MACA I MED
Šetamo moja bila maca i ja, a cilim puton oko nas mrak.
- Maco moja, malo san ti slaba,kažen ja njoj. Koliko još do tog dvorca?
- Mijau! Mijau! Nives još 300 koraka! Šta si se štuvala, al ćeš umrit!?!
Dok tako hodasmo, naiđosmo, eto, na tri noćna leptira. Maca stane skakat ko oparena.
- Ma nemoj maco, molin te ko Boga, ostavi se plesa,ne mogu više izdržat ,priša mi je ,a ti tu zabušavaš. Koji ti je vrag?!?
- Mijau! Mijau! Slušaj ti Niveska,jel ti mene vodiš il ja tebe? Zato šuti! Morala san se javit prijateljicama iz zatvora.
- Ajde dobro, kažem ja i zavrtin očima.
Nakon još 100 koraka tijekom kojih sam šutila ko riba dođošmo mi do neke murve. A murva ne može bit deblja i šira. A mene odjedanput uvatio neki smij, jer ko to još sadi murve!?!
- Štae sad- upita me opet ona. Pusti me da se dogovorin s Dunjon oko robe.
- A ko ti je ta-upitan je sad zbunjeno.
- Pa evo je, ona ,ova murva.
- Kakva je to Murva koja se Dunja zove? Stade me vatat još veći smij. Dok san se ja eto tako manito smijala one su se već dogovorile.
- Kaže mi Dunja,maca će meni, da su ošli prodat koju bocu ,a da mi slobodno uđemo i pričekamo.
I tako ja i maca ,to jest maca i ja, to jest nas dvi krenusmo iza murve Dunje prema toj neobojanoj prizemnici. Na smeđoj ogradi selotejpon zalipljen žuti papir. ''Prodaje se MED'' piše na njemu,a ispod i broj mobitela. Hm! Vrata smo otvorili i ušli u tu srednje žalosnu kuću.
- Evo nas tu smo,reče maca i zavali se na jeftini smeđi dvosjed koji je već bio u odmakloj fazi tumora. Ništa, iza kauča neka ružna smeđa zavjesa.
- Maco, šta ima iza te zavjese, upitan je ja znatiželjno .
- Šta ja znan ,ne pilaj me Božja ženo,al nevidiš da se oću odmorit!
- A dobro, kažen i povučen sama tu zavjesu. Isprid mene vrata. A šta ću sad?
- Macoo,vratin se ja njoj, al ona je već hrkala ,pa je nisan tila budit. Otvorin vrata i spustin se u neki podrum.
Imala san šta i vidit. Na šest velikih stolova puno paketa meda, različite vrste, boja i oblika. White widow,time warp, blueberry ,horse, domaja svih vrsta. Oči mi blište ko duga. Napravin đir oko prostorije i smotan malo biljnog šta je bio otvoren.
- Uasti šta je dobar ,zaključim i zavalim se u crnu kožnu fotelju. Nakon po ure otvore se vrata i uđe maca.
- Majke ti,di si,mislila san da si mrtva,kažen joj. Kolko si to spavala?
Taman,kaže ona,i pritvori se u patku.
