Alister Krouli


"Grobar" hrišćanstva

Alister Krouli (Edward Alexander Crowley, 1875.-1947. g. ne.), kao impozantna figura modernog okultizma česta je meta optužbi onih koji su nedovoljno stručno upućeni i domen učenja i životnih tokova ovog do sada najeksponiranijeg zapadnog inicijanta bogoprotivne Hijerarhije učitelja “mudrosti”, Hijerarhije koju sam Krouli razvrstava u tri Škole. Proizvoljnim i neargumentovanim ocenama i sagledavanjima 'dostignuća' oca telemitske filosofije samo se tera voda na mlin ovog ekstravagantnog okultiste i spiritiste, te se pokazuje da cilj takvih osvrta nije proslavljivanje Istine već ljudskog krutog i ograničenog viđenja stvari i tokova.


Edward Alexander Crowley
(1875.-1947. g.)


Povukavši se u Nju Hempšajr (Hew Hempshire) nakon pisanja antibritanske propagande za Nemačku, veliki posvećenik onostrane Hijerarhije majstora pseudomudrosti – Alister Krouli, te 1916. godine kod jezera Paskvani izvodi ritual 'Veliko Magijsko Povlačenje' obeležavajući 'kraj' hrišćanstva: uzdiže se u stepen Magusa a žabu koju je krstio kao Isusa Hrista razapinje!

Institucionalizovano i paganizovano hrišćanstvo, izdeljeno na brojne sekte i konfesije, već odavno je sebe osudilo na nestajanje. Istinsko hrišćanstvo i istrinsku Hristovu reč Krouli nije ni upoznao, i stoga je sav njegov bunt na tom planu samo sirov pokušaj prevrednjavanja idolatrijskog, tobožnjeg hrišćanstva. (Danas, kada Duh Istine budi duh prahrišćanstva, vidi se u kojoj dubokoj zabludi je bio Krouli.) Ne našavši Boga u doktrini i životu okamenjenog i posrnulog hrišćanstva (umesto da ga potraži u sebi sledeći Hrista, Put Istinskog Života), on je obesno i kočoperujuće zlurado ustao i protiv ruiniranog hrišćanstva potonulog u licemerje, i protiv Hrista, Velikog Majstora, čije ime mu je uveliko smetalo da komotnije uspostavi religiju u kojoj bi čovek bio 'Bog', kao što proklamuje u Liber LXXVII: »Ne Bog, već čovek.« A šta mudri Psalmista ukazuje na to: »Bezbožnik zbori u obesti svojoj: "Ne, istrage nema! Ta ni Boga nema!" I u tome sva mu je misao.« ('Psalmi', 10:4) – Čovek Duha uvek Boga stavlja na prvo mesto i u središtu svoga života, jer Bog je Sušti, Život, sve istinsko imamo iz Njega i po Njemu, pa i sve time i svoj život, trebamo posvetiti Njemu, i Njime sve meriti.

Pre nego što će umreti u bolnici u Hestingsu (01. 12. 1947.) sa rečima »Zbunjen sam« (I am perplexed), Krouli je omladini delio svoj morfijum. Sav njegov život i impozantni literalni opus bili su u stvari jedna teška 'zabuna' i veliko lutanje.

U objavi 12. Etera Kroulijeve 'Vizije i Glasa', hrišćanski sakrament pričešćivanja hlebom i presečenim vinom sagledava se i predstavlja se kao ritual Crne Braće: »... Oni su čvrsto zatvorili Pylon /= ulaz u hram/ krvlju kako Anđeo Smrti ne bi mogao ući unutra. Tako se odvajaju od zajednice svetaca. Na taj način se odvajaju od Samilosti i od Razumevanja. Prokleti su oni jer krv svoju zatvaraju u svoja srca. Ustežu se od poljubca moje Majke Babilon, i mole se pogrešnom Mesecu u njihovim usamljenim tvrđavama. I oni se povezuju zajedno jednom zakletvom, i s velikim prokletstvom. I zajedno, u svoj svojoj zlobi, kuju zaveru, i imaju moć i gospodstvo, i u svojim kotlovima kuvaju oštro vino prevare, pomešano s otrovom njihove sebičnosti. Tako podižu rat protiv Najvišeg, šaljući svoju prevaru na ljude i na sve što živi. Tako se njihova lažna samilost naziva samilošću, a njihovo lažno razumevanje naziva se razumevanje, jer to je njihova najmoćnija bajalica. Ipak, oni od vlastitog otrova stradaju. Vreme će ih izjesti u njihovim usamljenim tvrđavama, Vreme koje ih je prevarilo da ih služi, i stradaće od moćnog đavola Horonzona, njihovog majstora, čije ime je Druga Smrt, zbog krvi kojom su polevali svoj Pylon, a koja je prepreka anđelu smrti, a koji je i ključ pomoću kojeg on ulazi unutra.« - Svoju krv, svoj život, istinski hrišćani ne predaju nekakvom Anđelu Smrti i onostranoj Babilonskoj Hijerarhiji, već Živome i Istinitome Bogu. Bog je Život i Smrt za Svetlu težeće ljude: oni u Bogu umiru, i Bogom oživljavaju, Bogu žive i Bog kroz njih živi, određuje njihove misli, reči i dela. I Ključ u Nebo je Hrist i kod Hrista je: kada živimo sveto kako je Hrist živeo, tada nam i Hrist, Ključ, Ključar i Vrata od Nebesa, omogućava da po Njemu uđemo i vratimo se u Nebesku Otadžbinu.


Kroulijeva Knjiga bezakonja

U godini kad je italijanski egiptolog Skjapareli u 'Dolini kraljeva' otkrio grobnicu lepe Nefretete, supruge Amenofista IV, veliki posvećenik bogoprotivne astralne Hijerarhije majstora pseudomudrosti, okultni opsenar, mason i planinar-avanturista Aleister Crowley se sa suprugom Rouz Keli (Rose Kelly) iz Šri Lanke vraća u Englesku preko egzotičnog i arheološki zagonetnog Egipta. Da bi na 'medenom mesecu' dokonu suprugu malo zabavio i naveo je da se zainteresuje za njemu bliske okultne fenomene, deklamovao je invokaciju koja je trebala da omogući viđenje takozvanih silfa, elementalnih duhova Vazduha. To na Rouz nije omogućilo nikakvo željeno onostrano viđenje, ali je zapala u stanje transa u kojem je stalno ponavljala čudne iskaze i pozive. Krouli tada priziva egipatskog boga mudrosti – Tehutija (Tota), koji ga preko ustreptale Rouz obaveštava da ga čeka bog Horus, koga je 'uvredio' i kome treba da se invokaciono obrati po naznačenim operativnim pojedinostima.



Rose Kelly


Po neobičnim invokacionim pristupom dati magijski ritual Krouli izvodi 19. i 20. marta 1904. godine. 'Bogovi' preko Keli daju i drugu poruku, koja kaže da je Krouli određen da bude prorok Neba u nastupajućoj, novoj eri čovečanstva, te da će u Kairu od 8. do 10 aprila 'direktnim glasom' tačno u podne, po jedan sat, primati 'Knjigu Zakonâ' na engleskom jeziku. U toku ta tri aprilska podneva zaneseni Krouli je zaista zapisao knjigu koji su mnogi njegovi sledbenici prihvatili kao ‘Bibliju’ Novog Doba.

U Kroulijevom spisima, koji najčešće počinju latinskim nazivom za knjigu – liber, koncipiranim po uzoru na hebrejske 'sefer-e' (Sepher ha-Jecira, Sepher ha-Zohar, Sepher ha-Temuna, ...), telemitska 'Knjiga Zakona' je stavljena pod rimskom numeracijom CCXX (prema 220 verza triju poglavlja datog opskurnog onostranog diktata), te je smeštena u publicističko-kanonskom razredu 'A', koji se »sastoji iz knjiga kod kojih se ne sme menjati čak ni oblik slova: to će reći, one predstavljaju iskaz adepta iznad svake kritike, čak i Vidljivog Vođe Reda.« (Iz Kroulijevog Syllabus-a)

Sam Krouli, 'Majstor Terion/Zver' u svojoj 'Biografskoj belešci' pripovedački skicira za sebe govoreći iz trećeg lica kako je došlo do primitka Liber Legis-a: »Pobegavši od svoje istinske volje tako daleko da se venčao i spustio do života običnog čoveka, ograđen tvrđavom ogorčenosti protiv svih spiritualnih napada, Leo /= Krouli, 'Lav-Zver'/ je postao podesan instrument za izvršavanje nepoznatih planova majstorâ.«

»Na kraju sportske ekspedicije u Aziji on se preko sezone zadržao u Kairu sa svojom mladom ženom, ženom niti podstaknutom niti zainteresovanom za bilo šta osim površnih i svetovnih zabava.«

»Sada majstori, vrhovne vođe Reda kojima je on dugovao svoju prvu inicijaciju, postaju režiseri duhovnih sudbina ove planete. Ti ljudi koji su izabrali ovu ženu da prenese Njihovu Volju Aspirantu koji se odrekao vlastite težnje.«

»Leo je primio njihovu poruku s blagim podsmehom: on je pristao da sprovede instrukcije saopštene preko njegove žene u duhu ironije, odlučivši da joj demonstrira apsurdnost njene tvrdnje da je u vezi sa nadljudskom Inteligencijom.«

»Glavna od svih instrukcija sastojala se u tome da se zatvori u izvesnu sobu svoje kuće na jedan sat dnevno u toku tri dana da bi mogao zapisati ono što će mu tada biti dano.«

»On je bio preko mere začuđen kad je, na udar naznačenog sata, začuo izgovor ljudskog glasa, koji je govorio engleski (jezik koji je on dovoljno razumeo za tu svrhu) i nastavio sve dok nije prošlo tačno šezdeset minuta.«

U originalnom rukopisu, manuskriptu nazvanom Liber XXXI, da se primetiti da je Rouz svojom rukom dopisivala reči koje Krouli nije uspeo dobro da čuje tokom prenosa. Fenomen takvog diktata gde duhovna inteligencija bez medijuma-nosača govori ljudskim glasom je krajnje jedinstven i sumnjiv. Duhovne sile Onostranog se ponajprije telepatski obraćaju; moguće je da su i Krouli i Rouz bili telepatski uključeni na dati izvor, a ljudski govor koji je 'dopirao' do njih bio je samo dijabolički privid-utisak. Drugo objašnjenje je da je diktat dolazio od teleportovanog i preobraženog ljudskog bića, 'majstora'.

Krucijalno pitanje u svemu tome je ipak sledeće: kako je Kroulija sa nekom 'uzvišenom' duhovnom inteligencijom mogla da poveže krajnje duhovno nepročišćena Rouz Keli, koja je, kako i sam Krouli izveštava, bila zanteresovana samo za površne, svetske ugođaje?! Zar bi neka čista sila kroz nepročišćenu i neprosvetljenu osobu govorila i mogla bilo šta reći?! Zar čisto ne privlači čisto, a nečisto – nečisto?!

Ako je Krouli u Velikom Delu bio u petom posvećeničkom rangu Adeptus Minor ('mlađi adept'), u koji ga je u Parizu 16. januara 1900. god. uveo mason Mac Gregor Mathers tadašnji vođa reda 'Zlatna Zora', a dati rang označava i mogućnost izravne duhovne komunikacije s anđelom čuvarom, zašto se 'uzvišeni' nebesnik nije iz same Kroulijeve duše, iz koje teku božanski svetlosni impulsi, obrati ovom?! Onaj ko ima komunikaciju sa anđelom čuvarom, koji može da ga opominje, vodi i poučava u Božijem Duhu, pa on bi trebao da ima i mogućnost duhovnog saobraćanja sa celim Nebom.

U 'Ravnodnevi bogova' (The Equinox of the Gods) Krouli govori podrobnije o kairskom otkroviteljskom diktatu koji je došao od bića koje zove Aiwass: »Aiwass-ov glas je očigledno dolazio preko mog levog ramena, iz najdaljeg ugla sobe. /.../ Glas je strasno tekao, kao da je Aiwass pazio na vremensko ograničenje. /.../ Imao sam jak doživljaj da je govornik zaista i bio u uglu dok mi se činilo da jeste, u telu od 'fine materije', prozračan kao veo od gaze, ili oblak tamjanovog dima. Izgledao je da je visok, crn čovek, tridesetih godina, utegnut, živahan i jak, sa licem besnog kralja i sa velom preko očiju da njihov blesak ne bi uništio ono što gledaju. Odeća nije bila arapska; podsećala je na asirsku ili persijsku, ali veoma neodređeno. Malo sam na to obraćao pažnju, jer za mene je Aiwass u to vreme bio samo jedan 'anđeo' kakve sam često viđao u vizijama, jedno čisto astralno biće.« (London, 1936., pp. 117-118)

Zašto bi jedno božansko biće žurno govorilo, prenosilo otkroviteljsku reč? Kada Gospod Beskonačja govori preko nekog anđela, On koji nije vremenski ograničen, ritam njegove objave je harmoničan, staložen i nenapadan. Da li je Kroulijev otkrovitelj bio patetično užurban jer je bio na manjku raspoložive energije?

Interesantno je zapaziti to da objave teku baš u podne, kada je najače sunčevo zračenje, kada su najaktivnija negativna zračeća polja i kada se najniži centar svesti, lociran u korenu kičme, najlakše može stimulisati, a njegove nezakonite stimulacije i nezakonito podizanje kundalini-snage uveliko su odgovorni za postojanje mnogih lažnih objava, reči koje nisu iz Istine niti odgovaraju Istini.

Ko je Ajvas (Aiwass, Aiwaz), biće koje je diktiralo Krouliju i Rouz The Book og the Law (Liber CCXX: Al vel Legis)? Ukazi koji su došli od Kroulija i preko Kroulija ukazuju na njega kao na Kroulijevog anđela čuvara: »Gledaj! to je razotkriveno po Aiwass-u, poslaniku Hoor-paar-kraat-a.« (Liber Legis, I, 7) – Aiwass-u se pripisuju i sledeći ukazi: »U 'Knjizi Zakona' sam napisao tajne istine koje su poput zvezde i zmije i mača.« ('Vizija i Glas', iz opisa 8. etera) – »... Zadatak mi nije da te samo čuvam, jer mi smo kraljevski krvi, čuvari kuće Riznice Mudrosti. Zato se ja zovem Poslanik Ra-hoor-Khuit-a; a on je samo Potkralj neznanog Kralja. Jer moje ime je nazvano Aiwass, što znači sedamdeset i osam /po hebrejskoj gematriji: 1+10+6+1+60/. Ja sam uticaj Skrivenog i točak koji ima sedamdeset i osam delova, a ipak u svemu isti do Vratnice što je ime moga Gospoda kad se potpuno napiše.« (Ibid.)

Komentarišući verz 3:68 telemitske 'Knjige Zakona' Krouli iznosi: »A zar nije ova knjiga reč Aiwass-a, zar nije on moj sveti anđeo čuvar, gospodar mog tihog istinskog bića, njegova devičanska nevesta na kojoj je njegova ljubav istkala tajnu identiteta?« – U 'Komentaru K' ('Pokušaju tumačenja CCXX) Krouli 'Zver' eksplicitno iznosi i ovo: »Srž istine, koja je potrebna u sadašnjoj istorijskoj epohi, otkrio je Aiwass, sveti anđeo čuvar Zveri, čije ime pođednako izražava ideje samog Zakona kao i Formulu Eona.« (Komentar na I, 7; v.: Liber CXI, 75) – I jednom pismu upućenom na Cari Soror Krouli predstavlja otkrivitelja svog temeljnog zapisa: »Autor je prilično sigurno oboje: i više od čoveka, i različit od čoveka. Njegov je glavni cilj, čini mi se, da razglasi Magičku Formulu Eona Horusa, te da postavi osnovne principe ponašanja koji su u skladu s njim.« ('Magika bez suza', iz Pisma 48)

Da je Aiwass božanski anđeo čuvar čoveka Kroulija, on bi mu se kao 'prosvetljenome čoveku' neposredno obratio u Egiptu a ne preko drugog, koji je uz to i potpuno u svet zatopljena osoba, čovek (tačnije žena) bez ikakvih uzvišenih duhovnih aspiracija.

Neki nadmeni hermeneutisti, poput Michael-a Bertiaux-a, posle Kroulijeve smrti dali su sebi monopol na Aiwass-psihiku. No da li se jedan anđeo čuvar tek tako lako i proizvoljn 'seli' s jedne duše na drugu dušu, i zašto bi se neko 'prosvetljen' otimao za tuđeg anđela čuvara kada ima svog; pa s njim valjda najlakše u Božijem Duhu može da ostvaruje komunikacije, da dobije pouku?! Ili se tu radi o preotimanju imena i kulta koji je počeo da profitira u svetu?!

Drugi iz ešalona Kroulijevih poklonika su pokušali Ajvasa da predstave i anđelom čuvarom Zemlje u Novom Dobu, Eonu Horusa, Eonu koji je po Krouliju nastupio 1904. godine, pa su iskrojili da Aiwass predstavlja Kroulijevog duh-čuvara, a Aiwaz čuvara Planete; međutim Krouli potpuno ravnopravno i bez ortografskog razlikovanja upotrebljava oba transkripciona oblika.

Osim opskurne 'Knjige Zakona' nijedan od brojnih drugih svojih liber-a Krouli nije dobio kao otkroviteljski diktat. Neke tekstove (kao Liber Cheth, Liber Cordis Cincti Serpente, ...) on objašnjava kao produkt unutarnjeg inspirativnog crpenja: »Moja operacija Svete Magike nije bila jalova. Posle povratka iz Maroka duh se spustio na mene i napisao sam više knjiga na način koji teško da bih mogao znati opisati. One nisu bile pisane po diktatu kao 'Knjiga Zakona', niti su bile moji vlastiti sastavi. Za to ne bih mogao reći ni da je to bilo automatsko pisanje. Mogu samo reći da za vreme pisanja nisam bio svestan što pišem, i osećao sam da nemam pravo da 'izmenim' ni oblik slova. Pisao sam ih krajnjom brzinom bez da bih stao da razmislim čak i za delić sekunde, a nisam ih niti korigovao. Možda je 'potpuna inspiracija' jedini adekvatni izraz, no ta fraza je postala toliko diskreditovana da čovek više ne veruje u mogućnost takve stvari«, – obrazlaže Krouli u vojoj 'Autobiografiji'.

Očigledno je da su mnogi faktori uzeli učešća u nastajanju Kroulijevih knjiga, ... Spoljašnje astralne indukcije, onostrana polja i duše, pohranjena znanja, nesmotreno otvaranje centara svesti i nezakonito pokretanje kundalini snage, ... Jedno je sigurno: iza tih 'inspiracija' ne stoji Božiji Duh i Božiji anđeo, Krouliju dat kao čuvar. Božiji Duh se objavljuje u duši i svetu preko proroka-čoveka tek onda kada ovaj ostvari visoku duševnu čistotu, da ne bi došlo do mešanja božanskih impulsa sa ljudskim pohranama i ograničenim spoznajama.

Krouli je suviše imao sebe da bi njegova viđenja bila imuna od ljudskih predstava, ograničenih poimanja. U 'Viziji i glasu' on to na neki način i priznaje: »Moja je ličnost sve više uticala na karakter /eterske/ vizije kako sam ja, da tako kažem, hvatao zamah, ...« (Iz The Confessions ...) – Nepročišćenim i radoznalim medijumima, koji ne traže Kraljevstvo Istine u sebi, različita onostrana polja i bića, duše i zlodusi, mogu nametati i indukovati raznolike obmane i ograničene predstave, objave kroz koje imitiraju 'bogove' i 'božanstva, te se prave važni i vezuju neutemeljene ljude, koji ne umeju da ispituju duhove i inspiracije, za sebe i svoje ruinirane i paklene poduhvate. Sve telepatske inspiracije koje teku bez vođstva Duha Istine, zasigurno ne nose istinsko znanje, celovite spoznaje. Onaj ko ne korača uskom stazom u Život, ko nije na putu čišćenja, prosvetljenja i sjedinjenja sa Istinom kroz požrtvovan i bogougodnički život, život koji u središtu stavlja Hrista Spasitelja i Njegove Zapovesti Ljubavi, zasigurno stoji pod pritiskom vlastitog 'ja', i privlači slično opterećene i opredeljene duše. U njemu dolazi do mešanja vlastitog pohranjenog znanja sa onim koje se uliva u njegove nepročišćene moždane ćelije. Spoljašnje telepatske indukcije upravo u prijemljivom medijumu stimulišu i bude sve ono pročitano, uskladišteno znanje i ograničene ljudske predstave. Upravo Kroulijev opus odiše takvim miksevima 'znanja', predstavlja rogobatni i porozni amalgam različitih doktrinalnih opcija.

'Knjiga Zakona' kao navodna krucijalna poruka akvarijanskom čovečanstvu sadrži, za svoj skromni obim, isuviše puno ukaza i poziva koji tangiraju Kroulijevu ličnost. U 'Ispovestima' Krouli iznosi: »'Knjiga Zakona' garantuje da je izuzetna time što sadrži gusto isprepletenu mrežu unutarnjih dokaza svih vrsta, od kabalističkih i matematičkih do onih koji neosporno prevazilaze ljudske moći predviđanja i prorokovanja. Pošto su trideset Etera bili mnogo manje važni od 'Knjige', gospodari vizije su se potrudili da pruže unutarnje dokaze koji su bili više nego dovoljni da se otkrivenja sadržana u njoj mogu smatrati pouzdanima. Nema sumnje da se dokaz meni prikazuje jasnije nego bilo kome, jer samo ja tačno znam šta se dogodilo; osim toga, mnogi pasusi odnose se na moje lične stvari tako da samo ja mogu u potpunosti shvatiti njihov sklop.« – Zašto bi se jedna objava namenjena za korišćenje na širem planu toliko opterećivala ličnim detaljima i implikacijama?!

U svojoj 'Knjizi mudrosti ili ludosti', završenoj 1918. godine, Krouli ukazuje na doktrinalnu superiornost svoje 'svete knjige': »Ja sam daleko iza ove Knjige i za njom samo bolno hramljem na skromnoj štaci svog razumevanja njenih reči. Siguran sam da u ovoj Knjizi piše o svim stvarima. Pošto smo dobrim delom bez razumevanja, ne možemo prepoznati i razlikovati ove stvari. Aiwass-ova veličina je izvan granica našeg poimanja.« (Pogl. 206) – Da bi ono što govorimo imalo snagu i odjeka, ono mora da dolazi od Najviše Snage i kroz duhovno snažnog čoveka, onog koji ostvaruje Zapovesti Života. Onaj ko ostvaruje Svete Zapovesti, on je ostvarivanjem došao do vere u Istinu i u razumevanja Istine. Kada Bog govori kroz umudrenog čoveka, on znanje koje mu se prenosi oseća kao svoje, kao logično, kao živu istinu. Paradoksalno je da neki prorok Istine ne može razumeti ono što mu se otkriva, i što mu se daje da prenese dalje, objavi čovečanstvu i ljudima dobre volje koji su gladni Dobra i Dobrote. To pokazuje da takvo 'znanje' ne dolazi iz Svete Punine, i ne teče kroz Duhom Sile ispunjenog čoveka-harismatika.

Pogledajmo neke verze iz telemitske 'Knjige Zakona' koji mogu biti refleksija Kroulijevih mentalnih pohrana, odnosno napravimo idejno-ukazne komparacije sa maksimama i crtama iz drugih duhovnih spisa sa različitih podneblja i iz različitih epoha:

»Ja dajem nezamislivu radost na zemlji; ne veru, već sigurnost, dok si u životu i posle smrti.« (I, 58) – A šta se kaže u Muhammedovom ‘Kuranu’: »Daćemo onome koji želi nagradu na ovom svetu, a daćemo i onome koji želi nagradu na onom svetu, i sigurno ćemo nagraditi zahvalne.« (III, 145)

»Ja sam plamen koji gori u srcu svakog čoveka i u srži svake zvezde.« (2:6) – A u istočnjačkom spisu Katha-upanišad možemo pročitati: »Ja poznajem plamen što vodi k Nebu, plamen što je put do beskrajnih svetova i uporište; znaj da je on skriven u dubini srca.« (I, 1, 14)

»Bićete ono što jeste, a ne drugi.« (II, 58) – A eminentni crkveni mistik Meister Eckhart iznosi: »... To što ja jesam, isključivo je moje. To pripada meni i nikome drugom.«

»Savršen i Savršen je jedan Savršen a ne dva; štaviše, oni su nijedan.« (I, 45) – Isus poziva da budemo savršeni, da budemo jedno sa Bogom, savršeno prožeti Duhom Istine: »Budite, dakle, savršeni kao što je savršen Otac vaš Nebeski.« ('Matej', 5:48)

»Ne postoji veza koja može ujediniti razdvojene osim ljubavi: sve ostalo je prokletstvo.« (I, 41) – I apostol Pavle ukazuje da verni trebaju biti jedno srce: »Isto mislite imajući istu ljubav, duhovno povezani, mislima usmereni na jedno.« ('Filipljanima', 2:2; v.: 'Efescima', 4:1-3, 'Galatima', 3:28)

»Unutar sfere ja sam svude središte, dok se ona, obod, ne nalazi nigde.« (II, 3) – Alanus de Insulis postulira: »/Bog je/ duhovna kugla čije je središte svugde a obod nigde.« (Maximae theologiae, reg. 7)

»Izaberite ostrvo! Utvrdite ga!« – U najveličanstvenijem budističkom spisu iz palijskog kanona, 'Putu ispravnosti', iznosi se i sledeći metaforični ukaz: »Načini ostrvo za sebe! Pohitaj i stremi!« (Afor. 236, v.: 25)

»Onaj koji je pravedan pravedan će i ostati; onaj koji je pokvaren pokvaren će ostati.« (II, 57) – U patmoskoj 'Apokalipsi' Hrist ukazuje za bezakonike i svete životom: »Nepravednik neka i dalje čini nepravdu, nečisti neka se i daje kalja, a pravednik neka i dalje čini pravednost, i sveti neka se i dalje osvećuje.« (22:11)

»... Kraljevi zemaljski će biti kraljevi zauvek.« (II, 58) – Za suvladare Zemaljskog Kraljevstva Mira Jovan u Duhu ukazuje: »... I učinio ih Bogu našem kraljevima i sveštenicima, i oni će kraljevati na zemlji.« ('Apokalipsa', 5:10)

»Ljubav je zakon, ljubav pod voljom – love under will.« (I, 57) – A skandinavski videlac Emanuel Svedenborg u svome spisu 'Nebo sa svojim divotama ...' iznosi: »Ljubav i volja sazdavaju samu dušu dela, čije su telo časni i pravedni postupci čovekovi. /.../ Sve stvari u volji, koje se slažu s vladajućom ljubavi, nazvane su ljubavi jer ih čovek voli.« (Pogl. 475 i 477)

I mnogi drugi stavci iz Kroulijeve 'Knjige Zakona' se mogu komparativno eksponirati, mogu se naći njihovi idejni i verbalni preseci i unije sa različitom duhovnom literaturom. To automatski ne kazuje da su oni odnegde prepisani, već ili da imaju zajedničke izvore, odnosno da su po sećanju i pohranama interpretirani, prizvani i nadograđeni.

Gledajući Kroulijev literalni opus može se primetiti da je on idejno dosta koherentan, odnosno da počiva na doktrini telemitske 'Knjige Zakona' koja nakaradno vaskrsava mnogobožačku staroegipatsku teogoniju. Kroz pouke 'Knjige Zakona' onostrana Hijerarhija majstora pseudomudrosti držala je Kroulija u nekim njegovim mesijanskim uobraziljama, poput one da je on tobože prorečena apokaliptička Zver 666 (Jedno od pisanja njegovog imena u hebrejskoj ortografiji to navodno "potvrđuje": ylwrq ry+syl)). Liber CCXX sadrži i predodžbe kojima je se Krouli godinama zavaravao, ali i ideje koje su mu u početku bile jako odbojne, a koje čine stub kairskog diktata. Sam izveštava i ukazuje: »Vrhunac mog rada beše ono što je znano kao Kairski rad, opisan do u najsitnije detalje u 'Ravnodnevici Bogova'. U to vreme najveći deo 'Knjige Zakona' beše potpuno nerazumljiv za mene, a dobar deo, posebno treći, bio mi je vrlo antipatičan. Borio sam se protiv te knjige godinama, ali ona se pokazala jačom.« (Magick without tears, iz Pisma A – What is Magick?)

Krouli, dakle, ukazuje da je na početku telemitskog opusa bio u sukobu sa velikim delom filosofije i etike Liber Legis-a: »I ja sam lično /kao Edvard Keli/ bio neprijatelj ovog Zakona /Theleme/ u ovom životu. 'Knjigu Zakona' sam napisao unatoč svojoj volji. U tom sam poslu bio samo pisar. Stalno sam izbegavao vlastiti rad i objavljivanje svoje Reči.« ('Knjiga mudrosti ili ludosti', pogl. 187; v.: Liber CCXX, II, 11) – Koja to 'svetla inteligencija' može da koristi nekog 'pročišćenog' čoveka nasuprot njegove slobodne volje?! Ako je neko visoko posvećen Božanskome, njemu je ugodan teret da služi Božanskome na zemlji. Ako se i ostaci ljudskog odupiru posvećenom služenju, duša, koja zna svoj zadatak, rado ispunjava i prenosi ono što Bog polaže u nju, što namenjuje za čovečanstvo.

Središnja uredba Liber Legis-a bila je luciferijanska proklamacija: »Čini kako ti je volja i to treba da bude sav Zakon – Do what thou wilt shall be the whole of the Law« (I, 40, v.: I, 42) S kojim pravom onaj koji je primio Liber Legis protiv svoje slobodne volje može da govori o slobodi volje? Što bi rekao apostol Petar: »To su bezvodni izvori i oblaci koje oluja goni, za koje se čuva tamni mrak. Jer time što govore visokozvučne, sujetne reči, plotskim razuzdanim požudama mame one koji su tek pobegli od onih što žive u prevari. Obećavaju im slobodu, a sami su robovi propasti; jer od čega je ko savladan tom robuje.« (II, 2:17-19)

Sloboda je u Duhu ('Korinćanima', II, 3:17; 'Galatima' 6:25), a ko ide protiv zakonitosti Duha Istine kako može biti slobodan?! Čovek Duha moli i traži da se u svemu kroz njega vrši Božija Volja, kao što i sam Sin Božiji moli Presvetog Oca Nebeskog: »Neka bude volja Tvoja.« ('Matej', 6:10, 26:39) On nam i ukazuje: »Sud Moj je pravedan, jer ne tražim svoju volju no volju Oca koji Me je poslao.« ('Jovan', 5.30)

Bog je Istina i Istiniti i Istinitost, i ako čovek traži svoju istinsku volju može je naći samo u Bogu, Istinitome, Univerzalnom Duhu. Sva sloboda u Zakonu Života ističe iz ljubavi prema Istini i Dobru. Bog ne poziva čoveka da radi kako mu je volja i kako voli, već da se povinuje Njegovoj Volji, kako bi On mogao kroz njega da živi, da određuje njegove misli, reči i postupke, da ga vodi onako kako je to najbolje za njegovu dušu. Drskost je svoju ljudsku volju proglašavati 'voljom Neba', i toj otuđenoj volji podređivati ljubav, jer istinska ljubav je najmoćnija snaga. Gospod Mira je jasno ukazao koje Zapovesti su temeljne, iz kojih Zapovesti Života ishode i sve ostale Odredbe: Voli Gospoda Boga svim srcem svojim, i: Voli bližnjega svoga kao deo Sebe. Gospod Ljubavi još ukazuje: »Ko ima Moje Zapovesti i drži ih, taj Me voli, a ko voli Mene, toga će voleti Moj Otac, i Ja ću ga voleti, i pokazaću mu se.« ('Jovan', 14:21) Istinsku ljubav osvedočava onaj ko iz srca izvršava Zakon Istinitog, a ko izvršava svete Zapovesti Ljubavi, toga i Hrist, Duh Ljubavi i Mudrosti, oslobađa od onog ljudskog i ograničenog, čini ga slobodnim, omogućava mu da pronikne u savršen Zakon Slobode ('Jakov', 1:25)

Dakle, ne postoji nikakva sloboda bez Božijeg Zakona, i čovek, koji hoće i čini ono što voli, je istinski slobodan samo u Zakonu, samo po zakonitom životu, bogougodničkom životu. Čovek može da radi kako mu je volja, ali neće moći svagda to da radi, jer negativni uzroci povlače i negativne, porobljujuće posledice: »Sve mi je dozvoljeno, ali ne dam da išta ovlada mnome«, – iznosi apostol Pavle ('Korinćanima', I, 6:12) Te: »Sve je dozvoljeno, ali nije sve na korist; sve je dozvoljeno, ali sve ne naziđuje.« (I, 10:23) Istinski slobodno delovanje se ne sastoji u zloupotrebi slobode, u delovanju van Božijeg Reda, već u delovanju po Svetome Redu; tako se čovek podređuje Zakonu, da bi Zakon Života, Duh Istine, postao i pokazao se kao njegov istinski Život, njegova Svetost.

Čovek je trihotomijski sklop tela, duše i Duha. I ako je nešto u čoveku čisto i neopterećeno, to je svakako jezgro duše, Božiji Duh. Dakle nešto što je Božansko i Božanstvenost, a ne ljudsko i ljudskost. Čovek nema nikakvu svoju 'višu volju': sve što je uzvišeno u njemu to je od Boga i to je Bog, Duh Istine. Pozivati čoveka da radi kako mu je volja, je luciferijanska podvala i insinuacija. Zato je i Kroulijeva 'Knjiga Zakona', bolje reći 'Knjiga bezakonja', oduševljeno primljena u satanističkim krugovima.

Navodno 'visoka etika' Kroulijeve 'svete' Knjige nikome nije donela Dobro, nikoga nije učinila da bude plemenitiji i časniji čovek. Stoga je besmisleno i podlo da se ona nameće kao nekakav 'svetionik istine', kao što je to Krouli činio dajući pregled strukture reda 'Srebrne Zvezde': »Članovi A. A. moraju prihvatiti 'Knjigu Zakona' kao Reč i Slovo Istine, i kao potpunu Vodilju Života.« (Iz spisa 'Jedna zvezda na vidiku') – Koliko je kovitlava i opskurna doktrina lažne 'Knjige Zakona' samu Rouz Keli, tobožnju 'Skerletnu Ženu' iz 'Apokalipse' (Liber AL, III, 14.43) 'prosvetlila' i učinila 'blaženom', koliko joj je omogućeno da postigne Hadit, Muški Princip u Višnjem (kao što je najavljeno u Liber AL, III, 45), najbolje pokazuje činjenica da je završila sa teškom alkoholnom toksinacijom od koju je 1911. godine pokušala u jedno prihvatilište da se izleči. Krouli je svoj život završio kao zavisnik od droge.

Ukažimo na još neke momente koji su doveli do primanja telemitske 'Knjige Zakona' i oblikovanja njene teogonije.

Na Kroulija i Rouz u 'pobedničkom gradu' – Kairu, nesumnjivo inspirativno su delovali ostaci staroegipatske arhitekture i ikonografija. U Boulaq muzeju (sada Nacionalnom muzeju) u Kairu Rouz je se susrela i sa drevenom Pločom (Stčlae) Otkrivenja. Dat eksponat je u Muzeju bio zvanično obeležen, kalogiziran pod brojem 666, brojem koji je Krouli, umišljena apokaliptička 'Zver', prihvatio kao svoj magički broj-žig. Po Kroulijevim rečima susret sa Stelom 666 u Muzeju Boulaq doveo je do kreiranja rituala kojim je prizvan Aiwass, autor Liber Al vel Legis-a. Na datoj ploči nalazi se i predstava sveštenika Monthu-a (koji se naziva 'Gospodar Thebes-a') – Ankh-f-n-Khonsu-a. Stela zapravo predstavlja nadgrobni spomenik Ankh-f-n-Khonusu-a. Za vreme primanja Liber Legis-a Krouli je pri sebi imao stihovni engleski prevod, prepev Stele, koji je preveo prema francuskom prevodu kustosa Muzeja – Brugsch Beyz-a. Ta engleska poetska patrafraza je svakako u njemu probudila neke njegove dublje memorijsko-iskustvene tragove. Osećao je da je vezan za egipatsku teogoniju "s nekim najunutarnijim instiktom i sećanjem na svoju inkarnaciju kao Ankh-af-na-Khonsu." ('Magika bez suza', Iz Pisma H) Neke od verza sa Ploče je kasnije ubacio u iskucane tekstove svoje 'Knjige Zakona'. Moguće je da je kako Ploču Otkrivenja tako i Liber Legis objavila ista onostrana 'inteligencija'.

U telemitskoj 'Bibliji', lažno naslovljenom Liber Legis-u, stoji da će Stelu Otkrivenja (III, 10) ljudi sažaljenja zvati 'Gnusoba Pustoši' (eng.: the Abomination of Desolation), kako već u verzu III, 19 stoji. Pojavu i postavljanje Gnusobe Pustoši (grč.: to bdélygma ts ermMseMs) najavio je i Isus: »Kada, dakle, vidite da Gnusoba Pustoši, pomenuta od proroka Danila, stoji na Svetome mestu, (koji čita – neka razume) tada oni koji budu u Judeji neka beže prema gorama, ...« (‘Matej’, 24:15-17) – 'Gnusoba pustoši' koja se pominje u 'Knjizi proroka Danila' (9:27, 11:31) odnosi se na kip olimpijskog Zevsa koga je tiranin Antioh Epifan postavio na oltaru za žrtve paljenice u jerusalimskom Hramu ('Makabejci', I, 1:54, 6:7) Nova Gnusoba pustoši biće verovatno kip Antihrista, čoveka-boga, Demonove slike, pod čijom vlašću će biti obnovljen Herodov Hram u Jerusalimu kao i gnusne krvne žrtve (cp.: 'Solunjanima', I, 2:4).

Kroulijev Liber AL dospeo je i u ruke arijevskog mitomana Adolfa Hitlera, jednog od oruđa Demona i onostrane Hijerarhije bogoprotivnih “majstora” i “učitelja”, na čije megalomanske porive je zamašno delovala doslovno shvaćena doktrina Ajvasovog diktata. Objašnjavajući poruke Liber AL-a Krouli u 'Magici bez suza' (1945. g.) obrazlaže: »Časna gospođa (S. H. Soror – I. W. E. 8. stepen) koja je nakon smrti S. H. Fratera 8 stepen – Otta Gebhardi-ja njega nasledila kao moj predstavnik u Nemačkoj (shvati da sve to spada u A. A., ne odnosi se direktno na O. T. O.), postigla je stepen Samotnika (Hermit). Gledajući situaciju u Evropi postajala je neprekidno uverena da je Adolf Hitler njeno 'Magično Dete'; i zamislila si je da je njena dužnost posvetiti svoj život (zato što 'Samotnik' "jedino daje svoju Svetlost ljudima") njegovom magijskom obrazovanju. Znajući da će vođstvo sveta dopasti u ruke naroda koji prvi prihvati Zakon Theleme, požurila je da dostavi 'Knjigu Zakona' u ruke svoga 'deteta'. Njega /Hitlera/ je knjiga nesumnjivo duboko impresionirala, naročito kad ga je I. W. najsvečanije obavezala na tajnovitost o izvoru njegove moći. (Očito, on niti bi želeo da moć deli s drugima.) S vremena na vreme kad su to okolnosti zahtevale, pisala mu je, prilažući odgovarajuće delove mog komentara, a koje sam joj dao kao kopiju u vreme 'Zeugnis'-a.« (Iz Pisma 48) – Vidimo da je se templarsko-arijevski 'vitez' Hitler, pored ostalog (teosofija, okultizam, Ničeova filosofija nadčoveka), duhovno napajao i iz Kroulijeve telemitske teologije. Ljudi koji su u Hitleru videli 'mesiju' jasno osvedočuju koliko suženu svest su imali.

Sam popularni naziv telemitske 'Biblije' – 'Knjige Zakona', odiše blasfemičnim nabojem. Istinska 'Knjiga Zakona' (hebr.: Sefer ha-Tôra), poznata i kao 'Knjiga saveza' (Sefer ha-Berith), odnosno 'Mojsijev Zakon' (Sefer Torath Mošę), zapisana je od velikog Božijeg proroka i učitelja Mojsija. (Iako je pojam 'savez' – hebrejski berith, bio vezan samo za 'Knjigu Zakona', u kanonsko-skriptuarnoj nominaciji paganizirana Crkva je taj termin protegnula na celu Hebrejsku Bibliju (Tanah); tako je nastao naslov 'Stari Savez/Zavet' i analogno njemu i 'Novi Zavet'. U Jeronimovoj 'Vulgati' i ranim latinskim prevodima biblijskih svitaka izraz 'savez/zavet' je preveden rečju testamentum, terminom koji ima šire značenje: 'zavet, zaveštanje, oporuka, ...' Tek nakon toga biblijske knjige bivaju prozvane 'Stari Zavet' – Testamentum Vetus i 'Novi Zavet' – Testamentum Novum. U ' Drugoj Poslanici Korinćanima', 3:14) apostol Pavle pojam 'stari zavet' vezuje za takozvane Mojsijeve spise, za Toru.)

Srž drevne 'Knjige Božijeg Zakona' čine Deset Zapovesti koje je Gospod preko Mojsija objavio i dao na Sinaju. Mojsijeva 'Knjiga Zakona' je tokom Egzodusa Izraela iz Egipta prema Obećanoj zemlji nošena i čuvana u Kovčegu Svedočanstva, a kasnije je pohranjena u Solomonovom, odnosno Jehovinom Hramu u Jerusalimu: »Mojsije zapisa ovaj Zakon i predade ga sveštenicima, sinovima Levijevim, koji su nosili Kovčeg Saveza Jehovina, i svim izraelskim starešinama. Mojsije im zapovedi: "Svake sedme godne – godine oprosne – na praznik Senica, kad dođe sam Izrael da vidi Jehovu, Boga tvoga, na mestu koje On odabere, pročitaj ovaj Zakon u prisutnosti svega Izraela".« ('Ponovljeni Zakon', 31:9-11). Kovčeg Saveza (31:26) simbolizovao je Unutarnje Kraljevstvo, Nebesku Riznicu, iz koga je data reč Života, Sveto Blago.


Krouli kao apokaliptička ‘Velika Zver’?!
Sklonost ka negativnim poistovećivanjima

Temeljna Kroulijeva mesijanska zabluda pokazuje se u njegovom ubeđenju da je on navodno prorečena Velika Zver 666 iz veličanstvene 'Apokalipse', koju je zapisao apostol Jovan na ostrvu Patmos (verovatno u vreme cara Nerona, kao što tvrdi istorik Euzebije u Demonstratio evangelica, III, 5, 15). U spisu 'Jedna zvezda na vidiku', Krouli iznosi za sebe: »Ljudima sam došao; broj Čoveka je moj broj, Lava Svetlosti; ja sam Zver čiji zakon je Ljubav.« – A u 'Biografskoj belešci Majstora Teriona' ukazuje za sebe: »U ovoj knjizi /= Liber Legis-u/ stoji takođe, da su Tajne Vođe dodelile Leu /= Krouliju, koji kao natalni ascedent ima Lava/ titulu TO MEGA THERION /'velika zver'/, s kojom korenspodira broj DCLXVI /arapski 666/; stoga neka ubuduće bude označen kao Majstor Terion.«

Determinante takve krute mesijanske uobrazilje, koju su u njemu podržavali i onostrane slepe vođe, treba prevashodno tražiti u Kroulijevoj buntovnoj i dokazivačko-avanturističkoj ćudi, opsenarskoj naravi sklonoj ironiji, teatralnom samoveličanju i nalaženju zadovoljstva u sablažnjavanju konzervativno-hipokritske javnosti. Data mesijanska fikcija projektuje njegovu pobunu protiv morala građanskog društva proisteklog iz uobičajnosti, protiv rigidnog odnosa prema proklamovanim i opterećujućim vrednostima. Neodmeren vaspitni pristup njegovih religioznih roditelja (otac mu je bio sveštenik u sekti 'Plimuntsko bratstvo', 'Ekskluzivno bratstvo', čiji se počeci, dvadesete godine XIX stoleća, vezuju za ime anglikanskog sveštenika Džona Nelsona Darbija), uslovili su i povukli su u nemu pojavu akciozne antihrišćanske reakcije, sirovu pobunu protiv ondašnje duhovno-moralne bede engleskog društva.

Iako spreman da se obračuna sa mnogim tradicionalno-kultnim religijskim pogledima, ipak je krajnje lakono prihvatio mnogokratno serviranu sugrestiju svoje majke da je on 'Veliki Đavo', odnosno 'Zver' iz patmoskog 'Otkrivenja'. Njegovoj buntovnoj naravi negativne identifikacije su godile. On nije znao da izabere zlatni put, da se ne upodobljava učmalom mnoštvu, da se ne obazire na njegove povike i norme, niti da ga pak sablažnjava i provocira raznim nakaradnostima i banalnostima. Njemu je bilo važno da bude 'neko' makar i po cenu krajnje negativne identifikacije.

U tumačenju verza II, 73 iz svoje 'Knjige Zakona' Krouli govori o svojim životnim 'pregalaštvima' i aspiraciono-tragalačkim previranjima: »Moja Istinska Volja sada /1921. g./ znam, bila je da budem Zver 666, Magus, Reč Eona, Telema; drugim rečima da proglasim ovaj novi zakon čovečanstvu.«

»Moja strast za ličnom slobodom moja nadmoćnost u odnosu na seksualni nagon, odlučnost da ovladam fizičkim strahom i slabostima, moj cinizam prema stavovima drugih ljudi, moj pesnički genije: pustio sam sve svoje osobine da se potpuno ostvare. Nijedna od njih me nije odvela predaleko, nije istisnula druge niti je ugrozila moju opštu dobrobit. Naprotiv, svaka od njih je automatski dostigla svoje prirodne granice, i svaka je bila neprocenjivo korisna za mene u činjenju moje vlastite volje kad sam je postao svestan, sposoban da organizujem njene vojske, i usmerim ih znalački protiv inercije neznanja.«

»No, istovremeno, ja sam neke želje u sebi potisnuo. Tako, napustio sam svoje ambicije da postanem diplomata. Stavio sam na probu svoju strast za naukom. Savladao sam svoje poznavanje financijske problematike. Umrtvio sam svoj prezir prema kastama. Maskirao sam svoju stidljivost u razmetanje hrabrošću, i pokušao da je ubijem bučnim ekcentrizmom. Ova zadnja greška potekla je iz čiste panike; sve ostalo bila je sasvim namerna žrtva na oltaru mog boga, Magike.«

»Sve te moje želje bile su prihvaćene, kao što mi je tada izgledalo. Postigao sam sve svoje ambicije; da, i više od toga, takođe. Ali sada znam da nisam trebao da silim svoj razvoj i menjam svoju sudbinu.« – Da li je ono što Krouli naziva razvojem, zapravo lutanje i tonjenja u bezdan ljudskih shvatanja i ljudskih preokupacija, koje isključuju goruću čežnju za Živim Bogom, Svetom Puninom. Onaj ko temeljnim radom na sebi ne savladava, ne čisti i ne preobražava svoje ljudske slabosti, ko ih se posvećenim življenjem ne odriče, on nisko samo potiskuje (i daje mu snagu da sutra još neobuzdanije ispliva), te ga pokriva ruhom vrline.

Tokom vizionarskog putovanja po fiktivnom dvanaestom Eteru, gde se 'uzdiže' do Magus-a, Krouli se identifikuje sa Zver koju opservira: »O Babilon, Babilon, ti moćna Majko, koja jašeš na krunisanoj Zveri, daj mi da se opijem vinom tvoga bluda; neka me tvoji postupci odvedu u smrt, da bih čak i ja, tvoj peharnik, mogao da razumem.«

»Sada, kroz rumeni odsjaj pehara, vidim visoko gore iznad, beskrajno uzvišenu, misteriju Babilon. A Zver na kojoj ona jaše je Gospodar Grada Piramida, ...« ('Vizija i Glas', XII Eter) – U svim istinskim profetskim viđenjima Babilon grad bio je simbol duhovnog otpada, grotla i vratiju laži, a njegov 'pehar' simbol pogubnih učenja koja su se tu slivala i omamljujuće točila na sve narode zemlje. Tako je i apokaliptički Babilon, predstavljen raskošnom Ženom Bludnicom, simbol ekumensko-sinkretičke crkve Otpadije, crkve parodijskog New Age Pokreta, crkve Gnusobe koja će se u vremenu Zveri, vremenu gvozdene svetske vlade, moćno gospodarski uzdići: »I videh Ženu gde sedi na crvenoj Zveri koja beše puna bogohulnih imena i imaše sedam glava i deset rogova. A Žena beše obučena u porfiru i skerlet i pozlaćena zlatom i dragim kamenom i biserima držeći u svojoj ruci zlatnu čašu gnusoba i nečistote svoga bluda; na čelu joj pak beše napisano ime: Tajna, Veliki Babilon, Majka Bludnica i Gnusoba zemaljskih. I videh Ženu kako se opija krvlju svetih i krvlju Isusovih svedoka.« ('Otkrivenje', 17:3-6) – Tako Jovan apostol opisuje Veliku Otpadiju, sinkretičku crkvu prepunu izopačenih misterija i otrovnih laži, koja će zauzdati Zver, gvozdenu svetsku vladu u novom satanskom poretku. Međutim Krouli u Babilonu Velikom vidi pozitivnu kosmičku snagu i personifikaciju.

Kroulijev sledbenik Kenet Grant, koji nije razlikovao apokaliptički simbolizam sedmoglave Zmije (vladalačkog punkta demonske države) od sedmoglave Zveri (gvozene vlade zemlje ustrojene kao konfederacija), rezonuje da svaki magijski posvećen muškarac može da preuzme ulogu Zveri: »Zver je neodređena ličnost ili anonimni prenosnik solarne energije /Hadita/ do određenog matriksa, tvoreći na taj način duše ili 'zvezde' u Nuitinom Telu.« (The Magical Revival, pogl. 7) – Božiji anđeli, božije zvezde, ćelije su Nebeskog Svoda, i kao takve plod su Božijeg stvaralačkog upliva. I svaka duša ima to sveto poreklo: dolazi iz Božijeg Daha i Bogu Tvorcu i Ocu se treba realizovana i zračeće upotpunjena vratiti. Ako Zver svoje najviše dostignuće ima u Bezdanu ('Otkrivenje', 11:7 13:1, 17:8), u Ponoru Propasti, kako ona onda može da stvara duše u Zvezdanom Nebeskom Plavetnilu? Zmija i Zver ne stvaraju 'zvezde', već ih naprotiv obaraju (cp.: 'Danilo', 8:9-10; 'Otlkrivenje', 12:4). Ako nečiju energiju Zver Bezdana kanališe i manifestuje, to je pre svega pakleni plamen Ognjene Zmije, plamen koji gradi Ognjeno Jezero, Drugu Smrt.

U svom 'Pokušaju tumačenja Liber CCXX' i sam Krouli daje svoju definiciju 'Zveri': »Tako je Zver izvor Svetlosti i Života, koja javno daruje onima koji očigledno shvataju prirodu Univerzuma.« (Komentar na I, 16) – Definicija bi možda i bila prihvatljiva da u njoj umesto termina 'Zver' stoji ' Božije Jagnje', 'Lav Božiji'. Zver jeste 'neko sunce', sunce koje se rađa iz Bezdana; Zver je sunce Pakla, presijavanje Laži; Zver jeste najveći posvećenik lažnog Svetlonoše, Lucifera. Zver Bezdana, gvozdenu oligarhijsku svetsku vladu, koja će silno i besomučno točiti oganj Podnebesa, apostol Jovan vidi kao nakazni himerički spoj: »I Zver koju videh beše kao ris, i noge joj behu kao u medveda, i usta joj kao u lava.« ('Otkrivenje', 13:2) Lavovska Zver biće tiranski punkt najvećih oratora-demagoga, najvećih huškača i manipulatora neutemeljenim ljudskim mnoštvom. Iz tog sedmoglavog, sedmočlanog punkta, Zveri-oligarha, pred Hristov Slavni Dolazak, jedna glava (Zver 666, Zver-monarh), Čovek Bezakonja će se uzdići kao planetarni monarh i beskrupulozni diktator.

I u Liber Legis-u Kroulijev inspirator iz Podnebesa ovog posvećenika Hijerarhije Pseudomudrosti predstavlja kao mesiju i apostola Horusovog eona: »Znajte sada da je izabrani sveštenik i apostol beskrajnog svemira princ-sveštenik Zver; i u njegovoj ženi zvanoj Skerletna Žena data je sva moć. Oni će moju decu skupiti u svoj zagrljaj.« (I, 15) – Po patmoskoj 'Apokalipsi' Zver 666 uistinu predstavlja svetsku tiransku vlast, ali ne i sveštenu vlast. Tu svešteno-oltarsku vlast Tame personifikovaće Babilon Veliki i Lažni Prorok, onaj koji će pripremiti put Zveri, pseudoiluminatskoj svetskoj vladi i zavodnički navesti čovečanstvo da prihvati planetarnog monarha potom. I 'Skerletna Žena' dakako nije Kroulijeva dokona supruga Rouz Keli, već je to ekumensko-himerička crkva koju će predvoditi njen prvosveštenik, Lažni Hrist, Lažni Prorok, onaj koji će zajedno sa Zveri, posle Harmageddona, biti bačen u Ognjeno Jezero: »I Zver bi uhvaćena i s njom Lažni Prorok koji je pred njom učinio čudne znake, kojima je doveo u zabludu one što primiše žig Zveri i one što se klanjaju njenom liku /= Zveri 666/; oboje behu živi bačeni u Ognjeno Jezero koje gori od sumpora.« ('Otkrivenje', 19:20)

Veličanstvena Patmoska 'Apokalipsa' ukazuje da je 666 broj Imena, broj Zakona Zveri-monarha, Monarha koji će izbiti iz oligarhijske vlade, koji će vaskrsnuti satanskom silom, oporaviti se od udarca Mača Istine, Reči Istine i Svetla koje razotkriva. Iz Kroulijevog zakona teleme nemoguće je bilo kakvo eksplicitno izvođenje datog broja korišćenjem neke standardne i konvencionalne numerloško-translacione tabele.

Zver 666 je despot koji planetarni presto dobiva od Nečastivog, koji se uzdiže kao zemaljski 'Bog', i kao čovek-bog vlada ustalasanim svetom, svim narodima, plemenima i rodovima tokom »pola vremena«, 180 dana ('Otkrivenje', 17:10, 12:14). Da li je Krouli bio neka monarhističko-suprematorska vladalačka figura širokih razmera (ili to tek treba da bude u 'novoj inkarnaciji')?!

Zver 666, čovek Bezakonja, pojavljuje se pred sam Hristov Slavni Dolazak, na kraju ere Ribe, i biva poražen u Harmageddonu od Hrista i Njegove posvećeničke vojske, biva ubijen Mačem Istine, Dahom i rečju Bogočoveka Isusa Hrista ('Solunjanima' II, 2:8; 'Otkrivenje', 19:11-21) Zver ne može biti neko ko nije uzeo udela u prekretničkim događajima Posletka, u poslednje tokove starog sveta.

Kao što je Jovan Krstitelj najavio nastup Kralja Pravednosti, Isusa Hrista, tako će Lažni Prorok najaviti Zver ('Otkrivenje', 13:12, 19:20), zavodljivo navesti uskomešan i zbunjen svet da prihvati kao 'rešenje' gvozdenu svetsku vladu. Kada se i ta laž istroši, zavešće svet da prihvati planetarnog monarha. Krouli takvog najavljivača i prethodnika za svoga života nije imao. (Hitler je na primer u svom prethodniku video Ditriha Ekarta!)

U godina pre svoje smrti, može se zapaziti da Krouli po pitanju utvrđivanja i identifikovanja profetskih službi 'Zveri' i 'Žene' manje isključivo rezonuje: »Postoji znatan deo sadržaja /'Knjige Zakona'/ koji se osobno odnosi na Zver i Skerletnu Ženu, ali može se smatrati da se ti nazivi odnose na bilo koga kome bi se dogodilo da poseduje koju od tih službi za vreme celog perioda Eona – približno 2.000 godina.« ('Magika bez suza', Pismo 48 – 'Pouke Liber AL')

Zašto je Krouliju Zver bila 'pozitivna' figura? Zato što mu je i Satana 'pozitivna figura', neko ko tobože oslobađa čoveka od tereta sebičnosti. Da li je istina? Pogledamo li 'Apokalipsu' vidimo da se Satana, Antihrist naziva i slika kao Ognjena Zmija/Aždaja. Zašto? Zato što njezin pakleni dah i plamen u čoveku razgoreva sve ono nisko i gnusno. Satana je taj koji jača ljudski ego, sebičnost. Ako Antihrist 'potire' ego, da Hrist možda nije taj koji u čoveku podgrejava mržnju, osvetoljublje, pakost, zlobu, zavist, gramzivost, ...?!

Satana je Otac Laži i Krvnik ljudski. Njegovi juriši mogu indirektno biti od pomoći samo istinskom tragaocu na putu, onom koji živi u sebespoznaji i požrtvovanosti, jer on ono negativno razgoreno u sebi lakše prepoznaje kao takvo i predaje ga Bogu, svetom Plamenu na razrešenje.

Tragalac za Bogom, Puninom i Celovitošću, ne umire u Antihristu već u Hristu. On svoj ego predaje na Unutarnji, Hristov Oltar, i Hrist Plamen njegov ego spaljuje i razvejava. Tako sveti putnik umire u Bogu i umire za svet, svetovne vrednosti, poglede i mere. Putnik umire sa Hristom i vaskrsava sa Hristom. Bog Svetlost obasjava njegove sene, i počinje da živi u njemu i kroz njega, da određuje njegove misli, reči i dela. Jer Bog je Život Univerzuma i Život svakog svog deteta koje Ga prihvata, preuzima i rađa.


'Velika tajna': veština zazivanja demona

Šta preduzima čovek slabe volje koji s jedne strane stalno manifestuje magijsko-ritualnu moć kojom 'pobeđuje' demone, a s druge strane kroz svoj raspusni i avanturistički život pokazuje da je rob demona, pokazuje da su ga sile Tame porobile? Njemu 'ne ostaje' ništa drugo nego da svoj nemoralni razobručeni život prikaže 'vrlinskim', da izvrne etičke nazore i da avete iz sveta senke proglasi 'božanstvima'. Upravo je slučaj s Kroulijem, čovekom koji je se pozivao na istinsku volju a bio je čovek zlovolje, čovek mlakosti koji nije hteo borbeno i požrtvovano da se susretne sa svojim ljudskim slabostima.



Krouli sa duvanskom lulom i staklastim pogledom opsednutog čoveka.


Bogoprotivni život, i pored svih demonskih manipulativno-energetskih 'transfuzija', povlači teške sudbinske udare i nedaće; međutim ni iz tih nevolja Krouli nije učio, nije shvatio kuda ga odvode i guraju njegove 'tajne vođe'. Tako u 'Magici' (Magick in Theory and Practice) govori o svojim egzistencijalnim žrtvama, ali ne prinešenim u slavu Boga, već postavljenim u službi vlastitog ljudskog dokazivanja i duhovnog strovaljivanja: »Brat Perturabo posebno se zakleo da će se On odreći Svoje lične imovine do poslednjeg penija; takođe da neće dozvoliti nikakvim ljudskim osećanjima da ga sputavaju. Ovi uslovi su prihvaćeni; dozvoljeno mu je beskrajno više nego što je On zamišljao mogućim za bilo kog inkarniranog Maga. S druge strane, cena koju je On ponudio bila je tako strogo uterana kao da je nju odredio Šajlok. Svo blago koje je na zemlji imao uzeo je i to, obično, na tako okrutan način i surov način da je sam gubitak predstavljao zadnji deo udarca. Svako ljudsko osećanje koje je On imao u svom srcu – a to srce žudelo je za Ljubavlju kako malo koje srce ikad može da poimi – iščupano je i zgaženo sa takvom paklenom nestvarnošću pojačavajući mučenje da Njegovo trpljenje nadmašuje svako poimanje. Neobjašnjivi su užasi koji su pratili svaki korak njegove inicijacije! Smrt je odnosila Njegovu decu sa sporom okrutnošću; žene koje je On voleo napijale su se do delirijuma i demencije na Njegove oči, ili uzvraćale Njegovu strastvenu odanost kao žaba hladnom vodom izdajom u trenutku kada su Ga duge godine odanosti navele da im veruje. Njegov prijatelj koji je pozajmio torbu, ukrao je ono što je bilo u njoj i izdao svog Majstora onoliko dosledno koliko god je bio u stanju. Na prve udaljene glasine da su se pojavili fariseji, njegovi su Ga učenici svi napustili i pobegli. Njegova majka Ga je svojim rukama zakucala na krst i rugala mu se devet godina dok je On visio na njemu.« /.../

»No, niti prirodnim korišćenjem Svojih sposobnosti, mada su Ga one učinile slavnim u celom svetu, niti najvećom moći svoje Magike, On nije u stanju da stekne materijalno bogastvo koje prevazilazi minimum neophodnog da ga održi u životu i omogući mu rad. Uzalud su Njegovi protesti da nije Njemu već Radu potreban novac. On je vezan strogim slovom Svoje zakletve da daje sve što ima za svoje magičko postignuće.«

»No, mnogo strašnija je kob koju je On zazvao na Sebe odričući se Svog prava da kao muškarac uživa u Ljubavi onih koje on voli strastveno i tako neobično, tako čisto i tako snažno, da bi za uzvrat dobio moć da toliko voli čovečanstvo da bude upravo On izabran da izgovori Reč eona za dobrobit čovečanstva; a Njegova nagrada je opšte gnušanje, telesne muke, mentalni očaj i moralna paraliza.« (III deo, XV, 1 – 'O Zakletvi') – Čovek koji istinski teži Unutarnjem Kraljevstvu, Božijem Kraljevstvu, neće morati da permanentno živi u očajničkoj oskudici; on će dobijati ono što mu zatreba, i više od toga, da bi taj višak mogao da podeli sa onima koji nesebično teže Svetome Dobru, Univerzalnome Dobru. Problem kod Kroulija je taj to što on nije kucao na Božija Vrata, što nije tražio Božije Dobro, već je žudeo za nižim moćima koje daju demoni, za svetovnom slavom, šireći uz to sablazni u svetu.

I kada je verovao da je postao NEKO, da je umro svetu, da je prešao Bezdan i ušao u Unutarnju Obećanu Zemlju, Krouli je bio u dubokoj zabludi, baš kao i kad je zamišljavao da je ostvario Spoznaju svog anđela čuvara kroz zaziv imena paganskih bogova i demona.U Boleskinu oktobra 1899. godine priprema magijsku operaciju po Abra-Melin metodi koja traži šestomesečni molitveno-asketski rad, da bi već 16. januara 1900. godine, u Parizu, od strane Matersa bio uzdignut u njegovoj 'Zlatnoj Zori' (koja se počinje raspadati) na stupanj Adeptus Minor-a (uzevši magijsko ime Parzival), u rang koji podrazumeva da je tragalac ostvario Razgovor Znanja s duh-čuvarem.

U 'Jednoj zvezdi na vidiku' Krouli za priziv anđela čuvara ukazuje: »Nemoguće je podati precizna pravila, pomoću kojih bi se moglo postići znanje i razgovor svog Svetog Anđela Čuvara; jer to je posebna tajna svakog od nas; tajna, koja se ne može izreći ili poreći od bilo kog drugog čoveka, pa na ma kom stupnju bio. To je Svetinja nad Svetinjama, pomoću koje je svako svoj vlastiti Veliki Sveštenik, i niko ne poznaje Ime Boga svog brata, ili njegov vlastiti Ritual s kojim Ga priziva.« – Ono što je istinskom tragaocu za Svetlom Hristova svest i Hrist, to Krouli hoće da predstavi kao 'Anđeo Čuvar', kome se istinski pobožnik nikada ne moli, ne klanja mu se i ne proslavlja ga, jer sva slava pripada Bogu, Svedržitelju. Onaj ko ostvari proboj ka Hristovoj Svesti, on ima i kontakt sa vlastitim anđelom i svim nebesnicima, jer Hrist-Duh je svemu. I dalje: banalno je spoznajno-realizacioni proboj ka Unutarnjem smatrati za neki neponovljivi događaj, posle koga Unutarnje zaćutuje; naprotiv, svest se tu naglo širi, i tragalac dobiva sve širi i širi spektar pouka i otkrivenja koja ga izvode pred Božije Lice.

Iako je po Krouliju ritual za priziv anđela čuvara tajna, on ipak tu 'tajnu' najvećim delom otkriva u svom spisu Theurgia Goetia Summa, koji je posle primitka Liber Al-a preradio za neka imena. Pogledajmo kako on priziva sile Elementa Vatre:

»AR-O-GO-GO-RU-ABRO = Ti duhovno Sunce! Satano, Ti Oko, Ti Raskalašena Radosti! Krikni glasno! Krikni glasno! Zavrti točak! O moj Oče! O Satano, O sunce!
SOTOU = Ti, Spasioče!
MDORIO = Tišina! Daj mi Tvoju Tajnu!
PHALARTHAO = Daj mi srk, Ti Falusu, Ti sunce!
OOO = Satane! Ti Oko, Ti Raskalašena Radosti!
Satano! Ti Oko, Ti Raskalašena Radosti!
Satano! Ti Oko, Ti Raskalašena Radosti!
AEPE = Ti Uzročniče Sama Sebe, Sam se određuješ, Uzvišeni, Najuzvišeniji!
Ja Te zazivam, Nerođeni Jedini!
Tebe, koji stvori Zemlju i Nebesa!« (Odeljak C)

Koji točak Satana vrti? Točak Zakona uzroka i posledice, onaj koji opterećene duše vodi u Dolinu gorčine, u nove patničke inkarnacije! Da li je Krvnik Ljudski, Satana, 'Božije Oko'? Ne čine li sedam Božija Oko Njegovih sedam Svetih Zraka? Nije li Božije oko i svaka pročišćena duša koja gleda Bogom i u Bogu? Da li se viša svest postiže ritualnim radnjama, kultnim inicijacijama, ili pravedničkim delima, svetlim delima, delima koja prosvetljuju, prizivanjem Božijeg Imena, Božijeg Zakona u svoj život?

Prizivanje 'božanstva' onostranih Etera

Uz podršku Viktora Nojburga (Victor Neuburg), odnosno Omnija Vincama, neofita 'Srebrne Zvezde, preko devetnaest enohijansko-magijska ključa Džona Dija, Krouli u severnoj Africi od 23. novembra do 19. decembra vrši zaziv vesnika trideset Etera. Poznato je da je i grčki gnostički učitelj Valentin (Valentinos, sredina II stoleća nove ere) baratao sa konceptom o skupu trideset Eona koji čine ispunjenje (grč.: PlerMma) Nebeskog sveta (Irinej: 'Protiv hereza', I, 1-8) Neku bližu predstavu o tome šta u stvari predstavljaju tih 'trideset Etera' Krouli očigledno nije imao, iako je nastojao da ostavi utisak da je u taj metafizički odnos bar donekle upućen. Pa tako u svojim 'Ispovestima' iznosi: »Šta oni /= Eteri/ predstavljaju, teško je reći. Na jednom mestu se kaže da su oni 'oblast koja se u sve širim krugovima prostire iza kula-osmatračnica Univerzuma', a ove kule osmatračnice čine jednu beskonačno veliku kocku. Drugde nalazimo da su imena anđela koji njima upravljaju sadržana u samim kulama-osmatračnicama; ali (kakvog li razočarenja!) oni se poistovećuju s različitim zemljama na našoj planeti: Stirija, Ilirija, itd; kao da 'Er' naprosto znači oblast'.« – Poznato je da su demonski kneževi istovremeno bili i vladari mnogih imperija (cp.: 'Danilo', 10:13) Postavlja se pitanje da li nad tih trideset zagonetnih Etera ili Vazduha (Aeras-a) zapravo vlada Đavo, gospodar »vazdušnih sila«?! ('Efescima', 2:2)

Dvadeset devet sura u 'Kuranu' emfatički počinju sa jednim ili više arapskih slova, koje uglavnom imaju svoje hebrejske pandane. Ovi glasovi se navode na početku pojedinih sura ili su deo prvog ajeta. Njihova uloga nije samo u tome da skrenu pažnju čitalaca, već očigledno nose i neko simboličke konotacije. Tako na primer sura 2 počinje sa Elif-Lam-Mim (hebrejski: Alef-Lamed-Mem), sura 7 sa fonemama Elif-Lam-Mim-Sad, sura 10 sa ortografskim sklopom Elif-Lam-Ra, ... Otkrivanje Kroulijevih trideset Etera na sličan način počinju, to jest najpre se daje neka krik-formula ortografisana sa tri slova. Tako na primer krik 17. Etera mu je 'TAN', a njega on raščlanjuje preko korespodencionih odredbi enohijanske tablice, alefbeta i astroloških odredbi: »TAN – Caput Draconis /= severni mesečev čvor/, Bik, Škorpija = Gimel, Vau, Nun = 59. Ovaj broj je srž koji predstavlja Joni, u potrazi za pravdom. Ovaj Eter upućuje kandidata u formulu pravde, ravnoteže.« (Iz prve fusnote 17-og Etera). – A u samom uvodu teksta glasa Etera iznosi se: »TAN je ono što pretvara sud u pravdu. BAL je mač, a TAN su terazije.« U petoj fusnoti pak 'objašnjava': »Sud = prava ženska priroda, surovost neplodnosti. Pravda = nju zadovoljava mač (falus) i terazije (testisi). /.../ To dvoje zajedno daje AL (naziv Knjige Zakona) koja predstavlja univerzum u njegovim fazama, 0 i 2.« – Umesto da kategorijsko-procesne odnose objašnjava preko Pozitivnog i Negativnog Principa Stvaranja, Krouli u svemu unosi seksualno aludirajući žargon.

Krouli pojedine Etere povezuje sa kabalističkim Drvetom Života, sa pojedinim njegovim Sefirama. Tako u svojoj belešci za 29-i Eter iznosi svoje rano viđenje 'Vazduha': »Treba primetiti da poslednja tri Etera imaju deset anđela koji im se pripisuju, i zbog toga predstavljaju deset Sefirota. Pa ipak, ovih deset čine samo jedan, Malhut-dodatak na sledeća tri, i tako dalje, a svaki skup je tako apsorbovan u višem. Poslednji skup se sastoji, prema tome, od prva tri Etera sa ostalih 27 kao njihovim Malhutom.«

A u 12-om Eteru, anđeo datog Etera, Krouliju iznosi: »Ja ti otkrivam misteriju Etera koji ne samo da su povezani sa Sefirotima, već i sa Stazama /koje povezuje Sefirote/. Ravan Etera prodire u i okružuje svemir u kojem su Sefiroti ustanovljeni, i zbog toga red Etera nije red Drveta Života. I oni se samo mestimično podudaraju. Ali poznavanje Etera je dublje od poznavanja Sefirota, jer je u Eterima znanje Eona Thelema, i ono će svakome biti dato prema njegovim mogućnostima.« – Čudno je da izvan Drveta Života, koje u sebe uključuje i Nevidljivo iz koga sve nastaje, ne obuhvata neke Etere, odnosno pojavljuje se neka 'stvarnost' izvan emanacionih Sefira. Nisu li Kroulijevi 'Eteri' samo astralne refleksije i punktovi babilonske Hijerarhije?!

Pažljiviji čitalac eterskih 'otkrivenja' može sondirati neke ukazne nekoherentnosti. Tako se u sedmom Eteru kaže za 'crnu braću': »Čuje se glas: "Najstrašnije je onome koji se zatvorio i odupro se Svemiru. Jer oni koji sede ulogoreni na moru /Bine/ u gradu Piramida zaista su zatvoreni. Ali oni su dali svoju krv, do poslednje kapi, da se ispuni pehar Babalon.« – Po Kroulijevim kvazimističnim refleksijama onaj ko je dao svoju 'krv', svoj život, Gospi Odvratnosti, nikako ne može biti utaboren nad 'morem gorčine'.

Čak i uhodane hrišćanske simbole, poput monograma I. H. S. (Isus Hristos Spasitelj – Soter), Kroulijevi eterski glasnici postavljaju u drugoj ukaznoj inklinaciji. Tako ženskog anđela 19-og Etera, slugu boga Sebeka koji proždire Univerzum, i koji ga opojno ljubi, predstavlja uz sledeću napomenu: »Na njenim je usnama poljubac, kao hrizantema od svetlosnih zraka, a na njemu je monogram I. H. S. Slova I. H. S. znače In Homini Salus, i Instar Hominis Summus, i Imago Hominis deus. Ima još mnogo, mnogo drugih značenja, ali sva ona isto znače; da ništa nije važno osim čoveka.« – Kada čovek postane 'mera svega', onda je i Krvnik ljudski 'krojač' čovekovih objava i životnih tokova.


Zazivanje anđela Bezdana – Horonzona

Kroulijev metod dobijanja eterskih ' otkrivenja', 'vizije i glasa', bio je sledeći: imao je kod sebe jedan veliki zlatni topaz smešten u drvenom, oker krstu od šest kvadrata (- zapaziti da kocka razvijena po stranama daje krst). Na dragom kamenu je bio ugraviran grčki krst od pet kvadrata sa ružom od 49 latica. Poput lenjira ga je držao u ruci. Pošto bi deklamovao odgovarajući enohijanski ključ, i ustanovio da su prizvane sile prisutne, upotrebljavao je topaz kao ogledalo iz 'Alise'. Povremeno je i recitovao odlomke iz 'Kurana'.

Edvard Keli je primio od izvesnih 'anđela', a astrolog Džon Di zapisao, ukupno 19 enohijanskih, 'anđeoskih' priziva, odnosno ključeva. Prva dva ključa prizivaju Elemenat nazvan Eter/Duh, dok sledećih 16 (4 puta 4) prizivaju četiri Elementa. Devetnaesti ključ, promenom dva imena, može se koristiti za prizivanje bilo kojeg od trideset Etera, Era, Eona. Na primer drugi ključ (Adagita vau-pa-ahe zodonugonu fa-a-ipe saladai Vi-i-vau el! Sobame ial-pereji i-zoda-zodazod pi-adapehe casarema aberameji ta ta-labo paracelada qo-ta lores-el-qo turebesa ooge balatohe! Giui cahisa lusada oreri od micalapape cahisa bia ozodonugonui lape noanu tarofe coresa tage o-quo maninu IA-I-DON. Torezodu! gohe-el, zodacare eca ca-no-quoda! zodameranu micalazodo od ozadazodame vaurelar; lape zodir IOIAD!), 'preveden' sa ‘enohijanskog jezika’ navodno bi glasio: »Mogu li krila vetra doneti vaše čudesne glasove? O, vi, veliki izdanci zemaljskih crvi prvih! Koje je hadski oganj stvorio u dubini mojih čeljusti! Koje sam pripremao kao pehare za venčanje ili kao predivno cveće za odaju pravednosti! Vaša su stopala snažnija kamenja na kojima ništa ne raste. Vaši glasovi moćniji od mahnitih vetrova! Jer vi ste postali zdanje kakvo postoji samo u umu svesilnog.«
Kroulije se oduševljavao poetskom 'ingenioznošću' datih ključeva, neznajući da i svaka travčica čudesno lepo u rimama peva svome Gospodu, ne shvatajući da su u ranome hrišćanstvo postojali mnogi posvećenici koji su govorili anđeoskim, istinski enohijanskim, Nebeskim jezikom, dok su drugi imali dar njegovog tumačenja. Dijev 'enohijanski' jezik, nazvan po patrijarhu Enohu koji se vazneo u Nebo, uveden je u englesku okultnu tradiciju preko Eliasa Ašmolea, utemeljivača engleske masonerije, dok ga je za upotrebu u hermetičko-magijskom redu Golden Dawn adaptirao Vin Vestkot.

Uveren da je anulirao svoje ljudsko 'ja', da je prešao Bezdan, kao tekst svesnog dostizanja Božanskog Razumevanja, Krouli 6.decembra 1909. godine u usamljenoj dolini u pustinji blizu Bu-Sade, zaziva Horonzona, koji, po njegovim interpretacijama, prebiva u dubinama desetog Etera. Dok je Keli u Horonzonu video zastrašujuće moćnog đavola, Krouli ga ne doživljava kao ličnost, već kao kovitlavo ispoljavanje žitelja Bezdana: »I pošto je on on sam, zato je on ne-jastvo, užas tame, noćna slepoća, gluvoća zmije, bezukusnost bljutave i ustajale vode, crna vatra zlobe i vime blatnjave mačke; on nije jedna stvar, već mnoštvo stvari. Unatoč tome, njegova patnja je večna. Spaljuje ga sunce dok se gol uvija na pesku pakla, i vetar ga reže gorko do kostiju, oštar suv vetar, tako da je on bolno žedan.« ('Vizija i glas', 10. Eter)

U hrišćanskoj apokaliptičkoj misli Horonzon, Razarač, čiji broj imena je 333, bi odgovarao Apolionu koji gospodari nad četiri velika Princa Zla ('Otkrivenje', 6:1.8), onako kako Gospod gospodari nad četiri Živa Bića. Za palu 'zvezdu', kojoj se daje ključ od ždrela Bezdana da otvori vrata zlodusima, u patmoskoj 'Apokalipsi' se kaže: »Oni imaju nad sobom kralja, anđela Bezdana, kome je ime na hebrejskom jeziku Abaddon /'Ponor propasti'/, a na grčkom se zove Apollion.« (9:11)

U 'Ispovestima' Krouli opisuje magijski postupak kako je sa Nojburgom u Alžiru pristupio zazivanju Horonzona 333, odnosno vizije i glasa desetog Etera: »Otišli smo daleko od grada u jedno udubljenje među dinama. Tu smo načinili krug koji će štititi pisara, i trougao, u kome bi se Bezdan mogao opipljivo manifestovati. Ubili smo tri golubova, po jednog na svakom uglu, da bi na njihovoj krvi sile zla mogle sazdati svoja tela.« – Dok je Horonzon crpeo energiju iz krvi ubijenih golubova, prikazivao je se iz trougla Nojburgu u različitim obličjima (na primer u ženu koju je Nojburg voleo), nastojeći da ga zavede i izvede iz magijskog kruga, odnosno da ga zaposedne. U jednom trenutku, kad je se u krugu pojavila pukotina, u obliku naglog divljaka Horonzon je se probio i napao Nojburga, ne bi li mu grkljan iščupao očnjacima. No ovaj je se 'odbranio' prizivanjem Božijeg imena i upotrebom magijskog noža.

Za vreme ove operacije, dok je Nojburg zapisivao Horonzonovo brbljanje i buncanje, razne deklamacije koje je hvatao iz njegovog uma, Krouli je se nalazio po strani u svojoj magijskoj odori sa kapuljačom preko lica. Povremeno je padao u trans, astralno se identifikujući sa Horonzonom, bogom smeha i raspršenja, koji je govorio kroz njega. Čovek koji može da služi kao govorna cev Tame, najbolje pokazuje svoju 'prosvetljenost'.

Tokom zaziva i sam brbljivi Horonzon prebacuje Krouliju da ne ume ćutati, te da su svi njegovi odnosi sa anđelom čuvarom samo izgovor za njegova prljava čarobnjaštva.

Nameće se pitanje: ko je se u ovoj magijsko-evokacionoj operaciji susreo sa Horonzonom: Krouli ili Nojburg, neofit u 'Srebrnoj Zvezdi'?! Sam Krouli uči da niko ko nije postigao osmi stupanj u 'Srebrnoj Zvezdi' nesme nipošto da priziva Horonzona.

Da li od Tame štite nekakvi magijski rekviziti, krugovi i rituali, ili Duh i zakonit život, pravednički život?!

Da li ljudi Duha trebaju, radi inicijacije i realizacionog osvedočenja, da zazivaju sile Tame?! Nije li Kroulijeva pustinjska operacija samo jedna demonska igra sa njime? manipulacija koju, on, zaljubljenik u lažnu moć, nije mogao da prozre. Pa je stoga i banalno upoređivati njegove spiritističko-magijske igre sa iskušenjem koje je u pustinji imao Isus posle krštenja na Jordanu, ili Buda sa demonom Marom.


Tragalac bez kriterijuma za ispitivanje duhova

Kao astralni videlac Krouli je smatrao je da je bolje zazvati najmrskijeg demona iz pakla nego svoja vlastita ego-nadahnuća uzimati za 'božansku' inspiraciju, – što je iskaz koji nosi neku dozu gorke istinitosti. On rezonuje da sve sa čime se ima posla u onostranom astralnu postoji kao 'stvarno' na svome vibracionom nivou, pa i ono što je plod čovekove imaginacije: »Magičara mogu veoma dugo zavaravati i povlađivati mu Astrali koje je sam uobličio i proizveo. Njihova prirodna servilnost može mu goditi, jadno stvorenje.«

»Oni će se pretvarati da mu pokazuju predivne tajne, veličanstvene predstave lepote i čuda neizrecivo prekrasna, a on će biti sklon da sve to prihvati kao istinu, iz vrlo jednostavnog razloga, jer one su njegove vlastite predstave idealizovane maštom.«

»Ali njegov stvarni napredak će se potpuno zaustaviti. Ove opsene će ga sprečiti da stupi u vezu sa nezavisnim inteligencijama, od kojih bi jedino mogao da nauči nešto novo.«

»Sve više će biti zainteresovan za sebe, zamišljavajući kako postiže jednu inicijaciju za drugom. Njegov ego će se nekontrolisano širiti, sve dok mu se ne učini da su nebesa pod njegovim nogama. Pa ipak, sve će to biti samo varljivo lice Narkisa koje se ogleda u vodi koja će ga progutati." ('Magika u teoriji i praksi', Prilog 3) – Date reči dakako nose izvesnu poučnu ukaznu težinu, ali i svedoče o onome koji sam sebe nije ispitao u svetlu tih saznanja, utvrdio koliko su njegove vizije projektovane lične opsene i maštarije, a koliko kontakt sa 'nezavisnim inteligencijama' (koje, uzgred rečeno, i ne postoje, jer i anđeli su podređeni Bogu, i prenose ono što im Bog, Sveprisutni Duh, daje i nalaže).

Krouli je bio svestan da mnoge vizije koje dolaze do njega mogu biti iluzija, no i tu iluziju je prihvatao, jer zapravo nije verovao u ono pravo unutarnje viđenje, koje potiče od Boga, a koje se daje predodređenim, očišćenim i izabranim dušama. U Kriku drugog Etera (The Vision and the Voice) Krouli piše za 'istinitost' svojih viđenja uz pomoć takozvanog vidovljačkog kamena: »Kamen je poprimio belu boju izvanrednog sjaja, pa ipak, u toj belini, prisutne su sve druge boje. Boja bilo čega je tek njegova jednoličnost i smetnja. Tako je to sa ovim vizijama. Sve one što one jesu je lažno. Svaka ideja samo označava gde je Vidovnjakov um bio suviše tup da primi svetlost, i zato ju je odbio. Zato, isto kao što je čista svetlost bezbojna, čista duša je 'crna', odnosno 'sve' upija.« – Da, čista duša upija i nosi i zrači sve što stoji u božanskoj harmoniji i zakonomernosti, dok se kao 'sjajno odbojno ogledalo' pokazuje za sve presijavajuće i nadiruće laži.

Sva strahota Kroulijevog 'vizionarstva' se prelama na pitanje porekla duhova sa kojima je kontaktirao, koje je prizivao i zazivao. On je umišljavao da i demoni i anđeli i razne 'druge inteligencije' trebaju i mogu biti njegovi robovi i pokorne sluge. Tako u zanosu inspiracije u Liber Tzaddi iznosi: »... Pošto jednog prirodno privlači Anđeo, a drugog Demon, neka prvi ojača tu nižu vezu, drugi neka se čvršće privije za višu. Tako će ravnoteža postati savršena.« (41-42) – Bog je Ravnoteža, i ta Ravnoteža se postiže samo delotvornom ljubavlju, ljubavlju prema Višnjem duhu i ljubavlju prema bližnjemu, Božijem detetu. Za ravnotežu nije potrebno malo voleti, pa malo mrzeti; malo prizivati anđele, pa malo zazivati demone ...



Krouli, poklonik demonskih snaga

Opsenar Krouli prepoznaje demone u 'bogovima' najčešće tek onda kad mu se oni sablasno materijalizuju i napadnu ga besno: »Demoni su se primicali; crpeli snagu iz moje slabosti, materijalizovali se, vukli me, ubadali, udarali. Okretao sam se ka njima i udarao ih mlitavo, udarao; ali oni su lako izmicali a njihov kreštavi smeh pakleno je odzvanjao u mojim ušima.« (Liber LIX, pogl. 5) – Da li bi čovek koji nosi Svetlo u sebi, i koga vodi Božija ruka, imao takve brutalne susrete sa pakleno-avetinjskim otpadnicima?!

Kroulijeva tumaranja ishode iz njegovog bezbožništva, svedoče o čoveku koji nije imao predstavu o istinskim Božijim misterijama, čiji duh je bio nerafiniran a čula nepročišćena i neoplemenjena. Zato i on svoje čulne slabosti brani iskazom koji pripisuje svome bogu-inspiratoru: »Ne tražim da odbacite svoje sladostrašće, svoju lenjost, svoje gluposti. Već donosim radost vašem zadovoljstvu, mir vašoj tromosti, mudrost vašoj gluposti. Sve što činite ispravno je, ako u tome uživate.« (Liber XC, 7-9) – Bog Istiniti uvek traži da odbacimo i žrtvujemo ono nisko i neplemenito, jer samo čista i prosvetljena duša može biti pomazana i sjedinjena sa Bogom, Duhom Čistote i Svetlosti. Nipošto ne može svaki užitak biti ispravan. Ispravno zadovoljstvo je ono u kome uživa Bog u nama, očišćena duša i oplemenjeno i preobraženo telo. Jesti sa blagodarnim užitkom jedan zakoniti plod koji daje majka zemlja i jesti sa grozničavim užitkom lešinu neke ubijene životinje, nipošto nije isto pred Bogom, Duhom Života. Šta čovek jede i kako jede, u čemu nalazi ugođaj a šta mu je mrsko, najbolje svedoči o njemu i njegovom stupnju svesti.

Krouli je robovao zabludi da razobručen hedonistički život ne može da ugrozi ni najveće posvećenike: »... Za Ipsissimus-a, rastakanje u telu Nuite i poseta javnoj kući mogu biti jednake.« (Liber CCCXXXIII, pogl. 56) – Onoliko koliko je čovek čulno vezan za gruba, nezakonita, neplemenita zadovoljstva, koja nemaju svoj Nebeski ekvivalent, utoliko je i njegova duša rob onog niskog i ograničenog. Duša koja robuje niskim ugođajima pokazuje i nisku svest. I ukoliko se visoka duša prepusti izopačenim ugođajima, jasno je da ne može zadržati svoj ostvareni napredak, jasno je da joj sledi pad i ropstvo. Kroulijeva zabluda da duhovni plamen u uznapredovalom čoveku ne može biti zaprljan samo predstavlja ekstrem onome što su učili neki antički filosofi, koji su mislili da kad se duša oslobodi tela ('groba') samim tim joj je otvoren put u Nebo. No u Nebo ide samo čista duša, koja je u zemaljskom životu otvorila i našla unutarnje Nebo, dok nečistoj duši sledi ponor propasti i nova zemaljska inkarnacija.


Klanjanje kovitlavim masonskim simbolima

Ako se pogleda profil ljudi koji su osnivali razne okultne kultove i redove pri kraju XIX stoleća i u prvim decenijama XX stoleća može se videti da su to pre svega bili masoni i spiritisti, razni zanesenjaci: Semjuel Lidel Maters, Vilijem Robert Vudman, Vilijem Vin Vestkor, Artur Edvard Vejt, Alister Krouli, Karl Kelner, ... Kod masona Semjuel Lidel Matersa (rođen u Londonu 1854. godine), koji je uzeo ime Meg Gregor i aristokratsku titulu grofa od Glenstrea, čoveka koji je preveo nekoliko magijskih grimoira, te osnovao 'Zlatnu Zoru' preuzevši sistem magije Elifasa Levija, magiju su učili mnogi, pored ostalih i Krouli. Maters je tvrdio da njegov Red vodi duhovno poreklo iz drevnog Egipta; ogranci Reda su nosili imena po egipatskim božanstvima, egipatski mit je prožimao rituale Reda, ... Nije ništa neobično što je i Krouli potpao pod taj kobni uticaj, i vezao se za egipatsku misao i teogoniju. U starom Egiptu uistinu je bilo jakih mističnih i mudrosnih škola (koje je na primer i veliki Pitagora posećivao) ali tu je vladala i velika idolatrija i degradacija.

Kao član mnogih tajnih i zanesenjačkih kultova, Krouli je bio ponosan na svoja masonska dostignuća, posvećivao masonskoj braći svoje spise (videti, na primer, posvetu za Liber DCCLXXVII, izdanje iz 1909. godinu). U 'Eliksiru Života' (The Elixir of Life, 1914. godina) iznosi za sebe: »Premda sam primljen u trideset i treći i poslednji stepen Slobodnog zidarstva još 1900. godine, tek u leto 1912. godine moja sumnja se potvrdila. Govorim o mom verovanju da iza površnosti i veselosti naše najviše institucije /= Masonerije/ uistinu leži tajna, neopisiva i zapanjujuća, dovoljno snažna da kontroliše sile Prirode i da ne učini ljude samo braćom, već da ih načini božanskim. Ali, u vreme u kome govorim, došao mi je čovek, čovek koji pripada onim misterioznim gospodarima esoteričnog slobodnog zidarstva koji su pođednako njegove Oči i Mozak, a koji postoje u njemu – nepoznati često čak i njegovim priznatim poglavarima. /.../ Ovaj čovek je pratio moju okultnu karijeru par godina i smatrao je da sada zavređujem da učestvujem u Velikim Misterijama.«

»Sa ovim je nastavio da me upoznaje, a moj život je od tada bio posvećen uglavnom njihovom proučavanju i praksi.« – Obrede i stupnjeve koje je Krouli uvodio u Ordo Templi Orientis ( – treba znati da je on 1912. god. postao vođa britanske sekcije nemačkog O. T. O.-a), velikim delom su napravljeni i izvedeni iz masonskog kulta. Njegova ljubav prema titulama vodi upravo iz masonerije. Stavši na čelo britanske Sekcije uzeo je titulu Najvišeg i Svetog Kralja Irske, Ione i čitave Britanije u Svetilištu Spoznaje. I takve titule ukazuju na višak čovekove ljubavi prema svetu a manjak naklonosti za Boga i Istinu, klanjanje onom zloduhu koji je hteo i Isusa da ismeje proglašavajući ga judejskim kraljem.

Pogledajmo aristokratski naboj koji nose neki stupnjevi kroz koje se napreduje u O. T. O.-u: (0, I, II, III) Minerval; (IV) Pratilac Svetog Kraljevskog Svoda Enoha, Princ Jerusalima. Vitez Istoka i Zapada; (V) Suvereni Princ Ružinog Krsta. Član Senata Vitezova Hermetičkih Filosofa, Vitezova Crvenog Orla; (VI) Uzvišeni Vitez (Hramovnik) Reda Kadoša, i Pratilac svetog Grala, ... Osmotrimo i nazive nekih masonskih stupnjeva u Škotskom Obredu: (11) Uzvišeni izabrani vitez; (16) Princ Jerusalima, (18) Suvereni Princ Ružinog Krsta; (30) Vitez Kadoš, ... Oni koji ne poseduju istinske misterije, koji su iznutra opustošeni bezakonjem, oni i kriju tu svoju pustoš, te je pokrivaju visokozvučnim titulima i rangovima.

Svi masonski i promasonski redovi (kao što je to O. T. O.) nastoje da prikažu da je u njihovim rukama skoncetrisana sva drevna mudrost i sva znanja. I sabirajući mešajući misli i znanja iz različitih doktrina i pseudomističnih kultova, okultnim grupama se čini da su došli u posed pravog blaga. Tako Krouli u Liber LII ('Manifest O.T.O.) piše: »Ciljevi O. T. O.-a mogu biti shvaćeni samo od njegovi najviših inicijata, ali javno se može reći da on poučava Hermetičku Nauku ili Okultno Znanje, Čistu i Svetu Magiku Luči, Tajna i Mistična postignuća, Jogu u svim oblicima, Džana Jogu, Radža jogu, Bhakta Jogu i Hatha Jogu, i sve druge grane tajne Mudrosti i Predaka.« – Gde se jedan sistem ne podiže na objavi i reči koja dolazi Odozgo, od Neba i Boga, tu se onda nategnute i klimave ljudske konstrukcije, nebulozne spekulacije i somnambulna nagađanja uzdižu i proturaju kao nešto 'uzvišeno i sveto'; i nečist život poklonika takvih kovitlavih, babilonskih, svaštarskih kultova jako dobro pokazuje njihovu laž sa kojom su se sljubili i koju ropski veličaju.

Zloduh koji vodi i inspiriše okultne i spiritističke strukture ide na to da se sva ta tela stave pod jedno planetarno vođstvo, da se inauguriše planetarna sinkretička religija sa jakim pseudomisterijskim jezgrom, da se razvodni i oslabi paganizirano hrišćanstvo, tako da i ono, da bi se održalo, potraži 'spas' u himeričko-ekumenskom grotlu. I sam Krouli veliki deo svog spisateljskog entuzijazma posvećuje tome da pomiri misli, koncepte i simbole različitih duhovnih sistema. Tako u 'Ispovestima' on piše za svoje 'kosmopolitske' etersko-astralne vizije i kaže da bi njegov bog Horus mogao da pomiri sve religije, koje bi se složile oko nekoliko fundamentalnih načela: »One su uspostavljale harmonične odnose između svih sistema magijske doktrine. Simbolizam azijskih kultova, ideje kabalista, Jevreja i Grka, arkana gnostika, paganski panteon od Mitre do Marsa, misterije drevnog Egipta, eleuzijske inicijacije, skadinavska saga, keltski i druidski rituali, meksičke i polinežanske tradicije, misticizam Molinosa baš kao i islamski, sve je to zauzelo odgovarajuće mesto bez ikakvih trvenja.« – Kada se sve i svašta hoće proglasiti da je 'jedno', dobija se u stvari 'ništa': trulež i laž. No Hrist i Belijal ne mogu imati ništa zajedničko! Ono što će ujediniti protiv Boga i Neba, oko Duha Obmane sve ljudske kultove i vere biće ljubav prema svetovnoj moći i svetovnoj časti.

Vidimo da je Krouli verovao, ili bar hteo da pokaže da veruje, kako njegov duhovni sistem omogućava široku religijsku simbiozu: »Tvrdim, da moj sistem nudi razumnu osnovu za univerzalno bratstvo i univerzalnu religiju. On postavlja u prvi plan naučne iskaze, koji su zbir svega što je danas poznato o univerzumu, pomoću jednostavnog ali uzvišenog umetnički uređenog simbolizma.« (Ibid.) – Kako bi se ujedinile religije i konfesije gde jedna odriče postojanje duše a druga je priznaje; religija gde jedna uči da se poštuje i životinjski svet, a druga poziva na lov i odobrava ga, ...?

Pogledamo li masonske simbole i kompozicije, možemo videti da oni predstavljaju idejni džbumbus, ludački kovitlac svega i svačega, turbulentni miks koji svedoči o duhovnom neredu koji vlada u njihovim inicijantima i podmetima. I takvi ljudi, ljudi nereda, danas inaugurišu uvode nekakav 'novi svetski poredak', veštičarski preuređujući istrošene energije i vampirski podižući pregažene ideologije i prohujale tiranije.

Ko bi trebao da bude 'Bog' u 'kosmopolitskoj' himeričkoj religiji koju su masoni i Krouli pretpostavljali? Falus i sunce, vaskrsli krvožedni Baal čiji falusoidni sunčani stubovi i žrtvenici su šarali podneblja Kanana: »Sine moj, u vezi sa Eonom, nauči da je Sunce i njegov zamenik falus u svim eonima nužno otac, centar, stvaralac, svaki u svojoj oblasti delovanja." (Liber CXI, pogl. 99) – Središte svega jeste neko 'sunce', a to 'sunce' je Bog, Ognjište Univerzuma, Presveta Ljubav.

Veliku inspiraciju za svoje izvrnute koncepte i poglede Krouli je našao i u 'Tajnoj Nauci' madam Blavatske, ... Tako u njenom doktrinalnom maniru u svojoj 'Magiki' boga Hadita (koji se razorkriva u drugom delu njegove 'Knjige Zakona'), identifikuje sa Satanom, sa solarno-faličkim Luciferom, Ognjenom Zmijom; pa kaže: »Ova zmija, Satana, nije neprijatelj Čoveka, to je Onaj koji je stvorio Bogove naše rase, budući da poznaje Dobro i Zlo. On poziva: "Spoznaj samoga sebe!" i uči o Inicijaciji.« – Da, Krvnik ljudski uči: 'Spoznaj sebe kao Boga', a Bog traži da upoznamo svoje ljudsko 'ja' da bi mogli i Njega upoznati kao svoj istinski Život. – Sva Kroulijeva perceptivno-doktrinalna tragedija i dezorijentacija ishodila je iz toga što je u izvrnutom bogu, Luciferu, video Boga Istinitog, što nije imao meru istinitosti, a nije je imao zato što nije ispitivao sebe, nije dovodio u red sebe, nije sebe podredio Najvišoj Volji koja najbolje zna šta je najbolje za svakog čoveka.


Umišljeni mesija

Krouli osiono odbacuje Hrista kao Mesiju i Spasitelja, ali u tom odbacivanju Duha Istine se ne ustručava da za sebe proklamativno uzme ukaze i odredbe koje se odnose jedino na Hrista Božijeg, Svetlost Života, Odsjaj Božije Slave ('Jevrejima', 1:3). Tako predstavljajući se vesnikom takozvanog Velikog Belog Bratstva (ranije među masonima i rozenkrojcerima poznato kao 'Hermetičko Bratstvo Sveta'), odnosno Hijerarhije Pseudomudrosti, Krouli, koji sa 'uzdizanjem' u stupanj Magister Templi, 3. marta 1909. godine uzima motto Vi Verum Vniversum Vivu Vici, iznosi: »Glasnik je Svetlo samog Svetla, V. V. V. V. V., Pomazanik u Svetlu, jedini učitelj ljudske vrste, Put, Istina i Život.« (Liber XXXIII) Ko odbacuje Hrista, on se sam gradi Hristom, jedinim Učiteljem koji vodi u Nebo. Umišljeni glasnik Svetla, odnosno lažnog Svetlonoše, Lucifera, iznosi još i ovo: »Adepti, sluge V. V. V. V. V., već su ga /- blaženi život/ dostigli.« (Liber X, 13) – Okultista i spiritista Krouli ume preprdenjački na rečima da pokaže i 'služiteljsko-podaničku skromnost', pa iskazuje i sledeće: »Najmanji među njima, sluga svakog od njih, piše ovu knjigu.« (Ibid.)

Mag 'Srebrne Zvezde', sebe kao odabranog poslanika Hijerarhije Pseudomudrosti, stavlja uz sedam imena koja su obeležila neke istorijske epohe; u glasnika Hijerarhije smešta islamskog proroka Muhammeda, što se da prihvatiti i razumeti, ali i Mojsija, velikog Božijeg proroka koji je Izabrani narod izveo iz Egipta u Obećanu zemlju i doneo Deset Zapovesti.

Tokom magijskog povlačenja na ostrvu Oesopus, Krouli avgusta 1918. godine dobija vizije 'svojih' prethodnih inkarnacija, počev od Ankh-af-na-khonsu-a, tebanskog sveštenika, pa do okultiste i masona Elifasa Levija (Eliphas Lévi, odnosno Alphonse-Louis Constant, 1810.-1875. g. ne.), koji je odbijao reinkarnacionu doktrinu. – Slike prethodnih utelovljenja su snimljene u dubljim slojevima duše; da li je Krouli kao neprosvetljen čovek pod Božijim nadzorom mogao da otvori date slike, ili su one produkt indukcija onostrane Hijerarhije lažnih mudraca, koja je time nastojala da ga održi u njegovim zabludama i mesijanskim fikcijama?

U svojoj 'Prvoj poslanici' ljubljeni učenik, apostol Jovan, poziva i ukazuje vernima: »... Ne verujte svakom duhu, nego proveravajte duhove – jesu li od Boga, jer su mnogi lažni proroci izišli u svet.« (4:1) – Krouli nije imao moć i dar da razlikuje duhove, jer nije sam sebe preispitao i spoznao, i zato često avetinjsko-pakleničke snage doživljava i prihvata kao 'glasnike Svetla'. Tako u svojoj viziji dobijenoj u Alžiru 13. decembra 1909. godine, opisuje viđenje navodnog 'anđela' petog Etera: »On je sav u crnom, uglačanim crnim pločicama, oivičenim zlatnim. Ima ogromna krila, sa strašnim kandžama na krajevima, i surovo lice, poput zmaja, i strašne oči koje propadaju pogledom.« ('Vizija i Glas') – Ako bi konsultovali neki magijski grimoir, na primer 'Manji Solomonov ključ', 'Čarolija' (Goeteia), može se uočiti da i sami magičari paklenike prikazuju kao deformisane duše: »Dvanaesti duh je Sitri. On je veliki Princ, a prikazuje se prvo s leopardovom glavom i grifonovim krilima, ali na naredbu majstora egzorcizma uzima na se ljudski oblik, i to vrlo lep.« – Jasno je da se Demon i njegovi zvezde prikazuju kao 'anđeli Svetla' onima koji ne gledaju Božijim Svetlom.

U Kroulijevoj viziji osmog Etera tobožnji 'anđeo čuvar' mu implicitno iznosi da je on navodno bio inkarniran i kao apostol Pavle, Savle iz Tarsa Kilikijskog: »I u transu ćeš ležati između neba i zemlje na praznome mestu, kraj toga će biti tišina, isto kao i kada sam te više puta sreo na putu za Damask.« ('Vizija i Glas') – Lukina 'Dela apostolska' ne govore o dva ili više susreta Hrista sa Pavlom na njegovom putu za Damask već samo o jednom, izlažući ga u tri narativne verzije (pogl. 7 i 19). Koji je to paradoks: Krouli koji je odbacivao Hrista Logosa, proglašava sebe apostolom Pavlom koji je duboko gorljivo živeo za Hrista Istinitog. Dalje, očigledna je insinuacija kad se hoće reći da apostol Pavle nije umeo da razlikuje pojavu i reč svoga anđela čuvara od pojave Hrista Gospoda.

Očigledno je Hijerarhija Pseudomudrosti kroz više utelovljenja Kroulija pripremala za njegov 'vesnički' zadatak: primanje kairske 'Knjige Zakona' i proglašenje luciferijanskog 'Novog Doba' koje će obeležiti inverzivni zakon teleme. Saznajemo da je Hijerarhija zakon "Radi kako ti je volja" pokušala čovečanstvu da proturi Krouliju još dok je navodno bio inkarniran kao Edvard Keli (Edward Kelley, 1555.-1595. g. ne.), okultista koji je sa onostranim silama komunicirao, kome je pisar bio Džon Di (John Dee, 1527.-1608. g. ne.): »Jedan je anđeo, odmereno i jasno, Keliju objavio upravo same akciome zakona Teleme. Di je bio bolesno krut u svojim načelima, koja su pripadala ropskim bogovima. Naljutio se na Kelija. /.../ Keli nije bio savršen instrument, a ni svet nije bio spreman za ovo seme.« (Liber CXI, pogl. 165) Aksiom "Neka bude Božija Volja" Krouli i njegovi onostrani mentori vide kao 'ropsko načelo'!

Krouli, koji je sebe nazivao 'Novi Hrist' ('Knjiga laži, pogl. 60) svoj životni zadatak je video kao objavljivanje čovečanstvu 'novog zakona' i instaliranje telemitske religije na 'ruševinama' 'ropskog' hrišćanstva. Vrlo često on izbegava da spomene i samo Isusovo ime, ime koje nosi Snagu, ...

Krouliju kao inicijantu masoneriju (po kojoh ih Loža spasava) i zanesenom okultnom pregaocu, svi vidljivi i nevidljivi poglavari njegovog 'Velikog Belog Bratstva' ('Srebrne Zvezde') su 'Učitelji' i 'Majstori', samo to nije Hrist, jedini Učitelj i jedini Majstor koji vodi sve duše u Nebo, Nebeskome Ocu. Tako u Liber XXX, 4 on iznosi: »...Nije li Majstor rekao: 'Blagosloven si"!« Sam Gospod Mudrosti, Veliki Učitelj Isus od Nazareta, ukazuje da ni jedan čovek ne treba da se oslovljava kao 'Majstor' ('Matej', 23:10)

Krouli ponekad navodi Isusove reči, bez da na bilo koji način naznači da su one Hristove. Tako u spisu 'O umetnosti Magike' (De Arte Magica) parafrazira Gospodnje reči iz patmoske 'Apokalipse' (3:15-16): »... Osrednja stanja tela i uma treba izbegavati. Kao što stoji zapisano: "Ja bih da budeš hladan ili vruć; ali pošto si mlak izbljuvaću te iz svojih usta".« (Pogl. IV)

U svojoj prvoj eterskoj viziji (dobijenoj novembra 1900. u Meksiku) Krouli u zanosu, poput demona, krikće na Gospoda Isusa Hrista: »Ostavi nas! Šta mi imamo sa Tobom, Ti Isuse od Nazareta?! Odlazi! Odlazi!« ('Vizija i Glas', 30. Eter) – U 'Evanđelju po Marku' izveštava se za jedan Isusov dolazak u Kapernaum. Isus u subotnji dan ulazi u tamošnju sinagogu, i kao rabbi poučava: »Uto beše u njihovoj sinagogi čovek sa nečistim duhom, te povika govoreći: "Ah! Šta imamo mi s Tobom, Isuse Nazarećanine?! Došao si da nas upropastiš. Znam te ko si: Svetac Božiji".« (1:23-24)

A 'Knjizi mudrosti ili ludosti' iznosi svoj stav da je u vreme najveće pokvarenosti i mraka, u vreme pojave Muhammeda, »svaka civilizacija i svaka religija propala zbog zloće velikog veštca iz Nazareta.« (Pogl. 74) – Hristova pojava i Hristova Reč, uistinu oduzela je Državi Smrti mnogo snage, prosvetlila mnoge ljude i dovela do zatvaranja i propasti mnogih mnogobožačkih svetilišta i orakuluma.

Mnoge Kroulijeve izjave imaju otvoren bogohulnički naboj. Tako u spisu 'Srce Majstora' napisanom pod pseudonimom Khaled Khan, iznosi sledeću proklamaciju koju vezuje ukazno za sebe: »Vreme moje Dužnosti na Zemlji došlo je u godini osnivanja 'Teosofskog Društva' /1875. god./; pošto sam bio na redu, preuzeh na sebe greh celog Sveta da bi se ostvarila proročanstva, tako da bi Čovečanstvo moglo izvesti sledeći korak od Magičke Formule Osirida do one Horusove.« (Deo III) – Tako je govorio 'novi Hrist' koji ni vlastiti karmički teret nije umeo i nije mogao da iznese i očisti, 'logos Horusovog Eona' koji je u histeričnom šarlatanu i spiritističkom medijumu poznatom pod imenom Helena Petrowna Blavatsky, osobi koja je odrasla uz dadilju koja je volela da priča strašne priče o čarobnjacima, video nekog ko je pripremio »njegov put, da bi on mogao obznaniti Svoj Zakon u svakoj zemlji na površini ove planete.« (Ibid.)

Krouli svoju 'svest' najbolje pokazuje kad omalovažava Zapovesti koje je Gospod preko Mojsija i Isusa dao. A Zapovesti su te, koje, ostvarene, vode prosvetljenju čoveka, prosvetljenju Bogom, Zakonom Života. Tako u svojoj 'Magici' Krouli ukazuje: »Mojsijeve zapovesti su svima znane; one su vrlo slične; a takve su i one koje je Hrist dao u Besedi na Gori.«

»Neke od njih su samo vrline roba, i izmišljene od njegovog gospodara da ga održi u miru. Stvarno značenje hinduske jame je u tome da bi kršenje nekih od njih dovelo do uzbuđivanja uma.«

»Kasnije su teolozi pokušali da poboljšaju učenja Majstora dajući tim vrlinama mistične važnosti; istrajavali su na njima zbog sebe samih i pretvorili su ih u puritanizam i formalizam. Tako je 'ne-ubijanje', koje je izvorno značilo 'ne traži uzbuđenja prikradanjem tigrovima', bilo objašnjeno u smislu da je zločin piti neproceđenu vodu da ne bi ubili mikroba.«

»Ali ta stalna zabrinutost, taj strah od ubijanja nečeg nesrećnim slučajem je, u celosti, gora od borbe prsa u prsa sa grizlijem. Ako lajanje psa remeti meditaciju, najednostavnije je ustreliti psa i više ne misliti o tome.« (Deo I, 3) – Krouli ne shvata da držanje Božijih Zapovesti ne počiva na grozničavom strahu, već na ljubavi: onaj ko ima ljubavi za Istinu i Istinitoga, on će i ispunjavati Njegove Zapovesti i tako biti ispunjen Svetlom Istine. Zakon nije dat da porobi, već da oslodi čoveka, jer je istinski slobodan onaj koji ostvaruje Reč Života. Krouli neće da shvati da ono što uznemirava um, uznemirava i neopterećenu savest, i svako uznemirenje budnome čoveku je poziv, ne na brutalnost prema drugome, već na preispitivanje gde leže negativna odgovaranja, negativne pohrane.

Kroulijev dokazivački mesijanizam njegove onostrane vođe i inspiratori neprestano s podgrejavale. Što je više ružio Hrista i ismejavao hrišćanstvo, njemu se činilo da ostvaruje 'veće posvećenje'. Kroulijev bog 'Novog eona', Horus, Krunisano Dete i Osvajač, kako ga ovaj već predstavlja, u njegovoj Eter-viziji ostvarenoj u mestu Biskra (Alžir) od 19. decembra 1909. godine, obraća mu se: »Svet, svet, svet, svet; da, tri i četiri puta svet si ti, jer si uspeo da vidiš moje lice; to se ne može postići samo pomoću moje milosti, niti samo pomoću tvoje magike. Pa, ipak je zapisano: "Istrajnim smrtnicima okreću se blagosloveni Besmrtnici".«

»Silan, Silan, silan, silan; da, tri i četiri puta si silan. Onaj koji se podigne na tebe pašće, čak i ako ti na njega ne podigneš ni svoj mali prst. A onaj koji o tebi zlo govori biće izvrgnut rugli, iako tvoje usne protiv njega ne izgovore ni jedan slog. A onaj koji o tebi zlo misli biće proklet u svojim mislima, čak iako ti ni jednom mišlju ne pomisliš na njega. I svi će oni tebi biti podređeni, i služiće ti, iako ti to ne želiš.« ('Vizija i Glas', 2. Eter) – Time što je umislio da je navodno prešao bezdan, ego-procep, Krouli uobražava da je 'svetac' kome se trebaju klanjati kao Bogu. On ne shvata da nijedan čovek nije svet po sebi, već samo može da bude svet u Bogu i Bogom, da ima sveti Život, a Život je Bog, Jedini Sveti, koga goruće slave i hvale i anđeli i ljudi čiste i trezvene duše: »Svet, svet, svet je Gospod Bog, svedržitelj, Koji Beše, i Koji Jeste, i Koji Dolazi.« ('Otkrivenje', 4:8)

U hrišćanstvu, kao i buntovni Fridrih Niče, Krouli vidi samo samo njegovu degenerativnu stranu, kult smrti i dokazivačkog mučeništva. Tako svom magijskom sinu Čarlsu Džounsu piše: »Oni koji izbegavaju fizički ili duševni bol ostaju mali ljudi i u njima nema vrline. Budi ipak pažljiv i nemoj upasti u onu heresu koja pravi od bola i samožrtvovanja, da se tako izrazim, mito za pokvarenog boga, da bi osigurala neko buduće zadovoljstvo u jednom zamišljenom kasnijem životu.« (Liber CXI, cap. 24)

Onaj koji se nije potrudio da upozna Istinu, toga je i Istiniti prepustio njegovoj zabludi, da bar kroz trnovito iskustvo nešto eventualno nauči i privede se trezvenosti. Krouli i njegovi onostrani 'majstori' se ne ustručavaju da i samog Hrista predstave obmanjivačem nezlobivih duša. Tako u svojoj viziji četvrtog Etera Krouli vidi sjajni beli točak i tri siluete na njemu: »Likovi na točku su tamniji od samog točka; u stvari, oni su mrlje na čistoti točka i zbog toga, kao i zbog brzog obrtanja točka, ne mogu da ih vidim. Ali, na vrhu se izgleda nalaze Jagnje i Barjak, kao što su prikazani na nekim hrišćanskim medaljama, a jedan od likova u dnu je vuk, dok je drugi gavran. Simbol Jagnjeta i Barjaka je mnogo sjajniji nego druga dva. Sve je sjajniji i sjajniji, dok na kraju ne postane sjajniji i od samog točka i ne zauzme više prostora od njega.«

»Ono govori: 'Ja sam najveći među obmanjivačima, jer moja čistota i nevinost će zavesti čiste i nedužne, koji će jedino mene radi doći do središta točka. Vuk obmanjuje samo pohlepne i podmukle; gavran obmanjuje malodušne i nepoštene; ali, ja sam onaj o kome stoji zapisano: "On će obmanuti izabranike".«

»Jer, na početku Sveopšti Otac pozva lažljive duhove da prema trima nečistim dušama proseju sve zemaljske stvorove kroz tri sita. I on izabra vuka za strast tela, a gavrana za strast uma; ali mene /Jagnje/ uze pre svega da izigravam čisti duhovni podstrek. One koji postadoše plen vuka i gavrana nisam ni takao; ali one koji me odbaciše i odrekoše me se prepustio sam gnevu gavrana i vuka. I čeljusti jednog raskomadaše ih, a kljun drugog proždera lešinu. Moj barjak je beo jer ništa na zemlji ne ostavih u životu. Svetkovao sam u krvi svetih, ali ljudi ne očekuju da sam im neprijatelj, jer mi je runo belo i toplo, a moji zubi nisu zubi onoga što kida meso; i oči su mi blage, i niko ne zna da sam ja poglavar lažljivim dusima koje Sveopšti Otac posla od sebe na početku.«

Krolijeve vođe, gospodari njegovog omekšalog mozga i okorelog srca, hoće prikazati da je Bog taj koji šalje duhove laži a ne Otac Laži, Satana. A pogledajmo šta se u 'Apokalipsi' ukazuje za demonski vladalački punkt (Ognjenu Aždaju) i najveće posvećenike Tame: »I videh kako iz usta Aždaje i iz usta Zveri i iz usta Lažnog Proroka izlaze tri nečista duha kao žabe; to su, naime, demonski duhovi koji čine čudne znake, koji izlaze kraljevima svega sveta – da ih skupe za boj /= Harmageddon/ na veliki Dan Boga Svedržitelja.« (16:13-14 – Ukazujući na znake Posletka, sam Gospod, najveći Prorok, o kome je i Mojsije govorio u Zakonu, ('Jovan', 1:45), objavljuje da će se na kraju starog sveta, na kraju ere Ribe, pojaviti mnogi lažni proroci, vukovi u jagnjećem ruhu, koji će nastojati da zavedu i nezlobive duše, Njegove služitelje i izabranike.


Veliki vesnici Hijerarhije Pseudomudrosti

Borbeni i ostrašćeni Krouli čiji zluradi refren je glasio "Hrišćane lavovima!", u blagom, poniznom, nežnom Isusu, protivniku rata i nasilja, vidi 'slabića', čime pokazuje da robuje izvrnutim vrednostima, vrednostima izvrnutog boga, Satane.

U svom novom komentaru na verz I, 52 iz Liber Al, Krouli sebe i svoje istomišljenike, poklonike Skerletne Bludnice, vidi kao 'pobednike' u duhovnom boju protiv izabranih pobožnika-vitezova 'ropske religije' – hrišćanstva: »Da li ženu nazivamo bliudnicom? Da, uistinu i amen, ona to i jeste; čitav vazduh podrhtava i gori dok kličemo, radosno i žudno.« /.../

»Ali mi je se ne plašimo; mi uzvikujemo 'bludnica', dok nam se njene vojske bliže. Mi nastupamo u našim oklopima i sa našim mačevima. Zemlja odzvanja od sve te buke!«

»Ima li bilo kakve sumnje u pobedu? Gledam vaše horde gmižućih robova, zaplašene same sobom, zaplašene svojim vlastitim robovima neprijateljske, prezrive i nepoverljive, s taktikom noja, oposuma i sipe, zar nećete propasti i pobeći glavom bez obzira pred našim prvim jurišom, dok sa uperenim kopljima strasti jašemo hrabro, zajedno sa našim pomagačima, bludnicama, koje volimo i radosno pozdravljamo, našim slobodnim prijateljicama koje su u bici života na našoj strani?«

O Harmageddonu, zadnjem velikom duhovnom boju sinova Svetla i sinova Tame, u kome će saveznike Tame i kćeri Skerletne Bludnice pojesti Hristov Mač, Reč Istine, metaforično-slikovitim rečnikom govori kumranski spis 'Rat sinova svetla protiv sinova Tame', te patmoska 'Apokalipsa'. Kako sveta patmoska Objava najavljuje, pomagače Tame i proroke Laži će trijumfalno pobediti Kralj nad duhovnim kraljevima, Hrist Gospod, koga će pratiti 144.000 vernih izabranika (17:14), svetlonoša koji će ispunjavanjem Zapovesti Života uzjahati Hristovog Belca, koji će preći ego-bezdan (16:12): »... I vidi, Beo Konj, i Koji sedi na njemu zove se Verni i Istiniti, i On sudi i ratuje po pravdi. /.../ I beše obučen u haljinu natopljenu krvlju, i njegovo ime zove se Logos Božiji. A Nebeske vojske na belim konjima, obučene u belo, čisto platno, pratile su Ga. I iz Njegovih usta iziđe oštar Mač – da njime pobije mnogobošce. I on će im biti Pastir sa gvozdenom palicom; i On će gaziti muljaru ljutog vina Gneva Boga Svedržitelja.« (19:11-15, v.: 14:20) Onaj koji svoju 'krv', svoj sebični i život ne bude predao Svetome i Univerzalnome Duhu na razrešenje, on će i u svojoj tvrdokornosti i bogoborstvu biti osuđen, izgažen i pojeden od isukanog Mača, od Reči Pravednosti koja izlazi iz Hristovih ustiju (1:16). Ono što je Logos Božiji najavio – to će se i obistiniti.

Dok Krouli za Majstora Božijeg Doma, Hrista Spasitelja, ima samo reči pokude i prezira, dotle visoko uzdiže islam kao 'muževnu religiju i islamskog proroka Muhammeda, sa čijim sledbenicima ('muževnim' Arapima) je imao brojna homoseksualna iskustva na svojim proputovanjima (Sahara pre svega). Muhammeda, nezasitog pljačkaša karavana, on vidi kao poslanika takozvanog 'Velikog Belog Bratstva', 'Srebrne Zvezde' (engl.: Silver Star, lat.: Astrum Argentum), koje ima 10 inicijaciona stupnja, 'Bratstva' koje deli u tri škole (Belu, Crnu i Žutu), koje je organizacionono promovisao i na zemaljskom planu 1907. godine, 'podredivši' im ustrojstveno i gradaciono hermeneutičko-kabalistički red u rasulu poznat kao Golden Dawn ('Zlatna Zora'), osnovan u Londonu 1888. godine od strane masona Semjuel Lidel Maters, te red 'Ružin Krst' (Rosy Cross)

Za pojavu Muhammeda, jedne od 'zvezda' tobožnjeg 'Velikog Belog Bratstva', 'Zajednice Svetih', odnosno Hijerarahije Laži, Krouli ukazuje: »Kada je zemlja bila gotovo potpuno zavedena razumom Velikog Čarobnjaštva, Braća su poslala Muhammeda da donese čovečanstvu slobodu mačem. Pošto je to uspelo samo delimično, oni uzdigoše jednog /Martina/ Lutera da uči slobodu misli. Ipak, ta sloboda je kasnije stavljena u žešće okove nego ranije. Tada su Braća otkrila čoveku prirodna znanja i njene ključeve; ali to je bilo sprečeno od Velikog Čarobnjaštva.« (Liber XXXIII) – Šta je zajedničko za Muhammeda i Lutera: oba su bili ratoborni ostrašćenici i buntovnici, mrzitelji i zatirači Jevreja, pobornici primitivnog predestinacionalizma koji negira slobodnu volju čoveka.

U 'Knjizi Mudrosti ili Ludosti', Krouli daje svoje podrobnije viđenje uloge i značaja islamskog proroka Muhammeda, jednog od logosa Sataninog 'Velikog Belog Bratstva', čiji učitelji se grade 'svetlonosnim mudracima' onako kako se i njihov otac predstavlja 'Svetlonošom': »On je ocrnjen i loše shvaćen zato što je blizu našem vremenu. Ustručavajući se, ja mogu reći da njegova Reč ALLH znači ovo ili ono. Ipak se usuđujem da nešto kažem u vezi sa njegovom doktrinom o božijem jedinstvu, pošto je bog, u stvari čovek. Zato je Muhammed rekao: čovek je jedan. Njegova je volja bila da ujedini sve ljude u jednu razumnu veru i da omogući saradnju svih rasa u nauci. /.../ Istinska Reč Muhammedova bila je LA ALLH. Njeno je značenje: Ne Bog, a LA AL je ona tajna nad tajnama kroz koju se probilo tvoje vlastito oko u tvom posvećenju.« – 'Allah' je izmišljeno i nadograđeno ime arapskog paganskog božanstva Alla, ime koje nema nikakvu etimologiju, koje i sami islamski teolozi različito tumače; njegovo 'tajno' značenje svakako ide na to da negira Boga, Onog Koji Jeste.

Ako je Krouliju Muhammedova religija bila toliko 'uzvišena', zašto nije konvertirao u nju, nego je izmišljao novu, orgijastičku solarno-faličku religiju?!

Ako se pogledaju kuranske objave može se videti da njihov diktat uglavnom ide iz prvog lica plurala, ... Ko tu govori: neki Allah za koga se kaže da je jedan, ili 'oni', učitelji Luciferovog 'Bratstva' iz Podnebesa, koji se predstavljaju kao 'meleki', 'anđelji' koji prenose Božiju reč?

Ako se komparativno razmotre neke stilske figure koje se koriste u Al-Qur'an-u i u Kroulijevim 'svetim zapisima', mogu se uočiti brojne sličnosti. Tako 'Kuran' govori o sreći onih koji će dospeti u Raj, Džennet: »Oni će Allahu bliski biti /.../ na divanima izvezenim, jedni prema drugima na njima će naslonjeni biti; služiće ih večno mladi mladići, sa čašama i ibricima i peharom punim pića iz izvora tekućeg – od koga ih glava neće boleti i zbog koga pamet neće izgubiti – i voćem koje će sami birati, i mesom ptičijim kakvo budu želeli. U njima će biti i hurije očiju krupnih, slične biseru u školjkama skrivenom, – kao nagradu za ono što su činili.« (56:11-12.15-24) – U Liber CLVI inspirisani 'logos' Krouli govori o 'blagodatima' onih koji su svoj život predali u zlatni pehar bluda Skerletne Žene, Neveste Haosa, Majke Gnusoba: »Lumpovaćeš neobuzdano na trgu, i device će bacati ruže na tebe, i trgovci će ti se klanjati i donositi zlato i mirođije. I mladi momci će ti sipati predivno vino, i pevači i plesači će pevati i plesati za tebe.« (14) – Da li su dati stilski ukazi plod puke 'slučajnosti' ili kazuju na zajedničko inspiraciono ishodište: na majstore gnusne Hijerarhije?!

U spisu The Heart of the Master Krouli (Khaled Khan), zapisu svoje vizije sa brda Sidi Bou Said (Tunis) iznosi da »...Bratstvo šalje svakih dve hiljade godina jednog između sebe, koji donosi jednu Reč da služi Čovečanstvu kao nova Formula Magike, da ono može učiniti daljnji korak na dugoj stazi koja vodi ka Savršenstvu. Isto tako, dva puta u tom razdoblju u intervalu nešto više od tri i nešto manje od sedam stoleća, Oni šalju manjeg proroka da pripremi Put sledećoj Reči, i da očuva ili obnovi vrlinu tekuće Reči.« (Pogl. 3) – Dakle, po Krouliju, u toku jednog božanskog Dana, jednog Eona, približno 2.000 godina, 'Bratstvo majstora mudrosti' šalje, odnosno podiže, po jednog poslanika-logosa. U vodeće poslanike 'Velikog Belog Bratstva', one koji su bili 'logosi-magovi', 'vesnici Eonâ', koji su trebali da iskažu celinu istine, pored sebe, Krouli ubraja i Lao Cea, Budu, Krišnu, Tahutija, Mojsija, Dionisa i Muhammeda; a njihove magijske reči-formule prikazuje kao: DAO, ANATTA, AUM, AMOUN, JHWH, INRI (anagram od latinskog Iesus Nazarenus Rex Judaeorum) i LA ALLaH. Za svoju zakonsku reč Krouli – Perturabo ('Izdržaću do kraja' u latinskom značenju) navodi da je to THELEMA ('volja' na grčkome), reč koja ima brojnu vrednost 93 (kao i 'ljubav' – agáp), a kao svoju eonsko-magičku formulu daje jedanaestslovnu reč ABRAHADABRA (Liber CCXX, I, 20, III, 1.47.73), koja treba da simboliše pobedu Svetog Trojstva (A-bba, B-en, R-uach) nad demonskom, klifotnom Hidrom. Za logose Eona »se kaže da su sedam, mada ih je osam, jer se zbog njihove doktrine Lao Ce računa kao ništa«, iznosi Krouli u Liber CCCXXXIII (iz komentara na poglavlje 7)

Saznajemo da između više 'tragalaca' za Svetlom koji u datom eonu postignu svest Magusa (videti Liber I vel Magi), koji anuliraju ljudsko ja, Hijerarhija izabire jednog kao Logosa, kao Reč Iskupljenja. Krouli u 'Ispovestima' iznosi: »Moj rang maga Srebrne Zvezde, moj status Logosa Eona, Proroka odabranog da objavi zakon koji će odrediti sudbinu ove planete tokom jedne epohe, izdvaja me na neki način, stavlja me u klasu koja sadrži samo sedam imena u celokupnoj historiji ljudske rase.« – U poslanike Hijerarhije Pseudomudrosti, čiji 'majstori' su nekada, kako izveštava 'Enohova knjiga', doneli čovečanstvu mnoga pogubna znanja (veština lova, prinošenje krvnih žrtvi, ratovanje, ...) Krouli ubraja i istinske izaslanike Božanske Hijerarhije, pa čak i utelovljenja samog Božijeg Logosa, Isusa Hrista, koji je se na zemlji pojavio kao Dionis, Tahuti, Krišna i Buda). Međutim samog Hrista, 'Isusa Nazarećanina Kralja Judejskog', Logosa Božijeg, ne vidi kao logosa babilonske Hijerarhije, uzima Ga više kao ličnost legendi izvedenih iz kazivanja o Dionisu. Ni mnoge druge inkarnacije Svetog Jednog, kao što su to bile Mitra, Pitagora ili Indra on uopšte ne pominje, čime pokazuje duboko nepoznavanje skrivenih strana ljudske historije.

Dakle tih sedam, odnosno osam, logosa Hijerarhije Laži bi trebali da budu vodeći instrumenti Svete Preudrosti tokom osam eona, približno nekih 16.000 godina. Ali začudo, hronološki gledano između Mojsija i 'maga' Kroulija je prošlo tek nekih 3.100 godina, a prvi navedeni glasnik – Lao Ce je bio savremenik Konfucija (552.-479. g. se.) Po datim konceptualnim konstelacijama ispada da je jedan eon imao više 'logosa', a kako su neki od njih čak živeli u skoro isto vreme, to još više negira Kroulijevu hronološko-avatarsku premisu i konstrukciju. Po Kroulijevoj avatarskoj shemi jedan eon može da ima samo jednog logosa i više magusa koji objavljuju svoj Zakon u skladu s Rečju-Ključem datog eona, ali ne i više formula Velikog Rada. Ako bi se dati logosi tretirali samo magusima koji objavljuju Zakon, kako to da im onda numerološke vrednosti 'zakonske reči' (TAO, ANATTA, AUM, ...) nisu iste, odnosno saglasne s brojnom vrednošću Formule Eona (ako već svako doba ima svoj karakterističan Broj)?

U 'Srcu Majstora' (pogl. 3) Krouli Reči eonâ prezentuje kao glasove ptica: Labud – AUMGN, Feniks – AL, Gavran – AMEN, Orao – SU, Sokol – AGLA, Pelikan – IAO, Golub – HRILIU, Ibis – ABRAHADABRA i Jastreb – MU. Čudno je kako ABRAHADABRA, reč ptice koja oličava mudrost, ne odgovara u stvari Sokolu, kad je po iskazima Liber AL-a, telemitski bog Ra-Hoor-Khuit nazvan Soko-glavi Gospodar Tišine i Snage (III, 34.51.70)

(Kao što to često biva, u svakoj laži nađe se po neka reč koja formalno odgovara istini. Tako i Kroulijevo trojstvo Bogova – Hadit, Nuit, Ra-Hoor-Khu(i)t, može imati neke paralele sa prahrišćanskim Trojstvom – Otac, Majka, Sin, sa teologijom koja se preferira na primer u gnostičkom 'Evanđelju po Egipćanima'. No zaslepljeni Krouli svoga 'Sokola' suprostavlja Isusu i Isusovom viđenju stvari: »Mojom Sokolovom Glavom kljujem oči Isusove dok on visi na krstu.« (Liber CCXX, III, 51)

Po doktrini takozvane Bele Škole babilonske Hijerarhije logosi eonâ (vesnici koji se u zemaljskom svetu i vremenu pojavljuju jednom u otprilike 2.000 godina), objavljuju Reč Mudrosti, koja postaje Formula Magnum Opus-a (ujedinjenja mikrokosmosa, čovekove duše, sa Makrokosmosom) u datom dobu. Za sebe Krouli navodi da su ga Tajne Vođe »učvrstile na vrhu Reda, u takvom stupnju prosvetljenja kojeg ljudsko biće ne postiže češće od jednom u dve hiljade godina.« (Iz 'Autobiografske Beleške Majstora Teriona'). Nejasno je da li se zemaljskim prosvetljenjem i inicijacijom postaje logos aiMnos (glasnik doba, reč doba), ili se na osnovu postojećeg savršenstva i potencijala već u onostranom duša jedna duša određuje da ima ‘zvezdanu' inkarnaciju’?! – (Kod Božijih poslanika je već jasna stvar: duša predodređena za proroka se inkarnira, i kada na zemlji bude osposobljena i spremna, kada uzraste u Zakon Života, Gospod je poziva da ispuni svoj nalog, pomazuje je i podiže je za proroka, glasnika.)

'Logos' Krouli ukazuje da reč eona može biti samo majstor sa svešću osmog stupnja 'Srebrne Zvezde', stupnja Magus (koji odgovara Sefiri Chokmah, Sofia, Mudrost): »Esencijalna karakteristika ovog stupnja je da njen glasnik izgovara Stvaralačku Magijsku Reč, koja menja planetu na kojoj živi, i ustanovljava nove oficire, da predsedavaju nad njenom inicijacijom. Ovo se može dogoditi samo kod Ravnodnevice Bogova na kraju nekog eona, tj. kada tajna formula, koja izražava zakon njenog delovanja postane prevaziđena i beskorisna za njen daljnji napredak. /.../ Znači, Magus se kao takav može pojaviti u svetu u intervalima od nekoliko stoleća.« ('Jedna zvezda na vidiku')

Kao poslanike bogoprotivne Hijerarhije, one koji pripremaju put 'logosima', Krouli vidi još mnoge znamenite figure. Tu je Fu Hsi (2852.-2738.g. se.), kineski vladar kome se pripisuje autorstvo 'Knjige promena' (I Ching), zatim najistaknutiji predstavnik novoplatonizma, helenski filosof Plotinus (oko 205.-270. g. ne.), autor 'Eneada', zatim Jacques de Molay, poslednji magister (1292.-1314. g. ne.) Milites Temli ('monaha-vitezova Solomonovog Hrama', od kojih je nastala škotska masonerija), te zagonetni 'Rozenkrojcer' – luteranski mistik i pisac Johan Valentin Ande (rođen 1586. godine ne.). Posebno je pitanje kom 'logosu' su oni pripremili put?! Naravno, imena koja poteže Krouli plod su manipulativnog nagađanja i plasiranja, što je tipičan masonski manir, isto kada u Liber LII hoće da pokaže da promasonski O. T. O. – Ordo Templi Orientis ('obnovljeni' Red Hramovnika Temlara) akumulira 'tajna znanja' mnogih okultno-masonskih kultova, te da su u davna vremena u konstitutivna društva tog kvazitemplarskog reda bili inicirani mnogi znameniti likovi: Orfej, Bazilid, Paracelzus, Vergilije, Krišna, Sidarta, ...

Ako Edvarda Kelija, astrologa kraljice Elizabete I, tretira kao jednu od svojih inkarnacija, onda saznajemo' da je 'Lav Svetlosti' 'Zver 666', bio i u Srednjem veku izaslan na zemlji od 'Zajednice Svetaca'! Krouli tvrdi da je u jednom od ranijih života bio i Španac papa Aleksandar VI Borgie (1492.-1503. g. ne.), čije intrige i simonijske ispade je žestoko žigosao Girolamo Savonarola (1452.-1498. g. ne.), dominikanac koga je satanizirana Rimska crkva spalila.

Videli smo da u svojim obrazloženjima 'Majstor Lav-Zver', Krouli, i eksponiranog protestanskog pseudoreformatora Martina Lutera (1483.-1546. g. ne.) predstavlja kao poslanika svoga 'Bratstva'. On i buntovnog filosofa, poklonika starohelenskog kultno-hedonističkog života – Friedrich-a Nitzsche-a (1844.-1900. g. ne.) u Manifesto of the O. T. O. 'učlanjuje' u svoj 'drevni' red, čiji glavni prioritet je bio nadzor nad redovnim izmirivanjem članarine, red za koji eksplicitno kaže da je "Academia Masonica".

Može se primetiti da onostrano 'Bratstvo Svetlosti' uistinu čudne poslanike upućuje, od kojih neki, poput ostrašćenika Martina Lutera, čak i negiraju postojanje duše i njenog onostranog života. Kada se zna da su demoni, time i majstori pseudomudrosti, međusobno borbeno suprostavljeni, a jedinstveni jedino po pitanju borbe protiv Boga i Božijih služitelja, ništa nije čudno da su i njihovi zemaljski poslanici kontroverzne pojave, doktrinalno i egzistencijalno suprostavljene. Staroj Zmiji je cilj da zavede što širi krug ljudi, ljude različitih stupnjeva svesti, i zato šalje i pokreće raznolike beskrupuloznike i zanesenjake iz svojih redova koji nose manipulativni potencijal za upliv prema mnoštvu, koji na taj način odužuju i svoj dug prema Staroj Zmiji koja im je davala moć i ugled u svetu.

Iz same kovitlave Kroulijeve doktrine vidi se da je on imao izvitoperene predstave o logosu: »Otac pojma, Reč, nazvan je Haos.« (Liber IV, pogl. O; v.: Liber XV; Liber I, 21) – Božiji posvećenici pak jasno ukazuju da je Logos (Um, Reč, Mudrost) Stvaralački Princip u Bogu, da je reč Božija i Poredak Božiji: »Verom /koja u sebi sadrži razumevanje/ shvatamo da je Svet stvoren Božijom Rečju, i to tako da je vidljivo postalo od Nevidljivog.« ('Jevrejima', 11:3) – »Sve se uređuje prema Reči Njegovoj.« (‘Sirah’, 43:26) – Četvrto novozavetno evanđelje Hrista Boga jasno predstavlja Logosom Božijim: »U Početku beše Logos, i taj Logos beše u Boga, i Bog beše Reč.« ('Jovan', 1:1). (Logos Hristov je i svaki čovek koji je postao jedno sa Hristom, svaki posvećenik kroz koga govori Duh Sveti.) U Hristu, Svetlu Sveta, Početku Božijeg Stvaranja, »skriveno je sve blago Mudrosti i Znanja.« ('Kološanima', 2:3) – Onaj ko negira Hrista kao Božijeg Logosa, kao Žrtvenog Otkupitelja, jasno svedoči za sebe da pripada Antihristovom zloduhu i da je i sam antihrist: »Ko je lažljivac ako ne onaj koji poriče da je Isus Mesija? To je antihrist – ko poriče Oca i Sina. /.../ Po ovome poznajete Božijeg Duha: od Boga je svaki duh koji ispoveda da je Isus Hristos došao u telu, a svaki duh, koji ne ispoveda Isusa, nije od Boga; to je Antihristov duh za koga ste čuli da će doći, i sada je već u svetu.« ('Jovan', I, 3:22-23, 4:2-3) Ko priznaje sa Ocem jednosuštnog Hrista Gospoda u telu, on je tim priznanjem i pozvan da čisto živi, kao što je utelovljeni Hrist Logos živeo.



Vesnik lažnog 'Novog Doba'

U svoje vreme, mag i okultista Krouli verovao je da nastupa vreme Novog Doba, Doba koje će preko njegovog profetstva biti inaugurisano, eon koji prevrednjuje judeo-hrišćanske poglede i štovanja, te vaskrsava stara paganska božanstva. Tako u ‘Srcu Majstora' možemo pročitati i videti koncept koji govori o smeni eona: »... U prvom razdoblju poznate istorije ljudi su mislili, da život delujući po formuli Iside, dolazi iz Žene, te su obožavali Prirodu jednostavno i ljubazno, ne razumevajući smrt, ili Arkanum Ljubavi.«

»Kad je vreme sazrelo, pojavila su se Braća Formule Osirida, kojih reč je IAO; tako da je čovek obožavao Muškarca smatrajući njega podređenim Smrti, a njegovu pobedu zavisnom o Vaskrsnuću. Tako su zamišljali i Sunce, kao ubijeno i ponovno rođeno svakog dana i svake godine.«

»Pošto je ova velika Formula izvršena i pretvorena u gnus, nastupio je Lav da obznani AEon Horusa, okrunjenog i pobedničkog deteta koje ne umire niti se na novo rađa, nego napreduje zračeći uvek Svoj Put. Slično ide i Sunce: jer danas je poznato, da kao što je noć samo sena Zemlje, tako je i Smrt samo sena Tela, koje zakriva njegovu Luč pred njegovim nosiocem.« (Deo 3) – Da li se ljudska istorija može svesti i definisati preko profila tri eona, tri ere? Koji eon bi mogao Onog koji je Gospod (hebr.: Adonai) Večnosti da skine sa Njegovog Trona, i koji eon može Oca Laži, Satanu, Staru Zmiju, da osvedoči i afirmiše kao tobože 'pozitivanu' kosmičku snagu?!

Pogledajmo šta još Krouli ukazuje o obeležjima smenjujućih eona govoreći o nekadašnjoj 'svojoj' inkarnaciji na tlu Egipta: »Preko Iside čovek dobija snagu Prirode; preko Osirida on dobija snagu patnje i iskušenja, a kao što je uvežbani atleta nadmoćan divljaku, tako je i Osiridova magija jača od Isidine magije. Tako sam ja putem mojih tajnih noćnih vežbanja, dok su se moji čuvari trudili da mi duh uglade poput devojačkog, smogao snagu da izvedem taj stravični događaj, Ravnodnevicu Bogova. Baš kao što je i hiljadama godina kasnije moj tajni revolt prema Osiridu – zato što je svet dovoljno dugo patio – odlučio da izvedem još jednu Ravnodnevicu u kojoj je Horus trebao da dođe na mesto Pogubljenog sa svojom mladošću, hrabrošću i pobedom." ('Preko Ponora', 5) – Gospod Isus Hrist, Sunce Pravednosti, Onaj koji je poput sunca silazio u svet mraka ( koji je se utelovljao se na mnogim podnebljima) i poput sunca izlazio, vaskrsavao, davao je obeležja epohama. I on je najavio da sa njegovim poslednjim utelovljenjem u liku Isusa od Nazareta, počinje i teći poslednje doba starog sveta; na kraju tog doba, u zlatnoj zori Novog Doba, uslediće i njegov Slavni Dolazak i preobraženje tvari.

Jedan Eon, jedan Božiji Dan i jedna Noć, Izdah i Udah, za zemlju traje otrprilike 2 milenijuma. Mnoge okultne i teosofske struje već decenijama nameću pogled da je Novo Doba, era Vodolije era Preobraženja, koja smenjuje eru ribe, eru Otkupljenja, već nastupilo. Krouli je smatrao da je Novo Doba, Eon Horusa, inaugurisan još 1904. godine kada je primio Liber Al. Tako u Liber CCC iznosi: »... Eon Horusa je se manifestovao Svetskim ratom. To je prva i direktna posledica Ekvinocija Bogova, a i priprema ljudskih srca za prihvatanje zakona.« – Kroulijev ukaz o 'sudbonosnoj' 1904. godini ima istu 'težinu' kao i fikcija takozvanih Jehovnih svedoka da je Satana 1914. godina pala sa Neba i na zemlji izazvala Prvi svetski rat. No Drugi svetski rat je se pokazao još žešći i još brutalniji ... I to sve svedoči, ne o početku novog Božijeg Izdaha koji vodi sve snage na pojačanu aktivnost, već o Udahu, jednom cikličnom povlačenju božanskih energija iz sveta, koje su sile Tame iskoristile da im se na oltar rata prinese što veća žrtva.

Tek na istinskom kraju staroga sveta i staroga veka pojaviće se od Hrista prorečena Zver, gvozdena svetska vlada i planetarni tiranin. No, podići će se i Sveta Mudrost i Sveta Ljubav; podići će se mnogi Božiji proroci koji će biti pandan podignutim Sataninim glasnicima i obmanjivačima.

Čovek koji premalo veruje Hristovim rečima, a Krouli je najbolji primer za to, svoju veru će pokloniti obmanjivačima i Obmani, silama Tame koje će ga voditi igrajući na kartu njegove želje za dokazivanjem. Tako u svojoj 'Biografskoj belešci' okultista Krouli, govoreći o sebi iz trećeg lica, ukazuje sa svoje onostrane inspiratore i mentore: »On je bio apsolutno uveren u istinitost tvrdnji Tajnih Vođa, u njihova nad-ljudska postignuća, kao i u njihovo pravo i moć da određuju smer događaja na ovoj planeti. Štaviše, on je bio vezan za njih svojim originalnim zavetom na prvoj inicijaciji. /.../ Mnoga su bila mučenja kojima su ga prisiljavali da iznova pokaže svoju vernost.« – Čovek koji je govorio o nekakvoj 'slobodi', bio je u stvari rob onostranih aveta, rob satanske čulnosti, rob heroina ... Ni posle jakih sudbinskih udara (rastrojene žene su ga napuštale, deca su mu umirala, vlasti su ga proganjale, ...) nije umeo da izvuče odgovarajuće pouke, da shvati da su njegovi 'vodiči' u stvari zavodnici i čovekoubice kojima mora okrenuti leđa.


Apologeta crnomagijsko-vampirističke prakse

Ni jedan istinski obuzet i nošen Duhom Istine čovek ne zapada u trans, ne gubi perceptivno-orijentacionu svest kada ga Duh Života prožme i uzme kao Svoga medijuma, Svoju trubu, Svoju rukavicu na zemlji. Da bi ostvario efektivan kontakt sa Svetom Svešću, čoveku Duha ne treba trans, jer njegova svest i podsvest su temeljno pročišćeni, a most prema Nadsvesti otvoren i Duhom kontrolisan. Duše prosvetljenih ljudi, dok kontaktiraju sa Bogom, sa Istinom, ne napuštaju svoj telesni hram; svaki nesvesni zanos znači da je u čoveku prodrla strana sila koja sa njim manipuliše i pokušava potpuno ovladati njegovom svešću i njegovom voljom. Alister Krouli nije samo pokazivao da je podložan sumnjivim telepatskim inspiracijama, već je se dokazivao i kao spiritistički medijum, koji je dopuštao da drugi žive kroz njega, da ga obuzimaju razne onostrane avetinjske i vampirske sile. Ne samo da nije znao da razlikuje duhove, već je i identifikovao realizacioni gubitak egoa sa gubitkom svesti u transu. On zna govori o postignuću gde duša postaje samo nosilac jednog Bezličnog Gospodara, a ne shvata da je podmet i rob bića koja i suviše imaju sebe.

Kroulijeva druga 'Skerletna žena', Soror Virakam (Meri d' Este Sterdžiz, rođena Dempsi), koja je po diktatu zapisala neke Kroulijeve radove (pre svega Liber IV) i dovela ga u vezu sa onostranim bićem zvanim Abuldiz, iznosi jedno neobično iskustvo stečeno gledanjem Kroulija u transu, kada više nije izgledao kao da je ista osoba: »... Izgledalo je kao da je u njemu bilo mnoštvo različitih ljudi. Naročito su mi privukle pažnju njegove zenice koje su se toliko raširile, da su mu oči izgledale potpuno crne. /.../ Tada se čitava soba polako ispunila gustim žutim svetlom /.../. Brat P. je izgledao kao osoba koju nikada ranije nisam videla, ali sam je ja dobra poznavala, odeća i sve ostalo imalo je istu žutu boju. Bila sam toliko uznemirena da sam pogledala u tavanicu, kako bih videla šta je prouzrokovalo takvu svetlost, ali sam mogla da vidim samo sveće. Tada kao da je počela da se diže stolica na kojoj je sedeo; ličila je na presto, a on je delovao kao da je mrtav ili da spava, ali sigurno je da to više nije bio Brat P.« ('Magika u Teoriji i Praksi', II deo, pogl. 'Intermeco') – Drastično širenje zenica očiju ukazuje na gubitak energije, na energetsko ispijanje od strane vampirske sile; jer onostrane sile, da bi se ispoljile u ovostranom, moraju za taj uliv od nekoga uzeti energiju. Gusto žuto svetlo ukazuje na upliv dijaboličke, negativne vibracije, vibracije Sumpornog Jezera, zavodničkog ognja Stare Zmije Laži.

Dok su ga bogoprotivne astralne sile energetski koristile i iscrpljivale, Krouli je to radio sa drugima, sa svojim učenicima, koji su često napuštali. Ko ne razvija zakonitim životom duhovne energije, glad za energijom ga tera da pljačka tuđe energije. Krouli se osvrće na magijski vampirizam koji nije uključen u instrukcije O.T.O.-a: »Vampir bira žrtvu, po mogućstvu snažnu i krepku, i, sa magičkom namerom prenošenja sve njene snage na sebe crpi svoj plen odgovarajućim korišćenjem tela, najčešće usta, a da sam ni na koji drugi način ne zalazi u materiju. Neki su smatrali da ovo u sebi sadrži prirodu Crne Magije.«

»Crpljenje bi trebalo biti potpuno; ako se posao vešto obavi, trebalo bi samo nekoliko minuta za stvaranje stanja koje liči i nije baš daleko od kome.«

»Stručnjaci mogu gurnuti ovaj postupak do tačke žrtvine smrti i tako dobiti ne samo fizičku snagu, već i zatvoriti i zarobiti dušu. Ta duša kasnije služi kao duh pomoćnik.«

»Ova praksa se smatrala opasnom. Koristili su je pokojni Oskar Vajdl i gospodin i gospođa 'Horos'; a takođe i u modifikovanom i iskvarenom obliku S. L. Maters i njegova supruga, te W. W. Beridge.« (De Arte Magica, pogl. XVIII) – Nije li ovo izlaganje potpuna apologija crnomagijske prakse, one koja je direktan atak na slobodnu volju i integritet druge jedinske, drugog Božijeg deteta?! Da li nas Bog poziva da brutalno i manipulativno uzimamo i krademo tuđu energiju, tuđe životno-energetske resurse, ili da zakonitim životom budimo i umnožavamo božanske snage koje nam se nesebično daruju kad hoćemo služiti Bogu i čoveku?! Svi sukobi i razdori za koren imaju bezakonje i iscrpljivanje bližnjih. Ko živi u Duhu Istine, on ne krade tuđe energije, već probuđene energije u sebi nesebično daruje onima koji ulažu u Celinu, koji se uključuju u sveti tok preuzimanja i isporučivanja okrepljujućih duhovnih fluida.

Čovek drugome čoveku i drugome biću uopšte, ne treba da nameće svoju volju, već da traži da se u svemu vrši Božija Volja, Volja Univerzalnog Duha, koji nam je omogućio da budemo slobodni ispunjavajući Njegove Zapovesti.

U eseju 'Tri škole Magike' Krouli opisuje kako je jednom magijskom operacijom hteo da pomogne zdravstveno ugroženom učitelju, Alenu Benetu, koji ga je na samom početku prozreo da je sklon crnomagijskim aktima: »Jedan od naših velikih podviga bilo je spašavanje života mog Učitelja. On, potpuno nesebičan, nikada nije pokušao da pomogne samom sebi, a bio je bolestan od hronične spazmatične asme sa komplikacijama. Brat V. N. i ja odlučili smo u ime i zbog dobrobiti Reda, da ga spasemo. Materijalizovali smo duha Buera. /.../ U to vreme bili smo suviše pobožni da koristimo krv, inače bi bolje uradili. Ipak, ostvarili smo cilj našeg rada. Učitelj se oporavio, ...« – Krouli na svakom koraku pokazuje neosvrtanje i neuvažavanje duhovnih zakonitosti. Iza svake telesne bolesti stoje duhovni uzroci koji se trebaju spoznavati i čistiti, te zahvalnički nositi kad sazru ako je to dobro za izbavljenje i otrežnjenje duše. Čovek Duha će bližnjemu ponajprije pomoći molitvom kojom će ga preporučiti Bogu i Njegovoj milosti; on neće tražiti pomoć od raznih astralnih bića koja barataju samo sa nižim energijama, energijama koje od jednih vampirski uzimaju a drugima, da bi se napravile važne, daju kao 'darove', a u stvari sve ulažu sa dubokim ego-proračunima i zahtevima. Ko mračne i niže snage 'koristi' za sebična, ljudska ostvarenja, on sebe porobuje i zadužuje, i sve što je dobio od Mraka jednom će morati bolno i dugo da otplaćuje.

Kroulija njegov život otkriva i kao ubicu, ubicu ljudi i životinja. U svojoj priči 'Na raskrsnici puteva' on opisuje kako je Crna Loža poslala neku ženu da pribavi kap njegove krvi, i uspevši u tome, napao ga je duh sukub. No on, 'princ dobra', je tu zlu ženu zaustavio tako što je izazvao pomor mačaka u njenoj kući.

U crnomagijske svrhe često je prinosio krvne žrtve, odnosno žrtvovao krv: »... Žrtvujući krv čovek može da stvori telo dovoljno dobro za, recimo, udvaranje i seksualno spajanje. Činio sam to dovoljno često, ...« (Ibid.)

Krouli je se posvedočio i oprobao i kao vampir: U 'Magici bez suza’ eksplicitno naznačava: »Samo jednom sam probao vampirizam u eksperimentalne svrhe, i u roku od jednog časa svojoj žrtvi isisao svu krv. Položio sam ispit sa počastima i sa posebnom pohvalom.« – Kod koga je položio ispit? Kod Satane, Stare Zmije, Krvnika ljudskog!



‘Čamci’, jedna od Krulijevih ‘umetničkih’ slika


Jedan kuriozitet: Krouli 'umetnik' je voleo da slika bogalje i jako deformisane ljude; ne ukazuje li to na duhovno-stvaralalačku degeneraciju i ne pokazuje li ta opsesija da je izgubio meru za Lepo i Savršeno?! Ne govori li taj 'ugođaj' i o kontaktu i povezanosti sa svetom deformiteta, sa demonima koji su bezakonjem izuzetno deformisali i unakazali svoja duhovna tela, svoje duše?!


Svetlonoša bez Svetlosti

Iako duhovna realizacija ide kroz sedam stupnja, kroz otvaranje sedam unutarnja oka i pokretanje sedam točka, što je u svim drevnim mističarskim granama bilo dobro poznato), ipak Krouli polaže pravo i na 'više' stupnjeve, odnosno od strane Hijerarhije Pseudomudrosti biva 'uveden' i u osmi (decembar 1909. g.), deveti (oktobar 1915. g.) i deseti stupanj (maj 1921. g.), posle par godina eksperimentisanja sa heroinom. Zanet lažnim dostignućima Krouli veruje da je potpuno anulirao ljudsko 'ja', prešao Bezdan, koji na kabalističkom Pad-Drvetu Života odvaja prve tri Sefire od donjih sedam. Čak i po kabalističkoj hermetici dostizanjem Ketera, Krune, ralizacija nije dovršena. Jer sedmoglava klipotna Zmija, koja se uspinje iz procepa najniže Sefire, Malhuta – 'Kraljevstva', još uvek je na Drvetu Života i dopire sve do Bezdana svojom sedmom glavom koja nosi tri roga, usmerenih na Razumevanje, Mudrost i Krunu. Tek nakon sazrevanja i povezivanja sa Najvišom Svešću, vaskrsli tragalac kao Božija Mlada mačem Istine sa svoga Drveta Života proteruje Ognjenu Zmiju u bezdanske dubine; tada i tako se Kruna spušta u Kraljevstvo, Božija Volja postaje jaka i na svetlotvarnoj zemlji, uzdignutoj zemlji, a Stara Zmija gubi ključnu kariku za zavodnički prodor.

Posle 'prelaska' Bezdana Krouli, mag 'Srebrne Zvezde', bio je bio ubeđen da je čovečanstvu poslat kao duhovna zvezda koja treba da mu osvetli put i poveže ga sa 'Nebom'. Istinska Zvezda je Hrist ('Otkrivenje', 22:16), i istinske zvezde su oni koji su umrli svetu, umrli u Bogu, koji su postali Božija reč; vernima u Filipima apostol Pavle ukazuje i savetuje: »... Da budete besprekorni i čisti, neporočna deca Božija usred pokvarenog i naopakog roda, među kojima svetlite kao zvezde u svetu, čvrsto držeći reč života ...« ('Filipljanima', 2:15-16) – U objašnjenju svoje 'zvezdane refleksije' Krouli je dosta kontradiktoran. Tako u 'Ispovestima' navodi: »U mom slučaju trebalo je da budem poslan u sferu Jupitera.« – U Liber CMXIII (11. verz) daje već drugačije objašnjenje: »Današnja manifestacija Brata P. /= Perdurabo/ za spoljašnje /pripadnike Reda/ je u Tiferetu /- Sferi Sunca/, a za unutarnje u putanji Leo.«

Kroulijevo nerazumevanje i nerazlikovanje paklenika od nebesnika pokazuje se i njegovom tretmanu i razvrstavanju duhovnih sila. U Liber IV iznosi da »svet duhova je pod brojem Deset.« (Deo III, pogl. 0), odnosno da u emanacionom lancu odgovara zadnjoj Sefiri na kabalističkom Drvetu Života; u Liber DCCLXXVII ih već povezuje sa Putanjama, Granama Drveta (kolone: LXXIX i CXCIII). Isto to čini i sa takozvanim olimpijskim Duhovima (kolona LXXX), koji korenspodiraju sa sedam Božija Duha, sedam Svetih Ognjenih Snaga, koje se pominju u 'Enohovoj knjizi' i u patmoskoj 'Apokalipsi': »I videh /.../ Jagnje gde stoji kao zaklano, sa sedam rogova i sedam očiju: to su sedam Božijih Duhova poslanih po svoj zemlji.« (5:6, v.: 1:4, 4:5).

Paklene duhove i paklene inteligencije, genije za zlo (cp.: Svedenborg: 'Nebo sa svojim divotama ...', pogl. 595), Krouli uzima i pristupa im kao glasnicima i instrumentima Najvišeg Neba. Tako na primer klifotnog cara Hašmodaja predstavlja kao duha Meseca, iako grimoir The Goetia (koji je i sam priredio, dao u svojoj verziji), magijski udžbenik koji 'obrađuje' profil 72 demonska poglavara, jasno o njemu govori kao o trideset i drugom pakleniku Šemhamforaša: »On je veliki kralj, silan i moćan. On se pojavljuje sa tri glave, od kojih je prva slična biku, druga slična čoveku, treća slična ovnu. /Pojavljuje se sa/ zmijskim repom, podrigujući ili bljujući ognjene plamenove. Noge su mu presvučene plivaćom kožicom sličnoj guščijoj. On sedi na paklenom zmaju, noseći koplje i barjak u svojim rukama.« – U svetlosti Neba, deformisani demoni, se uistinu tako slikovito mogu videti. Da li je Hašmodaj, o kome govori i 'Knjiga o Tobiji' te talmudski traktati 'Gitin' (fol. 68) i 'Bet hamidraš' (fol. 4), demon ili Božiji Duh koji korenspodirasa Lunom i sa olimpijskim Phul-om?!


Žrtva pelinske zvezde

Sami Kroulijevi iskazi i vizije uveliko ga razotkrivaju i pokazuju kao lažnog proroka, kao glasnika i medijuma Hijerarhije Ludosti. Pogledajmo to na još jednom primeru. U knjizi The Heart of the Master (izdatoj 1938. god.) Krouli (Khaled Khan) opisuje viziju koju je primio na tuniskom vrhu Sidi Bou Said: »Kapetan zaviče /povorci/: "Gledaj Zvezda na Zapadu!" – Trenutak potom nastade tišina. Ali iznenadno kretanje među nama upozori me, da nisu svi spavali; da su postojali stražari slični meni, ljudi pažljiviji od mene.«

»Čujem mrmljanje na mojoj levoj strani; tri reči: "Nulti je Čas". – To me povraćuje sebi: sada znam, da sam jedan iz velike armije, – izigrane i razbijene, ali još uvek postojeće.« /.../

»Ponovo svečana mirnoća. Malo je bilo onih, koji su čuli glas mladog kapetana: jer san svih, osim najmlađih i najačih, bio je san smrti. I sudbina njihova bila je uistinu loša; jer umove im je uništila gorčina vlastitih srdaca. Zato su se, razabravši Glas, samo rugali. Čuo sam: "Zvezda na Zapadu! Kakva glupost!" Ili: "To nije glas nijednog od naših Vođa". Ili: "Zvezda na Zapadu? Pazite: to je Zvezda zvana Gorčina.«

»Odmah zatim, iz slepe zemlje iza gore, dolazi teško jecanje, onda zvuk pada. Odvratnost zbog prisustva zvonkog zluradog smeha.«

»Sledi demonska kuknjava.« /.../

»Unutar Vizije je san: koprcam se u svome snu po močvari krvi i blata. Čuju se zavijanja, gora od paklenih; smrdi, i od tog zadaha, jakog kao od trulog mesa, povraćam u samrtnim mukama; najdivljenije ludilo: fantomi zločina, ledeno-hladni, duhovi ubistva – noćna mora čini se beskonačna – ne, ona iscrpljuje samu sebe, i tone u potpunu otupelost zaražena vlastitom zagađenošću.«

Tako 'prorok Neba', prorok Nuite, Hadita i Ra-Hoor-Khua (Liber CCXX, II, 64) opisuje pad Pelinske Zvezde u njegovu povorku-reku. Ta vizija, koju Krouli dosta verno i plastično iznosi, bez da je pritom ume adekvatno protumačiti, Isus Hrist i apostolu Jovanu na Patmosu otkriva kao eshatološko-retribucioni događaj: »I treći Anđeo zatrubi, i pade sa Neba velika Zvezda goreći kao buktinja, te padne na trećinu reka, i na izvore voda. A ime Zvezde glasi: 'P e l e n'. I trećina voda posta pelen, i mnogi ljudi pomreše od voda, jer behu zagorčane.« ('Otkrivenje', 8:10-11).

Koga pogađa kolektivni karmički izliv metaforično prikazan kao 'pad Pelin-Zvezde'? Upravo 'vode' i 'izvore' koji su se odvojili od Okeana Života, koji su postali izvori laži i reke kleveta Božijih služitelja, ... Pelinska Zvezda pogađa lažne proroke koji neutemeljen svet truju svojim otrovnim lažima, koji ih uvlače u bezakonje, koji im najavljuju lažni mir a nemir svugde oko sebe seju. Gospod za proroke Laži ukazuje: »Evo, nahraniću ih pelenom i napojiti ih vodom zatrovanom, ...« ('Jeremija', 23:15)

Alister Krouli je bio 'profet' Neba i Istine onoliko koliko je to bila Helena Petrowna Blavatsky, koja je od učitelje Hijerarhije, te od vampirskih duša koje je spiritistički prizivala i svojim neurednim životom primamljivala, primila telepatskim putem nekoliko spisa (poput 'Tajne Doktrine', 'Razotkrivene Iside', ...). Krouli je verovao da je njeno delo bilo inaugurisano s njegovim rođenjem na zemlji. Krouli je rođen 1875. godine, onda kada su Helena i Henry Steel Olcott osnovali zapadnu ekspozituru Orijentalne Hijerarhije – 'Teosofsko društvo'. '

‘Ubedljivost’ tvrdnje da je Petrovna pripremila neki uzvišen put Krouliju-Lavu ravna je fikciji da mu je prethodna inkarnacija bio Eliphas Lévi (umro takođe 1875. g.). Čak i da je to istina, nameće se pitanje: kakva je to 'prosvetljena' duša u Krouliju bila da je, bez ikakve vremenske dstance, hrlila iz jedne u drugu inkarnaciju?!

Dezinkarnisana duša svojim zračenjem velikim delom oblikuje svoje buduće telo, počev od začeća. A kada je se Krouli začeo, Lévi je bio još živ (v.: 'Magika', III, 6, 1) I kako je Levijeva duša još za života mogla početi da oblikuje svoje novo telo?! Krouli je bio Levijeva 'reinkarnacija' u tom smislu što su vibraciono i aspiraciono bili bliski, što su imali isti žar prema kvaziokultizmu i pseudomisticizmu.


Potcenjivački odnos prema ženi

Ako pogledamo početne verze Kroulijeve 'Knjige Zakona' možemo naći ukaze koji proklamuju i otkrivaju ženu kao uzvišenu jedinku: »Svaki muškarac i svaka žena su zvezda.« (I, 3) Međutim u toj istoj istoj knjizi možemo naići i na kvaziregule koje hoće da prevrednuju etičke vrednosti vezane za čednost, pa se tako za blagoslovenu Mariju iznosi: »Neka neobesvećena /eng.: inviolate/ Marija bude raščerečena na točkovima; neka su među vama zbog nje sve čedne žene do kraja prezrene!« (III, 55) – Zašto čedna žena treba biti rastrgnuta? Po Krouliju zato što poriče vlastitu prirodu. Da li je istinska, božanska priroda žene, baš kao i muškarca, život u Čistoti i za Čistotu, ili život u razuzdanost i degradaciji?

U svom opširnom komentaru na prethodno navedeni verz (napisanom oko 1920. god.) Krouli se hoće predstaviti kao onaj koji je u službi ženine emancipacije i oslobođenja, neznajući da se prostupom koji ne nosi prave pobude i iskrenost srca, zapravo polaže u kamen temeljac feminističke kvaziemancipacione pošasti koja će tek posle njega, u eri potrošačko-prestižničke pomame i 'kulture' i takozvane 'seksualne revolucije', moćno planuti. Tako Krouli, pored ostalog, u datom osvrtu, iznosi i ovo: »Da li mi ženu nazivamo bludnicom? O, zaista i amen, ona to jeste; vazduh treperi i žari se dok to kličemo, vrišteži od likovanja i strasti.« /.../

»... Lisica u ženi čula je lava u muškarcu; strah, pritvorstvo, mlitavost, lakomislenost, lažnost – to nisu više običaji.«

»Uzalud će razmetljivci hvalisavci i brutalni ljudi, sveštenici, sudije ili socijalni cenzori mrštiti čela da bi izmislili novi trik kroćenja; tradicija je zauvek prekinuta; nestala je moda podložništva, prevare, kamenovanja, rezanja noseva, zatezanja opasača, četvorenja, bičevanja, izlaganja na sramno mesto, zazidavanja, sudova za razvode, evnuha, harema, invalidiranja uma, kućnog pritvora, ropskog rada, podsmevanja, socijalnog progona, pretnje bogom, i čak sredstava za stvaranje i podržavanje prostitucije da bi se pod petom policije u ambisu održao jedan deo žene, a drugi deo na prvi znak nepokornosti ili čak neuspeha kod zadovoljenja prepušten na milost muževe čizme.«

Tačno je da je žena zbog svoje krhkosti često bila žrtva pritiska sveta, žrtva nerazumevanja i bestijalnosti. Međutim gde je njeno oslobođenje? Upravo u otrežnjenju svake žene, njenom prihvatanju zakonitog života koji traži da ne činimo od nikoga roba niti da dopuštamo da nas drugi porobljuje. Izlaz je u tome da svaki čovek, svaka žena, vidi i uvaži svoje duhovno dostojanstvo, da shvati da se u skladu s tim dostojanstvom treba ponašati, a to znači da prihvati da svojim životom slavi Otac-Majka Boga, Onog koji je Život i Sloboda za svako Svoje dete.

S jedne strane Krouli klimavo 'uzdiže' ženu, a s druge strane pokazuje najdublji prezir prema njoj. Pa tako možemo naći i sledeće iskaze: »Njene mentalne i moralne karakteristike su one koje susrećemo kod papagaja i majmuna. Njena fiziologija i patologija su nepojmljivo odvratne, one su nezdrava, one su nezdrava baruština i nečistote. Njen čedni život je život bolesnog majmuna, njen seksualni život život pijane krmače, a ceo život žene kao majke svodi se na nateklu vreću i otromboljena vimena.« – Da li su dati ukazi izraz čoveka koji je našao u sebi Istinu, koji istinski vidi unutarnju, zvezdanu prirodu žene, ili su odraz mentalnih previranja i neočišćenih predrasuda onog koji ženu ne može da doživi u duhovno-reproduktivnoj perspektivi?! Koliko je Krouli bio 'u pravu' kad je verovao da je došao da proglasi kraj zalima starog doba, time i zlostavljanju slabašnih žena, koje je tako izdašno čulno iskorišćavao i ponižavao? Dok čovek ne nađe Istinu zakonitim životom, on će samo jedan nepodnošljiv jaram zamenjivati drugim, jedno ropstvo drugim ropstvom.

Koji impulsi su Kroulija vodili kada je ovakve proklamacije nadmeno iznosilio? Isti oni koji su doveli i do zapisivanja kairske 'Knjige Zakona', što on i pokazuje u jednom svom pismu (1905. g.) upućenom svom zetu Džeraldu Keliju nakon neuspeha planinarske ekspedicije na Kančendžungu, u kojem se jada na zasićenost svojim dosadašnjim dostignućima i priznaje da žudi za nečim žestokim i življim u svom životu, za nekim ubistvom ili silovanjem, za bogohuljenjem i revolucijama, za nečim 'silovitim', ... Čoveku življenje postaje istinski interesantno tek kad počne ozbiljno da radi na sebi, svestan Odakle je došao i Kome treba da se vrati, kad počne da nalazi zadovoljstvo u približavanju Onome koji je Život, Najviša Frekvencija – Bogu.

I u 'Ispovestima' i u 'Knjizi Mudrosti ili Ludosti' Krouli eksplicitno iznosi svoje stavove koji ženu prikazuju kao inferiorno i glupo stvorenje, kao blesaču. Tako u ovoj drugoj knjizi, posvećenoj Čarlsu Džonsu, piše i ovo: »Svakoj je ženi dovoljna svaka laž. Ne misli da je moćna i da će prevladati, kao što je slučaj sa muškarcem. Sva se ženska veština i sastoji u tome da te navede da odaš svoju tajnu i da tako postaneš njen plen. Sve dok ženu hraniš njenom vlastitom hranom – laži, siguran si.« – Zašto bi čovek koji živi u Svetlosti trebao pred svojom ženom da ima 'tajne'? I kako to da onaj koji živi 'u Istini' može da toči iz sebe i laž? Nije li Krouli prvi taj koji je robovao Laži, upravo zato što se nije trudio da upozna Istinu? I zato je u toj svojoj mlakosti i bogohulništvu prepušten sramnim srastima najrazličitijeg domena, pored ostalog i homoseksualnosti: poznati su njegovi seksualni kontakti sa Arapima i sa svojim sekretarom Izraelom Regardijem (Regardie Israel, nadimak The Serpent)), koji mu je se priključio u Parizu oktobra 1928.

Kroulijev neobuzdan biseksualni život jasno svedoči o unutarnjoj neuravnoteženosti Muškog i Ženskog, Predavajućeg i Preuzimajućeg Principa. Smatrajući da će se biseksualne karakteristike sve više kod novih generacija ispoljavati, nije se toliko pokazao 'pronicljivim' koliko je se osvedočio kao kanal satanskih stremljenja koji je sve merio po sebi; nastojanje Krvnika ljudskog se pokazuje upravo u tome da se čovek što više izmanipuliše, unizi i zavede, prikaže neobuzdanom životinjom. Njegova formula za seksualni život je izvedena iz filosofije teleme date u kairskoj 'Knjizi Zakona': »... Kako vam volja, gde, kad i s kim vam je volja!« (I, 51) – Kroulijev seksualni 'moral' dopušta postojanje svih mogućih partnera. a upravo takav izopačeni pristup polnosti danas je i prizvao mnoge pošasti i mnoge zarazne bolesti, koje su se poput biča usremile na neobuzdano čovečanstvo. I nije čudo što su mnogi razuzdazdanici i seksualni izopačenici veliki pobornici subverzivnog i pogubno-omamljujućeg Pokreta za Novo Doba.

Krouli čulnu, sodomsku razuzdanost, kao i homoseksualnost, vidi kao 'rešenje' za mnoga bremena, za iscelivanja rana ustreptalog čovečanstva: »... Heteroseksualnost rađa bezbroj zala: ljubomore, abortuse bolesti, čedomorstva, prevare, intrige, svađe, siromaštva, prostituciju, progonstva, dokoličarenje, samougađanje, socijalne napetosti, prenaseljenost, polni antagonizam.« ('Novi komentar na AL', I, 50) – Lek protiv svih zla, nije ni homoseksualizam ni neobuzdani heteroseksualni život, već život u Bogu i za Boga, život koji traži da se seksualno-reproduktivne snage stave u službu duhovnog razvoja, a ne da se isporučuju kao gorivo dijaboličkim avetinjskim snagama, da bi ove bile što jače, i da bi što više zla mogle unositi u ovaj svet.

Krouli zagovara sablažnjiv, očima javnosti izložen, seksualni život, kako bi se na taj način navodno eliminisala morbidna draž i privlačnost telesne ljubavi. A taj draž nestaje kad čovek shvati telesnost samo kao put darujuće reproduktivne realizacije koja donosi više svetla u ovaj svet, koja dovodi čiste i savršene duše na zemlju ukoliko i mi čisto i sveto živimo, i ukoliko možemo da im pružimo odgovarajuće egzistencijalne-odgojne uslove i komocije.


Kobni eksperimenti sa drogama

Svoju pseudo religiju Krouli je osnovao na trojstvu izvedenom iz antičkih orgijastičkih misterija: opojnom napitku (kod njega droge), razuzdanoj seksualosti (koja je tobože trebala da bude u službi rascvetavanja svesti) i muzici, koja danas doživljava najveću degradaciju upravo zato što dolazi iz mozgova ispunjenih haosom, drogom i hedonističkom zavisnošću. U 'Osnaženom entuzijazmu' Krouli piše: »Upotrebom tri metoda u jednoj celo čovekovo biće može biti stimulisano. Muzika će stvoriti osnovnu harmoniju mozga vodeći ga sopstvenim stazama; vino pruža osnovni stimulans životinjskoj prirodi; a seksualno uzbuđenje uzdiže čovekovu moralnu prirodu svojom bliskom povezanošću sa najvišom ekstazom.« (Pogl. 7) – Kroulijeva falička religija počiva dakle na tri stuba nezakonite stimulacije: stimulacije neplemenitom muzikom, stimulacije opojnim napitkom, i grube čulno-telesne stimulacije. Koju istinsku 'ekstazu' može doneti upotreba opojnih droga koja oslobađa, odnosno budi grube seksualne nagone i zanose?! Istinska duhovna iskustva i zdrava religioznost ne počivaju na spoljašnoj stimulaciji; pravi religiozni doživljaj izrasta iznutra, iz opijenosti srca, iz ljubavi prema Istini, a spoljašnja harmonična stimulacija samo daje podršku čežnjivoj duši. Kroulijev pristup duhovnosti ne vodi tome da se animalno preda božanskome, već naprotiv da božansko bude potpuno zarobljeno i vezano za ono nisko i neplemenito.

Pisac eseja 'Kokain', Alister Krouli, živeo je u vreme kada su se opojne droge mogle nekažnjeno konzumirati i dobavljati, odnosno dobiti i na lekarski recept za ublaženje nekih telesnih tegoba. Tako je i Krouli koristio od 1919. godine heroin za 'lečenje' bronhijalne asme. Kroulija su droge zanimale pre svega kao psihoaktivne supstance, odnosno njihove psihodelične implikacije. Počevši rano sa takvim kobnim i suludim eksperimentima on nije prozirao opasnost u koju se uvlači. Tako u Liber CXI (čije pisanje je završio 1918. god.) ukazuje za sebe: »Na početku mi je 0,06 grama morfijuma otvorilo kapije neba. Posle godinu dana svakodnevnog uzimanja ova količina nema više nikakve vrednosti za samotrovača.« (Pogl. 22) – Šta čoveku treba da otvori Kapije Neba: opojna droga ili zakonit introspektivni život? Istinsko i perspektivno proširenje i prosvetljenje svesti čovek postiže samo svetlim delima, delima kojima se ispunjava svetla reč, zapovest Gospoda Svetlosti: Bog-Zakon je taj koji prosvetljuje i Božiji Zakon je taj koji otvara unutarnje Nebo.

Krouli je verovao da jak duh ne može stvoriti čulno-upotrebnu zavisnost o droga. U svom kmentaru na Liber Legis koji poziva na uzimanje "slatkih vina" on se osvrće na problem zašto 'puritanski robovi' beže u alkohol i droge: »Žudnju za tim stvarima uzrokuje unutarnja muka, koju njihova upotreba otkriva ropskim dušama. Ako ste istinski slobodni, možete uzeti kokain isto tako jednostavno kao i solicu. Ne postoji bolji grubi test karaktera nego što je onaj što uzima u obzir njegov stav prema drogama. Ako je čovek jednostavan, neustrašiv, živahan, on je u redu; neće postati rob. Ali ako se boji, on je već rob. Neka svi na svetu uzimaju opijum, hašiš i ostale droge; oni koji su skloni njihovoj zloupotrebi bolje da su mrtvi.« – Žudnja za opojnim drogama upravo počiva na obesmišljenom životu, odnosno konzumiranju droga su najprijemčlijviji ljudi koji nemaju nikakve uzvišene životne ciljeve, koji ne žele da žive za Boga i u Bogu, koji ne žele sa Bogom zakonito da rešavaju životne probleme i testove. Pogledajmo Isusa: iako žedan i iscrpljen, on je i na krstu odbio da pije iz spužve opojnu vinsku smešu koju mu je na trski prineo rimski vojnik.

Kako je Kroulijev 'jak duh' prošao u eksperimentima sa heroinom? Uzaludno je se pred kraj svoga života, sa slomljenom voljom, borio da se oslobodi te zavisnosti.

S jedne strane Krouli govori o potrebi da se opija ono unutarnje, a s druge strane praktične implikacije njegove narko-ideologije ukazuju samo na grube spoljašnje stimulacije koje porobljuju unutarnje: »Istinska Religija je, u izvesnom smislu, opijanje. /.../ Klima, zemljište i rasa menjaju uslove; svaki muškarac i žena moraju pronaći i izabrati pravi oblik opijanja. Tako hašiš u ovom ili onom obliku izgleda da odgovara muslimanima, idući sa suvom, vrelom klimom; opijum je u redu za Mongole; viski za tvrdokoreni temperament i vlažnu i hladnu klimu Škota.« ('Komentar na AL', I, 51) – Kod ozbiljnog tragaoca za Svetlom duhovna zakonska ek-staza, odnosno en-staza ('unutarnji put') nema potrebu za zamenom: ona se postiže svetim životom, životom u pokori, životom za Zapovesti Života; ne drogom, ne magijskim zvucima, ne čulnim iživljavanjima koja pljačkaju duhovne snage, božanske energije. Čovek Duha ne živi za trenutke veštačkih ugođaja kakve nude psihoaktivne supstance i bahanalije, već za blaženu večnost, za večno blaženstvo.

Kroulijevo slepilo, koje je cilju podređivalo sredstva, ogleda se i u tome što je čak i kod svojih žena upotrebom droga i alkohola hteo da 'razvije' njihove vidovnjačke sposobnosti; tačno je da su mnogi alkoholičari 'vidoviti': oni vide, ali ne božanske slike, stvarnost Neba, već sablasti, fantome i imaginacione ljušture iz najnižeg astrala, iz Podnebesa kojim caruju zlodusi i vampirske duše vezane za zemlju. Kada je svoju prvu ženu Keli Rouz doveo da bude alkoholni zavisnik, toksikoman, imao je već jak 'razlog da se od nje 1909. godine razvede.

Kada se pogleda bit Kroulijeve solarno-faličke religije vidi se jasno da je njemu 'Bog' samo pseudonim za seksualni nagon, a seksualna žudnja 'božanski poriv', žudnja koja predstavlja izvrtanje Ljubavi. A Bog je zapravo Ljubav, Sveta Darujuća Snaga. Krouli ne skriva svoju orgijastičku prirodu, čak više zna da se time i podiči. Tako u Liber DCCCXI govori o jednoj svojoj literalnoj 'inspirisanosti': »... Napisao sam Tanhauser, kompletno od zamisli do realizacije, za 67 uzastopnih sati. Nisam bio svestan smenjivanja dana i noći ni kad sam završio, niti sam osećao bilo kakav zamor. Taj sam rad napisao kad mi je bilo 29 godina, odmah po završetku orgije koja bi me, prirodno, potpuno iscrpela.« /.../

»... Mogu uvek da nađem vezu između mog seksualnog stanja i stanja umetničkog stvaralaštva; te dve oblasti moga života su tako blizu da se već primiču identitetu, ...« (Pogl. 2) – Istinsko umetničko stvaralalaštvo uvek traži čednost i ekonomičan odnos prema reproduktivnim snagama. Razbacivanje duhovno-reproduktivnih snaga ruši kreativnost u čoveku, razvija u njemu agresivnost, napreže živčani sistem i vodi nervnim ispadima i slovima. Ono je dovelo i do uništenja mnogih brakova.

Sva tajna Kroulijeve lažne ekstaze, magijske obdarenosti, književne ekstaze, bahanalijskog i homoseksualnog divljanja počiva upravo na nezakonitom buđenju i stimulisanju svetlosno-zmijske kundalini snage, koja se egzaltirana iz karličnog dela kičme (iz prvog centra svesti), uspinje prema mozgu i otvara vrata viših svetova dimenzija, odnosno otvara moždana vrata i duhovne štitove: da se prema onostranom odašilje i iz njega prima. U čoveku je kundalini prisutna i kao reproduktivna energija, i iz tih razloga i postoji veza oplemenjene seksualnosti i istinske religioznosti. Čovek Duha će kundalini snagu, koja donosi neopisivo blaženstvo kroz spajanje Pozitivnog (kičmena moždina je njen nosilac u čoveku) i Negativnog (mozak je njen nosilac) Principa, buditi i pokretati zakonito: zakonitom molitvom, kontemplacijom i meditacijom, i naravno zakonitim životom; dakle izvršavanjem Zapovesti Života, svetlim delima. Zaljubljenici lažne moći i oni koji gore za lažnim dokazivanjima, budiće svete, ognjene, eterične snage raznim grubim i pogubnim stimulansima: droga, gurmanluk, nezasita i divlja seksualnost, neplemenita i žestoka muzika, ... Čovek koji ne opija svoje unutarnje biće zakonitim ugođajima i ispunjavanjem svete reči, razuzdanostima i nezasitim čulnim ugođajima razne vrste gubiće sve više svetih snaga, davaće ih avetinjskim bićima koja žude za njima.

Kada kundalini počne da preplavljuje sive ćelije, moždanu masu, ta iskustva nose najdublje tragove, jer svedoče za blaženstvo koje nudi jedinstvo sa Bogom, ispunjenost Duhom Života. Po refleksu nepromišljen i neobuzdan čovek će takav ugođaj, koji mu nudi trenutak 'ekstaze' i trenutak 'raja', početi da traži i ostvaruje preko nezakonite stimulacije čula, preko nezakonitog buđenja kundalinija. Tako je on sve manje gospodar svojih energetskih tokova, a sve više igračka u rukama Tame. I neobuzdano rasipajući reproduktivnu energiju on će, kao čovek slomljene volje, sve teže moći da izađe na kraj sa svojim slabostima.

Kada pogledamo Kroulijev život vidimo da su ga učenici brzo napuštali. Zašto? Da li zato što ih je energetski pljačkao? A kada nije imao prilike za vampirizam 'utehu' je nalazio u drogi.

Mnogi sledbenicima Kroulija i drugim poklonicima zemaljskih autoriteta čini se da nije bitno šta neko radi, već šta piše i šta govori. Oni umišljavaju da koliko god se neko od njihovih 'adepata' predao bezakonju, njegova viša svest se neće uprljati. Neće se uprljati Bog u čoveku, a sve ostalo je podložnu prljanju i porobljavanju. Ako su anđeli, koji su živeli u Nebu mogli pasti, koliko tek lako može pasti neobuzdan i nesmotren čovek?!

Svetlo privlači svetlo, laž privlači laž i opravdava laž.

Satansko je oduvek htelo da izvrne moralne nazore i parametre, da prikaže kako navodno nije bitno što neki čini već samo što govori. I ljudima koji ne izvršavaju Božiji Zakon, jasno, gode bezbožnici i bezakonici koji se iza 'visokih principa i dostignuća' zavodnički skrivaju i plasiraju svoje demagoške i nihilističke trikove. No budan čovek ispituje duhove: on ispituje koliko neka reč nosi zakonitosti u sebi i da li dolazi od Boga, Zakona Života. Prosvetljenju vodi samo reč koja dolazi preko čestitih ljudi.

Bog se ne da lagati i prevariti: pa tako i kanal Svetog Svetla može biti samo čist i prosvetljen čovek, prosvetljen činjenjem svetlih dela. Razvratnici, bogohulnici, homoseksualci, idolopoklonici, bezbožnici, mnogobošci, čovekoubice, koljači, lovci, srebroljupci i slavoljupci neće naslediti Božijeg Kraljevstva, oni neće biti od Boga nagrađeni, jer već su na zemlji u svom pustošnom životu primili nagradu i utehu.

Višoj svesti ne vode droge, prazne ceremonije, magijske mantre i razna šamansko-okultistička zamajavanja, već Zakon i zakonit život: život po Božijoj volji, život ispunjavanja Zapovesti Života, Zapovesti Harmonije, Jedinstva, Svetosti, Pravednosti, Dobrote: »Blaženi su oni kojih je put neokaljan, koji hode po Jehovinom Zakonu! Blaženi su koji čuvaju propise Njegove, čitavim srcem Njega traže; koji ne čine bezakonje, već hode putevima Njegovim. Odredbe si Svoje dao da se brižno čuvaju.« (‘Psalmi’, 119:1-4)

Da li jedan duhovan čovek može održavati i sramne homoseksualne kontakte? Da li je homoseksualni život dostojan Božijeg deteta? U svom komentaru na Liber AL, I, 50 Krouli iznosi za homoseksualca: »On se ne sme stideti ili bojati činjenice da je homoseksualac, ako je slučajno to svim srcem; on ne sme pokušati da krši svoju sopstvenu istinsku prirodu zbog mišljenja okoline, srednjovekovnog morala ili religijskih predrasuda, koji bi želeli da bude drugačiji.« – Šta je istinska, božanska priroda čoveka? Da li je Bog čoveka stvorio kao homoseksualca, ili heteroseksualno biće: »Plodite se i množite se, i napunite Zemlju, ...« (‘Postanak’, 1:28) I kroz nedostojan i neprimeren heteroseksualni život čovek se puno duhovno opterećuje, a kamoli tek kroz homoseksualne gnusobe i boleštine!

Šta je jedan satanin rob učio druge satanine robove: da ostanu satanini robovi, da i ne pokušavaju da se oslobode lanaca, jer su navodno u ponoru poroka i ludila našli svoju 'istinsku prirodu'. Istinska priroda čovekova je Bog, jezgro duše, a to Sveto Jezgro je reproduktivne snage stavilo samo u službi reprodukcije, ne i besomučnog iživljavanja i bolesnog, izopačenog dokazivanja i ludovanja.

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se