1000 mora daleko...

ponedjeljak, 22.12.2014.

I promise everything of you I cannot keep right now...

Nikako da se nakanim da napišem ovaj post. Već danima odlažem to ( kao i sve ostale obaveze ), ali eto odlučio sam da ga napišem danas kako bih na vreme čestitao Božić svima. Nadam se da ste u prazničnom duhu, da su vam kuće okićene za „blagdane“ ( inače, moja omiljena hrvatska reč ) i da ste doneli neke značajne novogodišnje odluke. Mnogi to smatraju glupim, ali ja ne. Neke odluke koje sam doneo za prošlu Novu godinu su umnogome promenile moj život i sve je krenulo nabolje. Tako da je vreme da se ponovo ozbiljno razgovara sa samim sobom... (:

Što se Tokio Hotela tiče nema nešto mnogo novosti, ali onih kojih ima su baš bombastične (: Bill se ponovo istetovirao i nastavio je svoju tradiciju idiotskih tetovaža (: Ko bi rekao da je moguće nadmašiti retro boksera na ruci? I onda selja istetovira palmu pored pupka, malo iznad one dve zvezde koje se nalaze jedna u drugoj. Tetovaža je, zapravo, neko pusto ostrvo, ali svejedno je jako, jako glupo i povrh svega smešno odrađeno. Samo moj utisak ili...?

Osim toga, Bill je odradio još jednu tetovažu na ruci ili je samo dorađivao stare, nisam siguran jer se ništa ne vidi. Barem ja ne vidim. Uglavnom, to nešto se nalazi na istom delu ruke gde se nalazi bokser i Freiheit 89.

Pored toga, Bill i Tom su se fotografisali za Vogue i napravili neverovatne fotke. Ne sećam se kada su me neke fotografije ovako oduševile. Njima će biti propraćen ceo ovaj post i ako budem imao da dodam nešto o njima to ću i napisati. Za početak ću samo izdvojiti deo intervjua koji me je baš lepo nasmejao i oduševio.

Bill:“Naš pradeda je stalno govorio Tomu:'Nikad nemoj da dopustiš Billu da vozi auto...'"
Bill i Tom završavaju rečenicu u isti glas: „...i uvek ti brini o novcu!“
Tom: „Živeo je 104 godine i govorio je to do smrti. I u tome ima dosta istine...“

Jedna od najinteresantnijih fotki za Vogue je upravo ova jer je jako simbolična kao i sve koje su uradili. Nažalost nisu rekli ni reč o tome zašto fotke izgledaju tako kako izgledaju, ali mislim da ova fotografija simbolizuje njihovu neraskidivu povezanost, ali i nešto više od toga. Pošto su u najvećem delu ovog intervjua govorili o detinjstvu i odrastanju u malom mestu, mislim da su ovi zavoji kojim su povezani i način na koji je to urađeno, takođe, i simbol ludila ili ludačke košulje. Njih dvojica su zbog očigledno različitog izgleda bili obeleženi od strane društva kao otpadnici i ludaci, ali oni su tu svoju „ludost“ prošli zajedno čuvajući jedan drugom leđa.

A ovo je najsavršenija fotka sa tog photoshootinga, ako mene pitate. Pre svega obojica su predobro obučeni, imaju vrhunske patike, dopada mi se način na koji su pozicionirane njihove noge ( Tom kao opušteni frajer, Bill kao gospođa (: ) i iznad svega ta kutija prepuna novinskog papira iz kog izviruju njihove glave. Čim sam video ovu fotku pala mi je na pamet jedna fotografija iz njihovog detinjstva kada obojica kao bebe sede u jednoj kutiji. Ceo ovaj photosession ima temu odrastanja ( spaljena igračka medveda koja se nekoliko puta provlači kroz fotke, na jednoj je Tom gazi ) i zbog toga mislim da su odlučili da ponovo ožive tu fotku iz detinjstva koja im je jako draga čim su je prosledili Bravu na početku karijere kada su pokazivali svoje uspomene iz detinjstva. Pored toga, ona može biti simbol i onog engleskog izraza „out of box“, tj. ne biti u bilo kojoj vrsti kalupa i ne pristajati na klišee, a Bill i Tom su najbolji primeri toga.

Okej, sada prelazimo na analizu pesme, a Jovana je odabrala „Never let you down“, tj. prvu pesmu koju smo čuli sa novog albuma. Zapravo, čuli smo samo deo nje u jednoj od epizoda TH TV i zbog toga se uvek obradujem kad čujem taj refren. Ipak, to mi je jedna od najslabijih pesama na albumu, tj. kao i dobar deo albuma zvuči kao one pesme koje pevači odaberu tek da popune album.

Original Video - More videos at TinyPic

Nikad te neću izneveriti

Nikad te neću izneveriti...
Nikad te neću izneveriti ponovo...

Upravo u ovom dodatku na kraju refrena se krije smisao cele pesme, u tom „ponovo“, jer to sugerira da se radi o vezi koja se već prekidala jednom ili više puta zbog Billa.

U prvoj stofi Bill dočarava svoje raspoloženje na putu do kluba u kom zna da će sresti osobu o kojoj peva na početku pesme. On nikuda ne ide bez slušalica ( kao i ja (: ) i muzika je ta koja boji njegova raspoloženja. Zbog toga se on priprema za jednu jako dobru žurku i sluša muziku koja će ga pripremiti za još jedno nezaboravno veče u klubu. Javlja se ljudima u prolazu jer svi oni idu u taj isti klub, ali on nije zapamtio nikoga od njih iako je verovatno da ih je upoznao u nekoj od prethodnih večeri. Ali, njemu je u mislima samo jedna osoba i samo nju traži i zato mu nije poznat čak ni prostor u kome se nalazi, a kamoli ljudi. Uvek kada je tu usredsređen je samo na osobu koju traži i zato sve oko sebe isključuje. Vrhunac toga se dostiže kada je ugleda i kada sve oko njih nestaje i ovoga puta joj obećava da neće zabrljati kao prošli put.

Slušalice... Slušalice...
I stereo zvuk u mojoj glavi...
Duge... Duge...
Vidim ih iznad glave... I vidim tebe...
Zdravo... Zdravo...
Kao da nikada nisam bio ovde pre
Ne poznajem nikoga...
Ne osećam ništa...
Pomračenje... Pomračenje...
Idem prema centru grada...
Tamo svi viču... Tako su glasni...
Zvuci postaju sve brži...
Rasprodato... Rasprodato...
Provlačim se kroz gužvu.
Ceo klub nestaje
dok ja zurim samo u podijum za ples...
I vidim tebe ponovo...
Ali, ovoga puta je to ljubav.
Više nismo samo prijatelji...

U drugoj strofi se nastavlja opis njihovog susreta u klubu gde se erotičnim plesom nagoveštava kraj večeri. Osoba kojoj Bill peva je svesna da će se završiti kao i svaki put, da će Bill opet uprskati stvar, ali bira da veruje njegovim lažnim obećanjima, isto kao što je i on svestan da su njegova obećanja lažna. Ali bitan je samo taj momenat u kom uživaju i zbog koga će on još nebrojeno puta dolaziti u klub i ponavljati joj da će ovoga puta biti drugačije, a ona će birati da mu veruje, iako će u sebi znati da nije tako.

Nemoj da prestaješ... Nemoj...
Hajde da dovršimo ovo što smo započeli...
Ovo je tako uzbuđujuće i napeto,
a opet tako blizu da opet slomimo jedno drugom srce..
Oboje imamo karte za let koji vodi do zvezda,
a ja ću obećati sve ono što znam da ne mogu da ispunim...
Vidim te ponovo kako plešeš...
Ovoga puta smo mi, zaista, više od prijatelja...
Želim da letim sa tobom još dalje od zvezda, do kraja univerzuma...
Ponovo ti obećavam da ću ovog puta biti bolji čovek samo zbog tebe...

To je to. Ovako ja shvatam pesmu, a ako ste je vi doživeli drugačije javite mi u komentarima. Sada ću prokomentarisati još par fotografija pre nego što se oprostimo za ovaj post i ovu godinu (: Inače, hvala vam što ste ostali uz mene i u ovoj 2014. godini.

Posebno sam izdvojio ovu fotku za Vogue jer mi je prefora kako Bill uvek bira nesvakidašnja izdanja za Vogue. Štikle, crvene pantalone i ova preluda bunda. Ja sam, inače, veliki fan bundi. Kontam da živim tamo u nekom Berlinu, Parizu da bih išao okolo u velkoj leopard-bundi (: Izdvojio sam deo fotke koji se ne vidi najbolje u velikoj verziji fotografije kako bih skrenuo pažnju na Billove oči, tj. kapke na kojima su nacrtane oči. Čovek najbolje vidi zatvorenih očiju, tj. one najvažnije stvari. Makar sam ja tako shvatio ovo.

Pre nego što vas pozdravim i poželim ugodne blagdane i sretne praznike poručiću vam samo još jednu stvar. U komentarima na ovaj post ( pored utiska o napisanom ) mi možete postaviti i neka lična pitanja, šta god vas zanima o meni. Odavno nisam odgovarao na takvo nešto, a sećam se da je bilo preludih pitanja kada smo se pre par godina igrali ovoga (: Možete postaviti koliko god pitanja hoćete, a osoba koja postavi najinteresantnije pitanje bira pesmu koja će biti tema sledećeg posta.

Toliko od mene za ovaj post... Imate veliko mahanje i uživajte u odmoru... (:

- 13:03 - Komentari (19) - Isprintaj - #

ponedjeljak, 01.12.2014.

Our frozen hearts are burning holes into eternity...

I tako... Dok Bill uživa na Maldivima ili nekoj drugoj rajskoj plaži, nama siromašnima preostaje da uživamo u jesenjim bojama i kiši. Da je bar rana jesen. Tada su boje lišća prelepe. Ovako, početkom decembra je sve nekako trulo, maglovito, ali nekada mi prija da šetam i takvim ulicama kada odgovaraju raspoloženju. A prvi put u životu jedva čekam sneg. Ne znam zašto. Okej, ovo je bio predug i nepotreban uvod. Excusez-moi.

Novosti ima na pretek. Pre svega, momci su nastavili svoju promo-turneju prilikom koje su se zaustavili u Meksiku i Argentini i na oba mesta su održali na dodelama nagrada ili tako nečemu prave mini-koncerte budući da su svirali prvi put 3, a drugi put 4 pesme. Dopada mi se taj tretman koji imaju jer to jasno govori da postoji veliko interesovanje za njih, čim im neko na bilo kojoj manifestaciji ustupi 15-20 minuta prostora.

Nastup u Meksiku me je oduševio. I više od toga.
Love who loves you back je, zaista, kako je to Bill rekao pesma koja ima nešto u sebi što je čini nemogućom da vam ikad dosadi (: Valjda zato što nema tu neku napadnu melodiju i sve ide blago do onog čuvenog dela Turn me on, turn me on, turn me on koji je čista magija. Znam da sam jednom drugu iz Francuske pustio pesmu i pitam ga kako mu se dopada, a on kaže BLA BLA BLA TURN ME ON TURN ME ON... (: Uglavnom, pesma je sjajna i prebacila je preko 3 miliona pregleda na tjubu. Ovde je on peva nešto grublje i promuklim glasom što pesmu čini dodatno lepom. Najveća histerija je nastala kada se Bill uhvatio za međunožje pevajući deo „Archer aim your perfect mark“ što je bilo pregenijalno. Znam da mnogi negoduju zbog pojačane seksualnosti u njihovom radu, ali to je sasvim normalno. Oni su 5 godina stariji od vremena kada smo ih poslednji put čuli i videli. Setite se sebe pre 5 godina i koliko ste pričali o seksu, a koliko vam to sada više nije tabu tema. Ista stvar je i sa celim albumom koji je prirodno ovakav, album za provod i žurke, jer svaki deo svog odrastanja moraš da proživiš, a oni su deo sa ljubavima, seksom i provodom propustili jer su bili pod budnim okom kamere stalno i u nedostatku pravih ljubavi Bill je pisao o imaginarnim, romantičnim ljubavima. Kada su konačno otišli u Ameriku mogli su da nadoknade taj deo odrastanja i zato se mnogima čini kako je album neozbiljan. Nije neozbiljan nego sasvim prirodan i primeren njihovim godinama.

Sledeća pesme je bila Girl got a gun, a ja prosto obožavam tu pesmu jer je preteško pohvatati sve reči dok je pevaš. Dok je išla ta pesma shvatio sam da je to prvi momenat kada sam zajedno sa njima pevao pesme sa ovog albuma. Sve se završilo preemotivnom izvedbom pesme Moonsoon i pevajući to suze su mi išle niz lice sve vreme. Ali, sve vreme. Previše emocija i sećanja stane u tu pesmu. Da sve bude bolje završni deo pesme je elektronizovan i približen novom zvuku i sve to zajedno predobro zvuči.
Inače, Georg je nabacio neko prekul ponašanje + novi prekul izgled i rezultat toga je da je uvek on zatrpan porukama i molbama da nastupa bez majice tokom turneje. Tom je malo ljubomoran što više njega ne pitaju da nastupa go :p
Inače, turneja se zove Feel it all i počinje u martu sledeće godine. Ovo je zapravo prvi deo turneje koji će biti klupskog tipa, a malo sam guglao ta mesta u kojima se održavaju koncerti i to su zapravo svirke po malo većim evropskim klubovima u koje staje oko 1000 ljudi. Možda sam ja napravio neku grešku, ali izgleda da je tako. Prava turneja počinje nešto kasnije, tokom leta. Datumi ove predturneje su:

6.3. London ( Britanija )
8.3. Barselona ( Španija )
9.3. Marsej ( Francuska )
11.3. Pariz ( Francuska )
12.3. Brisel ( Belgija )
14.3. Frankfurt ( Nemačka )
15.3. Cirih ( Švajcarska )
17.3. Milano ( Italija )
18.3. Minhen ( Nemačka )
20.3. Keln ( Nemačka )
21.3. Utreht ( Holandija )
23.3. Berlin ( Nemačka )
24.3. Hamburg ( Nemačka )
26.3. Beč ( Austrija )
27.3. Varšava ( Poljska )

Inače, planirate li, uopšte, da posetite neki od njihovih koncerata? Iskreno, ovo je prvi put da nisam baš siguran da li želim. Ne samo što album nije ispunio očekivanja ( iako mi vremenom postaje sve bolji ) nego i što oni jednostavno više ne sviraju nego 80% zvuka čini matrica. Mada, rado bih otišao na ovakav koncert ili bolje rečeno žurku u Berlinu. Berlin i Pariz su moja dva omiljena grada, ali verujem da su u Berlinu bolji rejveri (:

Međutim, koliko mi je nastup u Meksiku bio dobar, toliko mi je onaj u Argentini bio propast jer je Bill pevao pesmu Louder then love na playback. To mi je toliko tužno bilo jer pesma i nije toliko teška. Po meni, ništa ne vređa publiku toliko kao kada se praviš da pevaš uživo i misliš da neće niko primetiti da si pustio playback. Ipak, ceo nastup je popravio Billov pad tokom Girl got a gun jer sam se valjao od smeha. Da je neko drugi pao ne bi mi bilo smešno, ali on sa onim svojim diva ponašanjem kad se razleteo po sceni bilo mi je urnebesno smešno. Muškarci da treba da nose štikle oni bi ih nosili. Samo kažem :p

Bajdvej, Bill je bio prejebeno obučen. Ali prejebeno. Ali već sam na kraju prošlog posta komentarisao jednu takvu odevnu kombinaciju i ne bih da se ponavljam. Ipak, moram se ponoviti i reći da prosto obožavam te široke majice na uske pantalone i džombaste patike.

Još jedna stvar koja mi nikako ne ulazi u glavu je njihov potpun nedostatak osećaja za to da se osim u Nemačkoj i Francukoj manje-više nigde de izgovara tvrdo R. Oni gde god odu u zemlje španskog govornog područja govore to idiotsko tvrdo R gde mu nije mesto dok pokušavaju da nauče par reči na španskom ili nekom drugom jeziku. Prosto mi je neverovatno da bilo ko ( a posebno neko ko je proputovao ceo svet ) ne zna kako se R izgovara u španskom. Okej, sad dok ovo pišem znam da zvuči kao potpuna glupost, ali meni je onako baš zaparalo uši. Kao i Billova nova uzrečica „like, like, like“ nakon svake druge reči, ali neko mi je objasnio da je to karakteristično za većinu ljudi koja živi u Los Anđelesu.

A sada da pređem na malo važnije novosti od mojih glupih zapažanja (: Bill je učestvovao u UNICEF-ovom projektu IMAGINE And Better World u kojoj je gomila poznatih pevača otpevala po jedan stih čuvene Lenonove pesme „Imagine“, što je, inače, verovatno jedna od najlepših pesama ikada napisanih. Iako je bilo lepo čuti Billov glas u toj masi glasova, po mom mišljenju, i nije se baš proslavio ovim. On ima taj neki karakterističan glas koji i nije baš najbolji glas na svetu, ali oni prave pesme koje leže njegovom glasu i toj specifičnoj emociji koju samo on može da donese. Pevanjem tuđih pesama se ne bi baš proslavio (: Inače, ovo je drugi put da obrađuju Lenonovu pesmu nakon „Instant Karma“ što je bilo 2006. godine, ako me pamćenje služi (: Drago mi je što je Bill Lenonov fan jer je on jedan od najposebnijih ljudi koji su hodali ovom zemljom.

Poslednja stvar na koju ću se osvrnuti pre pesme koja je tema ovog posta je Billov kratak tekst koji je napisao na temu ljubavi. Izdvojiću po meni najlepši deo.

Ljudi misle da sam jako naivan u svojim pogledima na ljubav jer nikada nisam bio povređen. Ja, sa druge strane, mislim da su oni isuviše puta bili povređeni.
Zanimljivo u svemu tome je to da sam ja najverovatnije bio povređen više od svih njih zajedno. Slomljenog srca, potpuno uništen, ma, najgora vrsta bola koju možete da zamislite. Nikada nisam mogao ni da zamislim da nešto takvo može meni da se desi. Oni koje sam voleo su me izdali, varali me, koristili. Ne želim da pričam celu priču, ali želim da znate da se takve stvari dešavaju i meni, iako sa strane deluje kao da imam sve u životu.
Iako još uvek pokušavam da prebolim neke stvari ja još uvek verujem, što je dobro u svemu tome. Još uvek verujem u magiju, u onu ljubav koja će obeležiti ceo moj život. Da li će mi se ona desiti? Ne znam. Mislim da sam je već imao, tako da mi se verovatno neće desiti ponovo... ali se nadam.

Ova poslednja rečenica mi je posebno lepa jer sam pre godinu dana rekao nešto slično. Sećam se da sam sedeo na kafi sa drugaricom koja je u tom momentu bila u istom lošem stadijumu, budući da smo oboje već dugo sa sobom vukli jednu propalu ljubav. Svako svoju. I dok je ona po ko zna koji put na ivici suza govorila da ne može da veruje da i nakon godinu dana plače zbog istih stvari, ja sam joj rekao: „A šta ako je to-to? Šta ako su ovo naše velike ljubavi, one koje nazivaju ljubav-mog-života? Šta ako više nikad nikoga ne budemo voleli?“
Bila je to poražavajuća misao. Tada mi je to delovalo sasvim moguće jer se jedna ista priča vukla dve godine. Sada, sa ovog odstojanja, ne verujem da je to bila ljubav mog života. Verujem da je to bila jedna ranija. Jedina osoba koju nikad nisam prestao da volim. Ali, ja sam dve svoje velike ljubavi prokockao, stavio tačku na njih i nastavio dalje. Da li će biti novih? Ne znam. I da ne bude neće mi biti toliko teško. Pokušao sam da budem sa drugim ljudima, ali ne ide mi ni to jer se osećam prazno kada sam ja taj koji voli manje. Dobra stvar u tome je što niko ne može da te povredi. Ali, biti prazan je gore nego biti povređen.
Ne znam koji je meni đavo sa ovim kvazi-ispovestima hahahha Prelazim na TH i pesmu „Stormy weather“ koju je izabrala Sakura Kaulitz, a i ovog puta će neko od vas odabrati pesmu koja će biti tema sledećeg posta. Javiću već tom nekome (:

Stormy weather je druga pesma po redu na albumu i na početku mi nije legla jer mi je potvrdila ono čega sam se pribojavao, a to je da će album biti prepun autotjuna. Nakon Feel it all je došla ova pesma u kojoj mi se odmah dopala muzika ( jer je jedna od retkih pesama na kojoj se čuju gitare ) i genijalan način na koji Bill peva strofe, ali mi je refren bio preterano obrađen. Ova pesma je čist dokaz koliko bi album bio inovativan i drugačiji da je Bill eksperimentisao sa načinom pevanja, a ne sa efektima. Slična stvar je u Run, run, run gde me je taj drugačiji način pevanja oduševio i kupio za sva vremena. Šteta što se toga nisu držali na celom albumu. Ipak, kada sam se vremenom navikao na DJ album ( iako se oni sprdaju sa tim pobiju sebe svaki put kad imaju live nastup jer se pusti muzika, a oni kao nešto prate na gitarama i bubnjevima ) ova pesma mi je postala jedna od najdražih, prvenstveno zbog strofa. Inače, ovo je prva pesma napisana za album Kings of suburbia i stara je 3 godine. Glavna tema pesme je kraj sveta od koga niko ne može da pobegne, a to je večita Billova tema u poeziji. Dobar primer je Ubers Ende der Welt, ali možda je još bolji Schwarz jer se i ovde radi o nečemu što se tek sluti, ali se ne imenuje.

Original Video - More videos at TinyPic

Olujno vreme

Na granici smo naše sigurne zone.
Ne možemo da odredimo gde smo. Sve je nepoznato.
Neko je doba noći.

Pesma počinje kao parodija bajke, osim što iza tog prećutanog „Nekada davno...“ se ne krije ništa lepo. Zapravo se Bill i ostatak sveta ( što će se u narednim stihovima otkriti ) nalaze negde gde više nisu sigurni jer su napustili svoja utočišta. Niko ne zna gde se to nalaze, pa čak ni koje je vreme, osim što je duboka noć, koja dodatno pojačava osećaj nelagodnosti i nesigurnosti.

Slušam ljude kako upućuju svoje oproštaje od ovog sveta
suznih očiju uperenih u hipnotisano nebo.

Ne mogu da udahnem. Ne mogu da izdahnem.
A vazduha ponestaje...
Ne možemo da udahnemo. Ne možemo da izdahnemo.
Gušimo se.
Naša sleđena srca izgaraju rupe u večnosti.
Ovaj život je tako gorkosladak,
a mi pristajemo na sve bez razmišljanja.
Ma, samo mu se prepusti,
pa ćemo se sresti valjda negde na nekom nepoznatom mestu
gde nas sve ovo odnese.

A svuda nadolazi oluja...
A ja ću te uvek tražiti u njoj...

Kao i u Ubers Ende der Welt Bill poziva na pobunu jer veruje da je čovek jači od celog sveta. I zato kritikuje ljude koji ništa ne rade i očekuju da će biti bolje. On je zagovornik borbe do poslednjeg daha, ali čak i kada pada pobeđen ne gubi nadu da će se na kraju sresti sa onima koje je voleo.
Inače, način na koji peva refren odlično podražava faze kroz koje oluja prolazi sa slabijim i jačim duvanjem vetra.

Nikada nemoj da zaboraviš Sunce,
osećaj topline,
ni način na koji je sve počelo i završilo se.
Još jedna želja.
Još jedno zaustavljanje.
Još jedan dodir
pre nego što krenemo da trčimo i krijemo se od oluje koja nadolazi.

Ne mogu da udahnem. Ne mogu da izdahnem.
A vazduha ponestaje...
Ne možemo da udahnemo. Ne možemo da izdahnemo.
Gušimo se.
Naša sleđena srca izgaraju rupe u večnosti.
Ovaj život je tako gorkosladak,
a mi pristajemo na sve bez razmišljanja.
A kada sve ovo utihne, ja ću se probuditi
spreman da postanem deo svetlosti.

A vuče nas na sve strane ova oluja...

Bill, ipak, u životu uvek traži svetlost i Sunce, tj. razloge zbog kojih vredi živeti. Čak i kada dođe oluja on u sebi jako duboko utisne Sunce kako nikad ne bi zaboravio za šta je vredno živeti jer čovek često u toku teških dana zaboravi lepe stvari koje čine život. Bill pamti svetlost, optimista je i pamtiće tu toplinu sve do onog dana kada ne dođe poslednja oluja u kojoj će on zauvek postati deo svetlosti, tj. vratiće se onom jedinstvu od kog je potekao.

Još jednom pohvala za Toma i muziku koja je odlična, a posebno poslednji deo u pesmi koji zvuči kao da CD preskače. Ipak, voleo bih da je svoje muzičke sposobnosti ovog puta ostavio za neke druge izvođače, a oni da su ostali rok bend, ali dobro. Za kraj ostavljam fotku na kojoj me je još jednom Billov stajling oduševio, ali oduševio, tačnije te njegove pregenijalne, premršave noge u preuskim pantalonama, a sve je to dodatno izraženo širokom majicom i bundom. Kralj, ali KRALJ.

Toliko za ovaj post. Uskoro će izaći i ostatak datuma nove turneje, ali vesti o tome ću doneti tek u drugom postu jer ne verujem da ću dopunjavati ovaj post, osim ukoliko ne bude zakazan koncert ovde negde kod nas.
Imate mahanje!