AbrakaDabar

Antena je, ehm, pokvarena

Danas sam bio na anteni. Ona se nalazi na zgradi Centralnog Komiteta Saveza Komunista Jugoslavije. Na anteni je jedna svetleća reklama. I ona ne radi onako kako neki žele i onda neki žele da je rekonstruišu. Pa su zvali mene (u stvari ne bas mene, nego je ovo jedan bedni pokušaj da pridam sebi na važnosti. Zapravo i jesu zvali mene ali ne zbog mene nego... Yeah, whatever (Johnny Bravo, prim.aut.)). Bilo je hladno i magla i Igor kaže da se, kad je dobra vidljivost, vidi Vršački breg i? i? Maljen, tako je. Uprkos navedenim uslovima pogled na BG je bio uistinu lep. Tamo, gore, malo ispod, još uvek nema restorana, kako to tvrdi jedna od urbanih legendi. Samo plato, koji je zapravo završetak starog krova. Igor kaže, biće, jednom. Ono što me je više zabrinulo je ono ispod. To je vizija radnog prostora u kojem sam ja nekada zamišljao da ću biti. Ne, ne, ne, ne, ne kao član CK SKJ-u, nego ovako kako sad izgleda, pa ja tu. Radim. To me je brinulo, pa sam se požalio jednom kolegi i on kaže da nisam (bio) dovoljno uporan. Slažem se.

Prošlo je dosta od kraja mog formalnog radnog vremena. I dosta manje od trenutka kada sam stigao kući sa posla. Igor je zvao. I još neki. Nisam se javio. Nisam više na poslu. Pišem post.