eluard
petak, 06.07.2018.
vodoravni naleti
volim te koliko mi daš
na maslinu sad su se naslonila krila
volim te koliko me znaš
koliko traje let
koliko sam mila
nisam te mogla njemu dat
nisam smjela, htjela, bila pokrenuta
bila sam smjela da te tad
zaustave koliko su tijela..
široka
volim te koliko te znam
koliko te molim, koliko sam sama
volim te kao ilti znam
znam da su gore ostale za nama
nema dana, nema rose, sunca
koje može zamijeniti žar
volim te koliko si tu
volim te koliko te znam
a znanje, što je pak htjelo reć
i jel bilo išta u toj vešti
jel bilo što smo htjeli već
jel okrenuto sve nam svoje
blistaju li, što se to mrijesti
plovimo tako i mirno i slatko
plameno i plavo
sneno i dano
koliko smo tu, mi vječni smo svati
koliko sam tu, koliko si svoj
ne mogu te više svojim zvati
žarko te zovem, ponekad plačno
od ljepote, od miline
od bijelih stijena gradim ti usne
volim te usko
volim te, sinje..
nema te lipote koja bi te čula
da i sama nije od sokola
nema rumenih obraza, nema gužve
nema živosti od koje nisi ti
krasiš me slasno
toliko te volim, vrelo mi mijenjaš
a ja ti vrelom vraćam
daješ me strasno, jer tvoja nisam
daješ me koliko te volim
