|
|
glasajte za moj blog, i ostavite puno komentara..
U to vrime dok smo se kupili na Matejušci u điru je najviše bilo lipilo. Gongalo se naveliko. Išlo bi se gori na one marjanske skale i tu bi se puvalo u kese, tako da bi uvečer kasno kad bi se prošlo cila ulica vonjala po lipilu, a kesa je bilo svugdi... I dim je bija dosta popularan (on nije izgubija popularnost do dan danas), ali popularnost lipila je potpuno dominirala. Ranih '80-ih u Torci je bija jedan lik po imenu Maslo. Uglavnom bija je tada jako aktivan u svim navijačkin segmentima, uostalom njemu je prvo palo napamet obuć spitfajericu, pa smo ih tako i nas nekoliko prvi kupili u Trstu (pazi ovo "kupili"...ušli smo u robnu kuću, spice su bile obišene na višalicu, na odjelu nije bilo nikoga, Maslo je obuka spicu i svoju staru jaketu obisija na višalicu i vratija na policu, ko je tad od nas zna da postoje one pizdarije šta sviraju, krenija je samouvjereno prema izlazu cili sritan šta je obavija tako dobru "trgovinu"...a kad je počelo svirat...mi smo išli u razmacima iza njega, da ne izgleda sad da svi u spicama izađemo odjednom...čapali ga oni zaštitari, mi se vratili i tako su prve navijačke spice na ovim prostorima ipak bile plaćene. Govorim navijačke, jer si i prije tu i tamo moga vidit spicu, ali to je možda nosija pokoji panker iz đira, ali masovno ne). Znači radi svega kasnije moram malo opisat "lik i djelo" Masla. Bija je zajeb od čovika, zajeba bi te dok si reka keks ako bi bija naivan i to mu dopustija. Za navijačke stvari nije bija šupak, čak dapače, triba se reć da je bija i fajter i iša je na sva gostovanja. Među prvima na ovim prostorima je započeja dopisivanje sa talijanskim i drugim navijačima preko "Guerin sportiva" (posli smo se pisali svi), ali on je svoja dopisivanja i realizira, tako da je često putova po Italiji i odlazija tamo na dosta derbija. Zauzvrat i kod njega doma dolazili su talijanski navijači. Na stranici se nalazi priča kako je zajeba jednog talijana kad je bija kod njega u goste u Udinama, to je za pišat od smija.
Mana mu je bila to što nije moga puno popit, naprotiv alkohol mu je škodija, posli malo toga riga bi ka zmaj, a kako je bija u društvu pretežno sa nama koji smo mogli popit i kurcu, osjeća se djelom zapostavljeno. Pa je najprije počeja gutat tabletice, uglavnom sanatose i apaurine. To je već bilo tamo negdi '85. pa pošto se sve više počeja kretat sa sebi sličnom ekipom, polako smo gubili svakodnevni kontakt s njim. Pitanje dana je bilo samo kad će prić na iglu...
Heroin, i uopće pojam uzimanja heroina se tih godina u Splitu drukčije gleda. Šta ja znam, nekako u to doba (druga polovica '80-ih) Split je redovito dospjeva na udarne stranice svih medija, ka No 1 po drogi. Nama svima je to nekako imponiralo, jer smo u to vrime i po drugim stvarima u navijanju bili prvi (pirotehnika, gostovanja, brojnost i sve ostalo), pa nam ni to nije bilo mrsko, kad smo prvi u svemu, zašto ne bit prvi i u tomu. Uostalom tada su i nastale neke pisme koje su veličale drogu (Cili je Split...). Broj ekipe na igli je sve više i više rasta, a nama tzv. normalnima koji nismo uzimali, bilo je potpuno normalno družit se i bit skupa sa ekipon koja se bode. Da, Maslo je prvi počeja, a za njim je krenilo vrtoglavo. I sve je bilo dobro dok nije krenilo nizbrdo i pale prve žrtve. Parangal nađen u "Bastiona" (ko ne zna, to je bija klošarski restoran u Marmontovoj, na mistu di je sad Mc Donalds i druge fine stvari) samo mu glava pala na stol, bija je tako satima, mislili su da spava. Stanje se još više pogoršalo početkon '90-ih sa početkom rata. Masa ekipe se prifurala i otišla, neki su se ubili, a neki su danas poput Paola šta žica po parkingu kod starog placa, živi kosturi. Jedan manji broj ekipe ide u komune, neki uspjevaju neki ne, a neki misleći da su uspili odlaze daleko, po Španjolskoj i Brazilu i tako nepovratno nestaju. Uglavnom, ovo je jedna od crnjih priči o jednom điru koji smo podržavali i falili se s njim, a koji nam je doša dosta glava i života.
TORCIDA U ZAGREBU 24.11.2007
ZAGREB-HAJDUK 1:0- strijelac jedinog pogodka bio je senijad ibričić
ova utakmica, iako slaba po igri hajduka, i žalosna možemo reći, zapamćena je po nečem dobrom.To je bila TORCIDA.svih 90 minuta hrabro su nosili svoje miljenike i kad su među najgorim sezonama u povjesti kluba..Sve što ću reći je...I KAD GUBE I KAD TUKU UVIK VIRNI SVOM HAJDUKU....Pokazali smo purgerima što je navijanje, oni su kad je dinamo igra u ligi za ostanak bižali sa utakmica, ali torcida ne...ZA VELIKI HAJDUK...
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
