pomalo sam živčana

05.07.2005., utorak

Sinek me je oko 8,30 nazvao i samo kratko rekao da ga nazovem. Premrla sam, jer sam računala da je već pod narkozom. Odmah sam ga povratno nazvala. Sad je već sigurno i on na redu. Ostao je zadnji u sobi, prva dva dječaka su već otišla, svi na istu operaciju. Sva sreća da si on ne može predočiti (a ni ja) što ga čeka, pa nema onog standardnog straha kakvog imamo mi odrasli kad idemo “pod nož”. Prve informacije mogu dobiti iza 12 sati. Sad do tad treba izdržati...Imam nešto sitno papirologije za riješiti, pa se iza toga bacam na detaljno čišćenje ureda, mislim da ću i prozore prati.

Jučer smo bili vidjeti male djevojčice, blizanke, koje su došle iz rodilišta – konačno. Tako su male, da se to ne može zamisliti. Zakoniti je zaboravio aparat, al uskoro ćemo ići ponovno, pa možda nešto i na blog stavim. Moj mali sin je fasciniran cujama, oponaša ih kad plaču, diže majicu i veli: “ dam tebi ja ciku...” Jutros ga pitam: tko nam to ima male bebe? Točan odgovor bi bio :ujna. On, sav ozbiljan : “tata, tu, u tibi!” Zakoniti je već bio na poslu, i nije čuo mali biser, i inače znam da je to kao neka fora i vic, al kad sam to jutros čula u originalu, i bez da ga je netko na to nagovorio – morala sam se nasmijati, iako mi je zbog Velikog zlata od jutra neka knedla u grlu :(((

- 09:19 - Komentari (9) - Isprintaj - #

<< Arhiva >>

<	srpanj, 2005					>
P	U	S	Č	P	S	N
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30	31

dva

Linkovi

05.07.2005., utorak

pomalo sam živčana