7blogerica

  studeni, 2017 >
P U S Č P S N
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30      

Veljača 2018 (6)
Siječanj 2018 (8)
Prosinac 2017 (12)
Studeni 2017 (2)

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
OYO.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Opis bloga


(Brojanje počelo 5.12.2017.)


Linkovi

30.11.2017., četvrtak

Ruke nepoznatog zagrljaja

Ovako je to počelo, prije cca sedam godina, negdje u ovo vrijeme, ni jesen, ni zima, a dosada teška!
Samoća mi je, tih godina bila nepodnošljiva.

Pogađate?
Otkrijem blog, baš na ''Iskrici'', na kojoj sam se nadala upoznati nekoga za druženje,
šta se, naravno, nije dogodilo.
Osamila sam se, ne svojim izborom,
pa sam od lošeg, odabrala još lošije, znalo mi se činit' u tim počecima, da je tako.
Ma i kasnije.
Pa čak i sad, kad se naljutim na sebe, točnije, na svoju osjetljivost!
A kako možeš protiv sebe? Nikako.

A kako možeš bit' bolje u nepoznatom društvu, nego u poznatom?
Ne pitam se više, jer znam.
Blog je nešto između, a ti možeš biti šta god poželiš ili bolje rečeno,
možeš biti ono šta zaista i jesi, sa svim svojim maštanjima.

Mislim da je to pravi razlog, zašto nikada nisam ni postala ''prava blogerica''.
Kako počmeš, tako i nastaviš!
Moglo se pisati ''bez kraja i početka'',
baš onako kako bi se, recimo, pisalo, kada bi se znalo da te nitko ne čita,
a meni je to bilo otkriće ravno Kolumbovom!
(Ok, ok, nisu baš svi tako pisali, al' dobra većina je.)


Oduševila sam se tom mogućnošću i pisala priče, pjesme, doživljaje izmišljene i stvarne,
ali uvijek u prvom licu!
To sam platila masno, jer moja, tadašnja čitalačka publika, često nebi znala da je moj lik pripovjedačica,
o kojoj ja, samo pišem.
Zaludu!

''A štaš! Di si tu si, trpi i muči il' ne piši!'', čula bih svoj unutarnji glas,
često brišući svoje zapise i gaseći blog, razočarana.
Još češće, vraćajući se na isti, nastavljajući kao da nikada nisam ni otišla.

U konačnici, pisalo se pod nickom, koji je bio odabran za upoznavanje, na dating site-u,
a ne za pisanje bloga za širu javnost! Navodno.
Registriranih korisnika, na tom sajtu za upoznavanje, ima više od pola milijuna, pa se ti misli!

Malo (a bome i puno) se zabavljaš pišući, uživiš se u svoju priču skroz,
pa ti ta zabava postane toliko bliska, toliko tvoja, da je, jednostavno, ne želiš napustit'.

I pišeš, pišeš, sve bolje i bolje, sve iskrenije i otvorenije.
Ne lažeš se, više, ni trenutka. Ni sebe, ni druge.

Zapravo laži nije ni bilo, samo si dozvolila mašti da se izlije po monitoru.
Biraš najljepše riječi opisujući osjećaje koji te prožimaju,
dok u stvarnom životu nebi imala te iste, s kim dijeliti.

I tada budeš napadana, izrugivana, ''ubijena u pojam'',
al' ti bude svejedno, ojačaš na tom putu bloganja.
Pišući, gotovo da si zaboravila kako si, zapravo, doslovno ''ubijena u pojam'' samoćom,
baš tu, na svom blogu, pronašla sebe...ponovo.

Nedugo nakon mog prvog bloga ''malamaza7'', otvorenog na Iskrici,
otvaram svoj prvi blog na blog.hr-u, moju i vašu ''kaparoculicu''.
Nekako mi se činilo da bi mogla pisati i na vodećem blog servisu, a to je blog.hr bio tada.

I mogla sam, pisala sam, pa kad sam prvi put izašla na naslovnici, kako sam samo počašćena bila!
Nije se tada lako do naslovnice moglo doć', bilo je puno boljih od mene.
Rado sam ih čitala, da rado!? Jedva sam čekala da objave novi post!

Ostalo je već povijest.
Povijest mojih odlazaka i dolazaka, pisanja i brisanja na oba bloga.
Tako se, naime i zvao moj prvi i najdraži mi blog.
Podsvjest je, valjda, znala, da ću pisat' i brisat', odlazit' i dolazit', godinama.

Hvala rukama nepoznatog zagrljaja, koje te prime i ne puštaju!
Nikad više nisi sama. (Pa i da hoćeš, a nećeš!)

Prave stvari treba zatražiti i one će se odazvati.
One loše se nameću, vide neku svoju priliku u tuđoj nemoći, tuzi i boli, iskusila sam i to.
I neka sam.

Sve prođe, prije ili poslije, čini mi se kao da pišem o nekoj drugoj ja, a zapravo, tako i je.
Promijenila sam se, a tko nije!?
Samo rukopis ostaje isti.




- 05:57 - Komentari (26) - Isprintaj - #

29.11.2017., srijeda

Čarobna sedmica

Kišnog li dana, Gospe moja!
Tmurnog i neobećavajućeg!

Taman za otvorit' jedan blog, koji će u svom naslovu imati čarobnu sedmicu.
Možda ona obećava!?
Bumo vidli.

Ma nebi ta vidjela mjesta u nazivu, da ''blogerica'' već ne postoji.
To je razlog njenog postojanja, i neka nje tu, neću joj se opirati, valjda je tako trebalo biti.

Kad smo već kod sedmice i blogerice, već punih sedam godina sam blogerica!
Nisam prava blogerica, možda nikada neću ni biti, ali volim pisati i objavljivati svoje umotvorine,
isključivo na blogu!

P.S.
Ovaj uvod ću sad pokušat' i objavit',
pa zatim i komentar, onaj prvi, ''propuštajući'' ću napisat',
nek' užitak bloganja krene!


Oznake: čarolija bloganja


- 13:46 - Komentari (15) - Isprintaj - #

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se