Danas doživjeh blog-kavu u šestero. Rudarka nas okupila, njojzi hvala. Sretosmo se tako ona, Mentina, Violasulpalco, Tata od formata, muški dio Života u dvoje i ja. Razgovor je tekao u pariće, u troje, napol-napol i u ostalim kombinacijama. Smijeh, dobacivanja, ozbiljni razgovori, pijuckanje kavice (bilo je i kave bez kofeina, na Mentininu radost). Slikavavali se, preko nekoliko puta jer nas je bilo sa zatvorenim očima (radije sam iza objektiva nego ispred, kad me opali onaj blic u glavu – znam i zažmirit, al se tješim da nisam jedina). Slike će mi dobro doći, moram si odmah označit tko je tko ak me senilnost ćopi da znam s kim sam bila… Oprostih se od društva prva, čekalo me kvarcanje. Oni ostadoše, i neka su.

Večeras odoh na kulturno uzdizanje. Kazalište Komedija, predstava Chicago. Opet moja ljubimica Mila. Bar se nadam.

A sutra prvo na obljetničko kvarcanje (20. – bliži se kraju, ihaaa) pa… adio, beli Zagreb grad!