluvoća zmije, bezukusnost bljutave i ustajale vode, crna vatra zlobe i vime blatnjave mačke; on nije jedna stvar, već mnoštvo stvari. Unatoč tome, njegova patnja je večna. Spaljuje ga sunce dok se gol uvija na pesku pakla, i vetar ga reže gorko do kostiju, oštar suv vetar, tako da je on bolno žedan.« ('Vizija i glas', 10. Eter)

U hrišćanskoj apokaliptičkoj misli Horonzon, Razarač, čiji broj imena je 333, bi odgovarao Apolionu koji gospodari nad četiri velika Princa Zla ('Otkrivenje', 6:1.8), onako kako Gospod gospodari nad četiri Živa Bića. Za palu 'zvezdu', kojoj se daje ključ od ždrela Bezdana da otvori vrata zlodusima, u patmoskoj 'Apokalipsi' se kaže: »Oni imaju nad sobom kralja, anđela Bezdana, kome je ime na hebrejskom jeziku Abaddon /'Ponor propasti'/, a na grčkom se zove Apollion.« (9:11)

U 'Ispovestima' Krouli opisuje magijski postupak kako je sa Nojburgom u Alžiru pristupio zazivanju Horonzona 333, odnosno vizije i glasa desetog Etera: »Otišli smo daleko od grada u jedno udubljenje među dinama. Tu smo načinili krug koji će štititi pisara, i trougao, u kome bi se Bezdan mogao opipljivo manifestovati. Ubili smo tri golubova, po jednog na svakom uglu, da bi na njihovoj krvi sile zla mogle sazdati svoja tela.« – Dok je Horonzon crpeo energiju iz krvi ubijenih golubova, prikazivao je se iz trougla Nojburgu u različitim obličjima (na primer u ženu koju je Nojburg voleo), nastojeći da ga zavede i izvede iz magijskog kruga, odnosno da ga zaposedne. U jednom trenutku, kad je se u krugu pojavila pukotina, u obliku naglog divljaka Horonzon je se probio i napao Nojburga, ne bi li mu grkljan iščupao očnjacima. No ovaj je se 'odbranio' prizivanjem Božijeg imena i upotrebom magijskog noža.

Za vreme ove operacije, dok je Nojburg zapisivao Horonzonovo brbljanje i buncanje, razne deklamacije koje je hvatao iz njegovog uma, Krouli je se nalazio po strani u svojoj magijskoj odori sa kapuljačom preko lica. Povremeno je padao u trans, astralno se identifikujući sa Horonzonom, bogom smeha i raspršenja, koji je govorio kroz njega. Čovek koji može da služi kao govorna cev Tame, najbolje pokazuje svoju 'prosvetljenost'.

Tokom zaziva i sam brbljivi Horonzon prebacuje Krouliju da ne ume ćutati, te da su svi njegovi odnosi sa anđelom čuvarom samo izgovor za njegova prljava čarobnjaštva.

Nameće se pitanje: ko je se u ovoj magijsko-evokacionoj operaciji susreo sa Horonzonom: Krouli ili Nojburg, neofit u 'Srebrnoj Zvezdi'?! Sam Krouli uči da niko ko nije postigao osmi stupanj u 'Srebrnoj Zvezdi' nesme nipošto da priziva Horonzona.

Da li od Tame štite nekakvi magijski rekviziti, krugovi i rituali, ili Duh i zakonit život, pravednički život?!

Da li ljudi Duha trebaju, radi inicijacije i realizacionog osvedočenja, da zazivaju sile Tame?! Nije li Kroulijeva pustinjska operacija samo jedna demonska igra sa njime? manipulacija koju, on, zaljubljenik u lažnu moć, nije mogao da prozre. Pa je stoga i banalno upoređivati njegove spiritističko-magijske igre sa iskušenjem koje je u pustinji imao Isus posle krštenja na Jordanu, ili Buda sa demonom Marom.


Tragalac bez kriterijuma za ispitivanje duhova

Kao astralni videlac Krouli je smatrao je da je bolje zazvati najmrskijeg demona iz pakla nego svoja vlastita ego-nadahnuća uzimati za 'božansku' inspiraciju, – što je iskaz koji nosi neku dozu gorke istinitosti. On rezonuje da sve sa čime se ima posla u onostranom astralnu postoji kao 'stvarno' na svome vibracionom nivou, pa i ono što je plod čovekove imaginacije: »Magičara mogu veoma dugo zavaravati i povlađivati mu Astrali koje je sam uobličio i proizveo. Njihova prirodna servilnost može mu goditi, jadno stvorenje.«

»Oni će se pretvarati da mu pokazuju predivne tajne, veličanstvene predstave lepote i čuda neizrecivo prekrasna, a on će biti sklon da sve to prihvati kao istinu, iz vrlo jednostavnog razloga, jer one su njegove vlastite predstave idealizovane maštom.«

»Ali njegov stvarni napredak će se potpuno zaustaviti. Ove opsene će ga sprečiti da stupi u vezu sa nezavisnim inteligencijama, od kojih bi jedino mogao da nauči nešto novo.«

»Sve više će biti zainteresovan za sebe, zamišljavajući kako postiže jednu inicijaciju za drugom. Njegov ego će se nekontrolisano širiti, sve dok mu se ne učini da su nebesa pod njegovim nogama. Pa ipak, sve će to biti samo varljivo lice Narkisa koje se ogleda u vodi koja će ga progutati." ('Magika u teoriji i praksi', Prilog 3) – Date reči dakako nose izvesnu poučnu ukaznu težinu, ali i svedoče o onome koji sam sebe nije ispitao u svetlu tih saznanja, utvrdio koliko su njegove vizije projektovane lične opsene i maštarije, a koliko kontakt sa 'nezavisnim inteligencijama' (koje, uzgred rečeno, i ne postoje, jer i anđeli su podređeni Bogu, i prenose ono što im Bog, Sveprisutni Duh, daje i nalaže).

Krouli je bio svestan da mnoge vizije koje dolaze do njega mogu biti iluzija, no i tu iluziju je prihvatao, jer zapravo nije verovao u ono pravo unutarnje viđenje, koje potiče od Boga, a koje se daje predodređenim, očišćenim i izabranim dušama. U Kriku drugog Etera (The Vision and the Voice) Krouli piše za 'istinitost' svojih viđenja uz pomoć takozvanog vidovljačkog kamena: »Kamen je poprimio belu boju izvanrednog sjaja, pa ipak, u toj belini, prisutne su sve druge boje. Boja bilo čega je tek njegova jednoličnost i smetnja. Tako je to sa ovim vizijama. Sve one što one jesu je lažno. Svaka ideja samo označava gde je Vidovnjakov um bio suviše tup da primi svetlost, i zato ju je odbio. Zato, isto kao što je čista svetlost bezbojna, čista duša je 'crna', odnosno 'sve' upija.« – Da, čista duša upija i nosi i zrači sve što stoji u božanskoj harmoniji i zakonomernosti, dok se kao 'sjajno odbojno ogledalo' pokazuje za sve presijavajuće i nadiruće laži.

Sva strahota Kroulijevog 'vizionarstva' se prelama na pitanje porekla duhova sa kojima je kontaktirao, koje je prizivao i zazivao. On je umišljavao da i demoni i anđeli i razne 'druge inteligencije' trebaju i mogu biti njegovi robovi i pokorne sluge. Tako u zanosu inspiracije u Liber Tzaddi iznosi: »... Pošto jednog prirodno privlači Anđeo, a drugog Demon, neka prvi ojača tu nižu vezu, drugi neka se čvršće privije za višu. Tako će ravnoteža postati savršena.« (41-42) – Bog je Ravnoteža, i ta Ravnoteža se postiže samo delotvornom ljubavlju, ljubavlju prema Višnjem duhu i ljubavlju prema bližnjemu, Božijem detetu. Za ravnotežu nije potrebno malo voleti, pa malo mrzeti; malo prizivati anđele, pa malo zazivati demone ...



Krouli, poklonik demonskih snaga

Opsenar Krouli prepoznaje demone u 'bogovima' najčešće tek onda kad mu se oni sablasno materijalizuju i napadnu ga besno: »Demoni su se primicali; crpeli snagu iz moje slabosti, materijalizovali se, vukli me, ubadali, udarali. Okretao sam se ka njima i udarao ih mlitavo, udarao; ali oni su lako izmicali a njihov kreštavi smeh pakleno je odzvanjao u mojim ušima.« (Liber LIX, pogl. 5) – Da li bi čovek koji nosi Svetlo u sebi, i koga vodi Božija ruka, imao takve brutalne susrete sa pakleno-avetinjskim otpadnicima?!

Kroulijeva tumaranja ishode iz njegovog bezbožništva, svedoče o čoveku koji nije imao predstavu o istinskim Božijim misterijama, čiji duh je bio nerafiniran a čula nepročišćena i neoplemenjena. Zato i on svoje čulne slabosti brani iskazom koji pripisuje svome bogu-inspiratoru: »Ne tražim da odbacite svoje sladostrašće, svoju lenjost, svoje gluposti. Već donosim radost vašem zadovoljstvu, mir vašoj tromosti, mudrost vašoj gluposti. Sve što činite ispravno je, ako u tome uživate.« (Liber XC, 7-9) – Bog Istiniti uvek traži da odbacimo i žrtvujemo ono nisko i neplemenito, jer samo čista i prosvetljena duša može biti pomazana i sjedinjena sa Bogom, Duhom Čistote i Svetlosti. Nipošto ne može svaki užitak biti ispravan. Ispravno zadovoljstvo je ono u kome uživa Bog u nama, očišćena duša i oplemenjeno i preobraženo telo. Jesti sa blagodarnim užitkom jedan zakoniti plod koji daje majka zemlja i jesti sa grozničavim užitkom lešinu neke ubijene životinje, nipošto nije isto pred Bogom, Duhom Života. Šta čovek jede i kako jede, u čemu nalazi ugođaj a šta mu je mrsko, najbolje svedoči o njemu i njegovom stupnju svesti.

Krouli je robovao zabludi da razobručen hedonistički život ne može da ugrozi ni najveće posvećenike: »... Za Ipsissimus-a, rastakanje u telu Nuite i poseta javnoj kući mogu biti jednake.« (Liber CCCXXXIII, pogl. 56) – Onoliko koliko je čovek čulno vezan za gruba, nezakonita, neplemenita zadovoljstva, koja nemaju svoj Nebeski ekvivalent, utoliko je i njegova duša rob onog niskog i ograničenog. Duša koja robuje niskim ugođajima pokazuje i nisku svest. I ukoliko se visoka duša prepusti izopačenim ugođajima, jasno je da ne može zadržati svoj ostvareni napredak, jasno je da joj sledi pad i ropstvo. Kroulijeva zabluda da duhovni plamen u uznapredovalom čoveku ne može biti zaprljan samo predstavlja ekstrem onome što su učili neki antički filosofi, koji su mislili da kad se duša oslobodi tela ('groba') samim tim joj je otvoren put u Nebo. No u Nebo ide samo čista duša, koja je u zemaljskom životu otvorila i našla unutarnje Nebo, dok nečistoj duši sledi ponor propasti i nova zemaljska inkarnacija.


Klanjanje kovitlavim masonskim simbolima

Ako se pogleda profil ljudi koji su osnivali razne okultne kultove i redove pri kraju XIX stoleća i u prvim decenijama XX stoleća može se videti da su to pre svega bili masoni i spiritisti, razni zanesenjaci: Semjuel Lidel Maters, Vilijem Robert Vudman, Vilijem Vin Vestkor, Artur Edvard Vejt, Alister Krouli, Karl Kelner, ... Kod masona Semjuel Lidel Matersa (rođen u Londonu 1854. godine), koji je uzeo ime Meg Gregor i aristokratsku titulu grofa od Glenstrea, čoveka koji je preveo nekoliko magijskih grimoira, te osnovao 'Zlatnu Zoru' preuzevši sistem magije Elifasa Levija, magiju su učili mnogi, pored ostalih i Krouli. Maters je tvrdio da njegov Red vodi duhovno poreklo iz drevnog Egipta; ogranci Reda su nosili imena po egipatskim božanstvima, egipatski mit je prožimao rituale Reda, ... Nije ništa neobično što je i Krouli potpao pod taj kobni uticaj, i vezao se za egipatsku misao i teogoniju. U starom Egiptu uistinu je bilo jakih mističnih i mudrosnih škola (koje je na primer i veliki Pitagora posećivao) ali tu je vladala i velika idolatrija i degradacija.

Kao član mnogih tajnih i zanesenjačkih kultova, Krouli je bio ponosan na svoja masonska dostignuća, posvećivao masonskoj braći svoje spise (videti, na primer, posvetu za Liber DCCLXXVII, izdanje iz 1909. godinu). U 'Eliksiru Života' (The Elixir of Life, 1914. godina) iznosi za sebe: »Premda sam primljen u trideset i treći i poslednji stepen Slobodnog zidarstva još 1900. godine, tek u leto 1912. godine moja sumnja se potvrdila. Govorim o mom verovanju da iza površnosti i veselosti naše najviše institucije /= Masonerije/ uistinu leži tajna, neopisiva i zapanjujuća, dovoljno snažna da kontroliše sile Prirode i da ne učini ljude samo braćom, već da ih načini božanskim. Ali, u vreme u kome govorim, došao mi je čovek, čovek koji pripada onim misterioznim gospodarima esoteričnog slobodnog zidarstva koji su pođednako njegove Oči i Mozak, a koji postoje u njemu – nepoznati često čak i njegovim priznatim poglavarima. /.../ Ovaj čovek je pratio moju okultnu karijeru par godina i smatrao je da sada zavređujem da učestvujem u Velikim Misterijama.«

»Sa ovim je nastavio da me upoznaje, a moj život je od tada bio posvećen uglavnom njihovom proučavanju i praksi.« – Obrede i stupnjeve koje je Krouli uvodio u Ordo Templi Orientis ( – treba znati da je on 1912. god. postao vođa britanske sekcije nemačkog O. T. O.-a), velikim delom su napravljeni i izvedeni iz masonskog kulta. Njegova ljubav prema titulama vodi upravo iz masonerije. Stavši na čelo britanske Sekcije uzeo je titulu Najvišeg i Svetog Kralja Irske, Ione i čitave Britanije u Svetilištu Spoznaje. I takve titule ukazuju na višak čovekove ljubavi prema svetu a manjak naklonosti za Boga i Istinu, klanjanje onom zloduhu koji je hteo i Isusa da ismeje proglašavajući ga judejskim kraljem.

Pogledajmo aristokratski naboj koji nose neki stupnjevi kroz koje se napreduje u O. T. O.-u: (0, I, II, III) Minerval; (IV) Pratilac Svetog Kraljevskog Svoda Enoha, Princ Jerusalima. Vitez Istoka i Zapada; (V) Suvereni Princ Ružinog Krsta. Član Senata Vitezova Hermetičkih Filosofa, Vitezova Crvenog Orla; (VI) Uzvišeni Vitez (Hramovnik) Reda Kadoša, i Pratilac svetog Grala, ... Osmotrimo i nazive nekih masonskih stupnjeva u Škotskom Obredu: (11) Uzvišeni izabrani vitez; (16) Princ Jerusalima, (18) Suvereni Princ Ružinog Krsta; (30) Vitez Kadoš, ... Oni koji ne poseduju istinske misterije, koji su iznutra opustošeni bezakonjem, oni i kriju tu svoju pustoš, te je pokrivaju visokozvučnim titulima i rangovima.

Svi masonski i promasonski redovi (kao što je to O. T. O.) nastoje da prikažu da je u njihovim rukama skoncetrisana sva drevna mudrost i sva znanja. I sabirajući mešajući misli i znanja iz različitih doktrina i pseudomističnih kultova, okultnim grupama se čini da su došli u posed pravog blaga. Tako Krouli u Liber LII ('Manifest O.T.O.) piše: »Ciljevi O. T. O.-a mogu biti shvaćeni samo od njegovi najviših inicijata, ali javno se može reći da on poučava Hermetičku Nauku ili Okultno Znanje, Čistu i Svetu Magiku Luči, Tajna i Mistična postignuća, Jogu u svim oblicima, Džana Jogu, Radža jogu, Bhakta Jogu i Hatha Jogu, i sve druge grane tajne Mudrosti i Predaka.« – Gde se jedan sistem ne podiže na objavi i reči koja dolazi Odozgo, od Neba i Boga, tu se onda nategnute i klimave ljudske konstrukcije, nebulozne spekulacije i somnambulna nagađanja uzdižu i proturaju kao nešto 'uzvišeno i sveto'; i nečist život poklonika takvih kovitlavih, babilonskih, svaštarskih kultova jako dobro pokazuje njihovu laž sa kojom su se sljubili i koju ropski veličaju.

Zloduh koji vodi i inspiriše okultne i spiritističke strukture ide na to da se sva ta tela stave pod jedno planetarno vođstvo, da se inauguriše planetarna sinkretička religija sa jakim pseudomisterijskim jezgrom, da se razvodni i oslabi paganizirano hrišćanstvo, tako da i ono, da bi se održalo, potraži 'spas' u himeričko-ekumenskom grotlu. I sam Krouli veliki deo svog spisateljskog entuzijazma posvećuje tome da pomiri misli, koncepte i simbole različitih duhovnih sistema. Tako u 'Ispovestima' on piše za svoje 'kosmopolitske' etersko-astralne vizije i kaže da bi njegov bog Horus mogao da pomiri sve religije, koje bi se složile oko nekoliko fundamentalnih načela: »One su uspostavljale harmonične odnose između svih sistema magijske doktrine. Simbolizam azijskih kultova, ideje kabalista, Jevreja i Grka, arkana gnostika, paganski panteon od Mitre do Marsa, misterije drevnog Egipta, eleuzijske inicijacije, skadinavska saga, keltski i druidski rituali, meksičke i polinežanske tradicije, misticizam Molinosa baš kao i islamski, sve je to zauzelo odgovarajuće mesto bez ikakvih trvenja.« – Kada se sve i svašta hoće proglasiti da je 'jedno', dobija se u stvari 'ništa': trulež i laž. No Hrist i Belijal ne mogu imati ništa zajedničko! Ono što će ujediniti protiv Boga i Neba, oko Duha Obmane sve ljudske kultove i vere biće ljubav prema svetovnoj moći i svetovnoj časti.

Vidimo da je Krouli verovao, ili bar hteo da pokaže da veruje, kako njegov duhovni sistem omogućava široku religijsku simbiozu: »Tvrdim, da moj sistem nudi razumnu osnovu za univerzalno bratstvo i univerzalnu religiju. On postavlja u prvi plan naučne iskaze, koji su zbir svega što je danas poznato o univerzumu, pomoću jednostavnog ali uzvišenog umetnički uređenog simbolizma.« (Ibid.) – Kako bi se ujedinile religije i konfesije gde jedna odriče postojanje duše a druga je priznaje; religija gde jedna uči da se poštuje i životinjski svet, a druga poziva na lov i odobrava ga, ...?

Pogledamo li masonske simbole i kompozicije, možemo videti da oni predstavljaju idejni džbumbus, ludački kovitlac svega i svačega, turbulentni miks koji svedoči o duhovnom neredu koji vlada u njihovim inicijantima i podmetima. I takvi ljudi, ljudi nereda, danas inaugurišu uvode nekakav 'novi svetski poredak', veštičarski preuređujući istrošene energije i vampirski podižući pregažene ideologije i prohujale tiranije.

Ko bi trebao da bude 'Bog' u 'kosmopolitskoj' himeričkoj religiji koju su masoni i Krouli pretpostavljali? Falus i sunce, vaskrsli krvožedni Baal čiji falusoidni sunčani stubovi i žrtvenici su šarali podneblja Kanana: »Sine moj, u vezi sa Eonom, nauči da je Sunce i njegov zamenik falus u svim eonima nužno otac, centar, stvaralac, svaki u svojoj oblasti delovanja." (Liber CXI, pogl. 99) – Središte svega jeste neko 'sunce', a to 'sunce' je Bog, Ognjište Univerzuma, Presveta Ljubav.

Veliku inspiraciju za svoje izvrnute koncepte i poglede Krouli je našao i u 'Tajnoj Nauci' madam Blavatske, ... Tako u njenom doktrinalnom maniru u svojoj 'Magiki' boga Hadita (koji se razorkriva u drugom delu njegove 'Knjige Zakona'), identifikuje sa Satanom, sa solarno-faličkim Luciferom, Ognjenom Zmijom; pa kaže: »Ova zmija, Satana, nije neprijatelj Čoveka, to je Onaj koji je stvorio Bogove naše rase, budući da poznaje Dobro i Zlo. On poziva: "Spoznaj samoga sebe!" i uči o Inicijaciji.« – Da, Krvnik ljudski uči: 'Spoznaj sebe kao Boga', a Bog traži da upoznamo svoje ljudsko 'ja' da bi mogli i Njega upoznati kao svoj istinski Život. – Sva Kroulijeva perceptivno-doktrinalna tragedija i dezorijentacija ishodila je iz toga što je u izvrnutom bogu, Luciferu, video Boga Istinitog, što nije imao meru istinitosti, a nije je imao zato što nije ispitivao sebe, nije dovodio u red sebe, nije sebe podredio Najvišoj Volji koja najbolje zna šta je najbolje za svakog čoveka.

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se