Image and video hosting by TinyPic

1000 mora daleko...

ponedjeljak, 27.10.2014.

Silence louder than before...

Image and video hosting by TinyPic

„Mi smo, zapravo, odrasli u Lojšteu.“

Znam da je ovo potpuno sumanuta rečenica za početak posta, ali kada ju je Bill izgovorio tokom jednog intervjua nemate predstavu kakva me je jeza podišla. U potpunosti sam zaboravio taj podatak i uopšte barem 5 godina nisam čuo ime tog sela. Ne znam zašto je to toliko uticalo na mene, ali gomila je podataka koje vremenom zaboraviš i samo podsećanje na njih te vrati unazad. Mnogo je nostalgije ovih dana (:
I onda sam seo i ponovo pogledao moj omiljeni snimak ikada. 13-godišnji Bill u „Star Search“ kako peva „It's raining man“ i skakuće kao majmunče i najslađi osmeh na svetu kad završi pesmu (: Pa, onaj njihov magični smeh nakon rečenice „It's my life“. I onda pustim spot „Durch den Monsun“ i smejem se samom sebi kako od reči do reči i dalje znam ako ne baš svaki stih strofa onda barem ceo refren sigurno i to na jeziku koji nemam pojma i koji mi je jedino poznat iz njihovih pesama. I znam da nisam jedini. Ili smo svi uvrnuti ili smo fenomeni, ne znam, ali morao sam ovo podeliti sa vama (:

Image and video hosting by TinyPic

Posle ovog malog izliva nostalgije osvrnuću se samo na još par interesantnih informacija koje smo dobili iz intervjua, a onda prelazimo na analizu pesme „Invaded“. Za sve vas koji čitate postove ali ne i komentare, treba da vas obavestim o tome da je krajem prošle nedelje bilo mini-glasanje u komentarima o tome koja će pesma biti predmet ovog posta. Ovog puta će u taj izbor biti uključen veći broj vas ( ako to želite ), ali o tome ćemo na kraju posta. Sada se bacamo u kratko rasvetljavanje proteklih 5 godina u životu TH-a, a onda na „Invaded“.

Image and video hosting by TinyPic

Kao što je svima poznato, momci su odlučili da naprave dužu pauzu u karijeri jer nisu imali o čemu više da pišu i vodili su potpuno besmislene živote po hotelima bez mogućnosti da se provode kao njihovi vršnjaci. Tom je jedno vreme ozbiljno razmatrao ideju da napusti bend. Obećao je Billu da će mu pomoći da snime album zajedno, ali da nađe nekog drugog da ga prati tokom promocije i na turnejama. Nikada nije izgubio želju da stvara muziku, ali da živi život zvezde jeste.

Image and video hosting by TinyPic

Ipak, Tom se predomislio, ali je sa ostatkom benda doneo odluku da ovoga puta treba da se drže zlatne sredine kako se ne bi prezasitili. Odvojiće dosta vremena za promociju albuma i gostovanja na TV-u i radiju, ali će uvek ostaviti dovoljno slobodnog vremena da se vide sa porodicom i da, uopšte, imaju svoje slobodno vreme da rade šta god požele. Tokom promocije protekla tri albuma su se toliko iscrpljivali i imali toliko gust raspored da je došlo do prezasićenja, a ne žele da se to desi i ovaj put.

Image and video hosting by TinyPic

Promena u zvuku albuma nije nastala namerno nego se desila kao produkt promene u njihovim životima. Konačno su mogli nesmetano da idu na žurke i da se zabavljaju znajući da ih niko ne gleda i ne snima. Bill se toliko prepustio noćnom životu da je muzika koja se pušta u klubovima postala nešto što ga inspiriše i oslobađa njegov duh. Zbog toga je i ceo album u tom duhu. Nisu želeli da snime tipičan rok album jer je ovaj zvuk ono što im trenutno odgovara i bilo šta drugo ne bi bilo iskreno.
Ne znam šta bih rekao povodom ovoga, a šta već nisam rekao u prošlom postu. Ne postoji osoba koja više voli od mene elektro-pop i pop uopšte, ali takvo nešto nisam očekivao od njih. Inače, ova faza u Billovom životu sa neprekidnim partijanjem me podseća na mene samog od pre par godina kada sam izlazio najmanje 3 puta sedmično. Dešavalo se i da odem na neku žurku svakog dana od ponedeljka do nedelje. U to doba sam bio samo mamuran i pijan. Ništa drugo. Ustvari, lažem. Nikad u životu nisam bio mamuran jer mi se organizam prebrzo regeneriše, ali znate šta sam hteo da kažem. To je bio period života u kom sam patio od neke blaže verzije bipolarnog poremećaja. Na mahove sam bio presretan, a onda jako depresivan. Naravno, bio sam idiotski, glupo zaljubljen. Vraćao sam se kući u 4 ujutru, tek kada do te mere budem iscrpljen da mogu da zaspim, a onda sam se budio u 8 ujutru i išao na fakultet. Ne želim da zvučim kao alkoholičar jer to nisam nikad bio, ali u to vreme sam previše pio jer je to bio jedini način da zaspim. U suprotnom bih bio budan do 5 ujutru i tek kad ugledam kroz prozor svitanje mogao sam da zaspim.
Nemam pojma zašto sam napisao sve ovo... Hvala Bogu iza mene su te dve godine prepune dima, alkohola i in-and-out ljubavi. Vraćam se na Tokio Hotel... (:

Image and video hosting by TinyPic

Tokom života u Los Anđelesu Bill i Tom su se trudili da niko ne sazna da su njih dvojica pevač i gitarista planetarno popularnog benda. Kako je njihova slava u Americi bila znatno manja stalno su nailazili na gomilu ljudi koja nije imala pojma ko su oni. Ovaj deo jednog intervjua ću vam ostaviti u celosti jer sam se ja valjao od smeha.

Bill: U Los Anđelesu ljudi vam odmah kažu čime se bave i kako su jako uspešni i dobri u tome. Tom i ja nikada to ne radimo i ljudi su nas uvek zbog toga gledali kao čudake. Kada izađem negde bez Toma često lažem. Obično kažem da sam student. Skoro me je neko pitao čime se bavim i ja sam rekao da studiram fotografiju. Taj lik mi je oduševljeno rekao da je i on fotograf. U, jebote! Onda je počeo da me ispituje o omiljenim fotoaparatima koristeći gomilu stručnih termina.“

Tom: „Jesi li mu rekao da je tvoj omiljeni fotoaparat onaj na iPhone-u?“

Bill: „Uvek se pitam koja laž bi bila najuverljivija. U šta bi mi poverovali.“

Tom: „Zato ja uvek kažem da sam češka porno zvezda.“

Image and video hosting by TinyPic

Ovo me je oduševilo. Ali oduševilo. Tako sam se ismejao. Odavno nisam čuo neku anegdotu iz njihovih života, a ovo mi je bilo preludo. Kako sakriti da pola Evrope piše blogove o tebi i zna šta si nosio na nekoj glupoj dodeli nagrada iz 2008. godine (:
I još jedan deo intervjua ( za neki drugi časopis, ne znam koji ) vam donosim u prevodu jer su se mnogi začudili kada sam rekao da je Bill priznao da je biseksualan. Prvo, ne znam zašto je to bilo kome tema i dalje, mene samo čudi što nije isključivo homoseksualan (: Ali, eto, ostavljam taj deo intervjua i ponavljam da Bill u njemu ništa ne priznaje, ali je očigledno.

Bill: „Stalno se pitam zašto ljudi moraju da razgraniče sve i svemu stave etiketu. Svako može da voli bilo koga i to ne treba da bude bilo čija stvar. Ne morate da budete transparentni sa tim i da govorite svima jer mi ne odlučujemo o tome koga ćemo voleti. Naša srca odlučuju. Jednom će to shvatiti svi i prestaće da prave veliku dramu oko toga da li je neko gej ili strejt. I, ko zna, možda ću se probuditi jednog jutra, izaći iz kuće i pronaći ljubav svog života. Srešći nekoga ko će promeniti sve u šta sam dotad verovao. A do tada mi je i dalje teško da se fokusiram na to kog je neko pola, u šta veruje i slično. Ako mene pitate treba da budete otvoreni za bilo koju vrstu ljubavi. Stereotipi koji postoje u našem društvu su mi oduvek bili dosadni. Kad sam bio mlađi svi su mi govorili da dečaci ne treba da se oblače tako kako se ja oblačim i da se šminkaju. A ne znaju da ljudi treba da rade šta god ih čini da se osećaju bolje i da budu ono što jesu.“

Mudro zboriš, djud (:

Image and video hosting by TinyPic

Toliko za ovaj post o novostima, a sada prelazimo na najlepši deo posta i ( po mom mišljenju ) albuma „Kings of suburbia“. U pitanju je jedna od najlepših balada u njihovoj karijeri pod imenom „Invaded“.


Original Video - More videos at TinyPic

Pesma je prilično jednostavna i zasniva se na nekoliko otkucaja na dirkama klavira što je čini još posebnijom i lepšom jer su najlepše stvari na svetu jednostavne. Još jedna stvar koja me beskrajno raduje je odsustvo autotjuna. Tu je samo čist, lep Billov glas. Niko kao on ne donosi tako iskreno emociju. U momentu kada sam je prvi put čuo bio sam savršeno nezaljubljen u bilo koga (: Ali već sa prvim stihovima sam se setio one jedne posebne osobe koja će uvek biti deo mog života jer zaista verujem da ako nekoga jednom zaista voliš nikada nećeš završiti sa tim. Znam da ljudi danas olako kažu svakome da ga vole i stupaju u veze, ali ja nisam takav. Nisam neka preterano romantična duša što govori i činjenica da sam samo jednoj osobi u životu rekao da je volim. Ne znam šta je sa mnom i ispovestima u ovom postu, ali nisam trebao da pišem o „Invaded“, ta pesma budi emocije (: Uglavnom, kad sam počeo onda i da završim. Samo dva puta sam u životu zaista voleo nekoga. Danas, kada su obe te ljubavi daleko iza mene, mogu da kažem da su obe bile prave, a znao sam da su prave i nakon 5 minuta nakon što sam ih sreo. Takve stvari znaš i tu vreme ne igra nikakvu ulogu. Ipak, danas kada sam opet savršeno nezaljubljen ( dopada mi se ovaj izraz ) kada čujem prve taktove i stihove pesme „Invaded“ uvek se setim te jedne osobe koju sam voleo. To znači biti „invaded by you“, „invaded by someone“ iliti obuzet nekim. To znači pripadati nekome. Ne bih dalje da širim priču, nije dobro po mene. Uživajte u pesmi...

Image and video hosting by TinyPic

Jedna noć.
Jedan vrisak.
Jedan eho.
I tišina koja je glasnija nego ikada pre.
Jedna suza umrljana krvlju na podu
i hladan vetar koji dopire kroz razvaljena vrata.


Bill peva isprekidano strofe i time podražava otkucaje svog srca i isprekidano disanje jer nije u stanju da funkcioniše bez osobe koja ga je napustila. Njegova samoća je potpuna i nema sa kim da podeli svoju bol. Čak iako vrisne čuće samo odjek, ali ne i njen odgovor.
„Tišina glasnija nego ikada“ je moj omiljeni stih na albumu. Podseća me na jedno od njihovih najlepših pesama „Hilf mir fliegen“ gde Bill kaže: „Ogluveću od ove tišine“.
Ta tišina je najgora kada vam je potreban neko.
I da, jedan stih koji se nadovezuje na onu moju priču da je za ovakvo osećanje potrebna velika ljubav iz prošlosti je onaj stih koji je odnosi na razvaljena vrata, tj. „broken door“. Bill time uspostavlja vezu sa pesmom „Monsoon“ koja, takođe, počinje besmislenim zurenjem u jedna takva vrata.
„I'm staring at the broken door...“

Image and video hosting by TinyPic

Ti si tako predivno stvorenje...
Ne odlazi...
Potrebna si mi...


Kratak predah prepun očaja i tihog bola pre nego što njegova osećanja kulminiraju u refrenu i praktično počinje da urla od tuge.

Image and video hosting by TinyPic

Gotovo je sa svim dobrim i lošim što smo delili...
Gotovo je, ali ja ću uvek biti onaj
koji je sposoban da izgubi još jedno danas u prošlosti
i da izgubi sebe u budućnosti koju smo imali...
Gotovo je, ali ti ćeš uvek ostati deo mene...


O ovome se nema mnogo šta reći osim da je predivno i da je trebalo više ovakvih pesama na albumu. Svaki stih je predivan. Predivan.

Image and video hosting by TinyPic

Bez života...
Bez ijednog zvuka...
Samo ti i ja
i kraj koji boli kao i prvi put...


Bill nastavlja da se preispituje, ostaje u tom momentu u kom se njihova veza završila i postavlja sebi ukrug ista pitanja. Da li je moglo da prođe i bez toga? Da može da vrati vreme unazad da li bi uradio nešto drugačije?

Image and video hosting by TinyPic

Vrati se kući...

Očajnički poziv da se vrati tamo gde pripada, tamo gde joj je mesto jer je niko neće voleti kao on.

Image and video hosting by TinyPic

Gotovo je sa svim tim snovima koje smo sanjali
i sa svim tim rečima koje smo rekli...
Gotovo je, ali ja ću uvek biti onaj
koji je sposoban da izgubi još jedno danas u prošlosti
i da izgubi sebe u budućnosti koju smo imali...
Gotovo je, ali ti ćeš uvek ostati deo mene...


Image and video hosting by TinyPic

Uf... Možda mi je, na kraju, i drago što nema više ovakvih balada jer ko zna šta biste sve čuli od mene hehe (:
Kako se vama dopada „Invaded“? Kako ste je vi shvatili? Da li i vas podseća na nekog?
Ponavljam, još jednom, najlepše napisana i otpevana pesma na albumu uz „Run, run, run“.

Image and video hosting by TinyPic

I, za kraj, kao što sam obećao, mini-anketa. Vi birate koja pesma sa novog albuma će biti tema sledećeg posta. Ne zaboravite da napišete u komentarima koju od ove tri pesme želite da analiziramo u sledećem postu.

1. Stormy weather

2. Kings of suburbia

3. Masquerade

Image and video hosting by TinyPic

To je to. I na kraju završavamo malo nostalgično kao što smo i počeli post. Ovo je genijalna fotka koju je napravio jedan lik sa tumblr-a a koja me je toliko oduševila da sam morao da je postavim na blogu.

Image and video hosting by TinyPic

- 16:16 - Komentari (27) - Isprintaj - #

nedjelja, 12.10.2014.

Turn me on... turn me on... turn me on... turn me on... turn me on...

Image and video hosting by TinyPic

Izlazak novog albuma Tokio Hotela je doneo mnogo toga što me je obradovalo. Ponovno slušanje nemačkog jezika koji Bill priča kao na takmičenju ko-može-da-izgovori-više-reči-u-60sekundi tokom dobrih, starih nemačkih vesti sa plavim voditeljkama koje i dalje izgledaju isto kao pre deset godina kao da ih u frižideru drže i vade na pola sata iz njega da snime emisiju. Ludi Nemci, čovek ih mora voleti.
Međutim, neke stvari su se promenile. Nema više toliko vrištanja fanova jer su svi odrasli i ponašaju se normalnije. Pored toga, zanimljivo je videti kako su evoluirali stilovi tih ljudi koji su mahom i dalje frikovi, ali na potpuno drugačiji način nego ranije. Ali, promenile su se i neke stvari zbog kojih mi je žao. Ali, to zahteva mali uvod...

Image and video hosting by TinyPic

Postoji nekoliko pevača čije albume iščekujem mesecima i kada ih konačno skinem sa iTunes-a ( zajebavam se, naravno, #torrentmajka ) ugasim svetlo u sobi, stavim slušalice na uši i pažljivo slušam pesmu po pesmu, uživam u muzici, tekstovima, svakom zvuku. Kada je TH u pitanju taj ritual je utoliko posebniji što kao kreten zaplačem na svaki malo neobičniji zvuk koji Bill proizvede. I, tako, stiže i taj „Kings of suburbia“, pet godina nakon „Humanoida“.
Počinje „Feel it all“ za koji sam već pripremljen da će biti u elektro-pop fazonu zbog prethodno objavljenih pesama, ali me, ipak, iznervira činjenica da se tekst sastoji od 10 redova i da su prva i druga strofa potpuno iste. VOT. D. FAK. UPITNIK.

Image and video hosting by TinyPic

„Stormy weather“ popravlja utisak jer je muzika predobra, tekst je sjajan, način na koji Bill peva strofe je da se naježiš. Moglo je manje autotjuna u refrenu, ali sve u svemu mnogo dobra pesma.
„Run, run, run“ i „Love who loves you back“ su mi već bile poznate. O jednoj sam već pisao ( i ona je jedna od tri najbolje pesme na albumu ), a druga će biti tema ovog posta pa se neću na tome zadržavati.

Image and video hosting by TinyPic

„Covered in gold“ je toliko loša da ne mogu da je slušam. U svim prethodnim pesmama ima poneki dobar beat, neki dobar deo, ali ništa od toga nije dovoljno dobro za ono što ja smatram Tokio Hotelom. Iz svega, naravno, izuzimam „Run, run, run“. I nakon slušanja celog albuma u zadnjih desetak dana imam isti utisak. Možda je to dobar pop album ( i to dobar, ali ne vrhunski ) uz koji bih se voleo napiti i iskakati u nekom klubu, ali to nije dobar TH album. Isuviše je prazan za TH. Pojavi se tu i tamo neki predobar stih koji me podseti na to kakve je tekstove Bill pisao. Ali, oprašta mu se, ranije je verovao u ljubav dok je nije imao. Kad je počeo da ima veze shvatio je da je to nešto potpuno drugačije od onoga što je viđao u filmovima i zamišljao na osnovu pesama. Zato je album i nabijen tom seksualnom tenzijom. Muzika je dobra u svakoj pesmi. Muzika je vrhunska i zato jedno veliko bravo za Toma. Svaki ton je premoćan. Ali to govno od autotjuna koji je sjebalo Billov glas... Ma, ne mogu puno reči trošiti na to. Ja volim autotjun u određenoj meri. Ali, zar je potrebno da prođe sedam pesama da bih konačno čuo čist Billov glas bez tolike obrade? Čemu to? Iskreno, mene je zabolela glava. Toliko tjuna nema ni u većini pop albuma. Nadjebala ih je samo Britney Spears.

Image and video hosting by TinyPic

„Girl got a gun“ mi je sjajna pesma, ali i nju su uspeli da useru uživo izvedbom u kojoj Bill delove strofa peva kroz autotjun filter. AUTOTUNE U LIVE-U? Je l' mene neko zajebava?
A svako izvođenje uživo novog singla „Love who loves you back“ je dokazalo samo da je Bill naučio kako da koristi autotune, ali ne i kako da peva uživo. Pogoditi sve visoke tonove u pesmi ne znači da to, ipak, lepo zvuči. Bolje bi bilo da snizi tu visinu i peva svojim prirodnim glasom. Boli me kad ga slušam kako se napreže i peva potpuno neprirodno.

Image and video hosting by TinyPic

Znam da sad mislite da preterano hejtujem, ali nije tako. Samo sam realan. Ne mogu ni da zamislim na šta će ličiti koncert. Odakle potreba da se bilo ko, osim, Billa pojavi na sceni? Iako Tom beznadežno ponavlja kako se trudio da album, ipak, oda utisak da je odsviran na instrumentima spojenim sa tehnologijom tu je kompjuter zaglušio sve gitare. I kad sviraju bilo kakvu verziju pesme ( a ne akustičnu ) presmešno je što oni okolo drndaju gitare i bubnjeve kad se čuje samo elektronska muzika.
I kad se već spremam da ugasim album jer sam možda ja u nekom lošem raspoloženju i preterujem kreće stvar koja mi dokazuje da sam u pravu za sve kritike na račun prethodnih pesma jer konačno čujem Billov glas bez tjuna i opet onaj dobri, moćni Tokio Hotel koji sam zavoleo. „Kings of suburbia“ je jedina pesma, pored „Invaded“ kojoj ću nakon ovoga posvetiti ceo post. Još jedan post će podeliti već spominjana „Stormy weather“ i „Masquerade“, a ostatak albuma će biti strpan u jedan post. Sve po zaslugama (:

Image and video hosting by TinyPic

Momci su izjavili da Pumba voli balade poput „Run, run, run“ i „Invaded“. Šteta što ne slušaju više to pseto jer su to dve najbolje pesme na albumu, zajedno sa „Kings of suburbia“. Uz „Invaded“ sam se rasplakao. Nešto zbog emocije pesme, nešto zbog teksta, nešto zbog predivnog načina pevanja koji me je slomio, a nešto i zbog toga što je to jedina pesma koja je ispunila očikivanja. Čekao sam album prepun ovakvih balada koje samo Bill može da otpeva, a dobio sam samo dve.
Nakon toga mi se izgleda prazno i beznačajno. Prestajem da imam utisak o pesmama. Pojavi se poneki dobar stih, neko dobro ponavljanje, nešto, ali u suštini sve bledo. Osećam se kao da slušam album „Toyz“ Cinema Bizzare i treba mi pola godine da čujem sve pesme. Možda zavolim svaku od njih u nekom periodu, ali se uvek isključim usred albuma jer ne drži pažnju.

Image and video hosting by TinyPic

Iako album nije ispunio moja očekivanja, na njihovu sreću ostatak fan ekipe ne deli moje mišljenje i CD je prvi na iTunes-ovoj listi u čak 27 zemalja, a u top 5 u drugih 15! Jedna od njih je i Amerika gde su na 4. mestu! Svaka čast. Svaka čast. Svaka čast.

Image and video hosting by TinyPic

Na razočarenje svih potvrđeno je da albuma na nemačkom neće biti jer im je dosadilo da prevode pesme i rade dvostruki posao. Meni je to potpuno razumljivo, ali bih voleo da su, na primer, napravili standardni album od 11 pesma, a deluxe album dopunili sa 4 pesme na nemačkom. Neke tri lepe balade i jednom brzom. Sanjaj, Nemanja, sanjaj (:

Image and video hosting by TinyPic

Ima dosta nekih novosti, ali njih ću ostaviti za sledeći post jer je ovaj već previše dug, a ja nisam ni reč rekao o novom singlu. Samo ću napomenuti da je, nažalost, TH TV gotov za ovu sezonu i da sam se maltene rasplakao kad su rekli da je zadnja epizoda u pitanju. Ne znam šta je bilo u pitanju, ali valjda mi se toliko dopadao način na koji su snimljene i šta smo u njima mogli da vidimo. Bolje od svakog intervjua koji su davali.

Image and video hosting by TinyPic

A, sada, da pređemo na svetlu stranu ovog posta jer mislim da je dosta negativnosti za jedan post hahaha (: Znam da ću zvučati kontradiktorno, ali na naki način volim ovaj album, slušam ga, ali nije to to. Moglo je sve to mnogo, mnogo, mnogo bolje. No, dosta o tome, pređimo na nešto što nije moglo ni gram biti bolje (: „Love who loves you back“ ili preciznije spot za „Love who loves you back“.

Image and video hosting by TinyPic

„Love who loves you back“ ( Voli one koji vole tebe ) je melanholična dens pesma, ma koliko to čudno zvučalo. Potpuno neupadljiva na prvo slušanje, osim tog prezaraznog ponavljanja fraze „turn me on“ koje nikako da mi dosadi (: Vremenom mi je ušao u uši i ostatak pesme, ali taj deo ostaje najbolji. Način na koji on to izgovara... pa, BAM.
Tekst ću analizirati deo po deo zbog dvostrukog značenja koje se provlači kroz celu pesmu.

Image and video hosting by TinyPic

Šta je ispod Meseca i zvezda?
Šta se je to što se krije ispod naše odeće?
To je ono što smo mi zaista.
Zašto bismo krili ono što želimo da damo jedno drugom?
Daj mi ruku i odvešću te tamo gde želiš da budeš.

Pesma dočarava noćni ambijent jer je opštepoznato da se najjače skrivene strasti bude u ljudima onda kada padne noć. Ta simbolika mraka u kome čovek prati samo svoj nagon i potiskuje um će imati bitnu ulogu i u spotu.
Bill poziva na skidanje odeće jer su ljudi zaista ono što jesu ispod odeće, ispod svih stega koje nameće društvo, a pritom biva dvosmislen jer zna da se u tom ambijentu noći svaka njegova reč razume na drugačiji način. U nekoj drugoj pesmi bi stih „Take my hand I'll take you there“ značio bukvalno uzeti nečiju ruku i krenuti sa njim na dogovoreno mesto, ali ovde je jasno da je cilj tog „putovanja“ postizanje orgazma.

Image and video hosting by TinyPic

Zove te ono divlje u tebi,
a zmaj je u tvom krevetu.
Šta je to što ti on govori?
Slušaj ga. On kaže: „O, da, to mi se jako dopada...“
Kad si usamljen zadovolji samog sebe.
Radi šta god te dovodi do užitka...


Hmmm... Još mnogo dvosmislenih fraza koje sam namerno preveo u smislu koji zaista imaju. U pesmi Bill koristi izraz snake koji označava zmiju i koja ima svoju naznaku greha, ali u duhu našeg jezika bismo uvek pre rekli za muškarca da je zmaj u krevetu nego zmija (:
On samouvereno govori o sebi i svojim seksualnim sposobnostima.

Image and video hosting by TinyPic

Seks se u ovoj pesmi postavlja kao ultimativna kategorija i da usled nedostatka ljubavi ljudi pribegavaju seksu bez emocija kako bi makar zadovoljili svoje nagone kada ne mogu srce. „Go help yourself“ je još jedna u nizu fraza koje bih drugačije preveo u nekom drugom tekstu, ali ovde se nedvosmisleno odnosi na masturbaciju.

Image and video hosting by TinyPic

Bacaj svoje Amorove strele.
Pogodi je pravo u srce.
A ako ne odgovori na tvoj znak
daj svoju ljubav onome ko ti uzvrati.
Nadolazi savršena oluja.
Možeš imati sve ono što te pali
samo ako uzvratiš ljubav onima koji vole tebe.
Napali me... Izludi me...

Iako se u refrenu ne naglašava da se strele odnose na Amorove jasno je da Bill peva o strelama ovog antičkog boga koji je zaživeo i u modernoj kulturi i predstavlja vesnika ljubavi. Bill se nalazi u klubu u kom zavodi nekoga ko mu se dopada, ali čak i ukoliko mu taj neko ne odgovori na muvanje on neće otići sam kući. Pronaći će nekoga kome se on dopada i zadovoljiće svoju potrebu za orgazmom. Osećam se ponekad kao da ćete me kritikovati da pišem porno blog, ali pesma zaista govori o tome. Nisam ja seksualni manijak (:

Image and video hosting by TinyPic

Ne trebamo se posvećivati onom nebitnom.
Nagni se prema meni da me vidiš bolje.
Izbroj do tri i izgubi kontrolu nad sobom.
Ako ti se to dopadne reci mi.

Oduševljava me stih „Count to 3 and loose control“. Obično kada nekome kažemo da izbroji do tri očekujemo da se smiri i ne donese neku ishitrenu odluku. Bill ovde očekuje sasvim suprotno.

Image and video hosting by TinyPic

Neko je nizak. Neko visok.
Niko je rođen sa svim adutima.
Neko je u tome samo da ubije,
a neko čisto iz zabave.
Strelac cilja tvoju savršenu metu i baca svoju strelu!

hehe ludi, perverzni Bill. Pošto ću se sad baciti na komentarisanje spota, a bojim se sopstvenih komentara, mislim da je bolje da ne objašnjavam šta su u zadnjem stihu meta i strela hahahah (:

Image and video hosting by TinyPic

Pre svega moram da izrazim svoje oduševljenje time što su ovim spotom dokazali da su jedni od retkih kojima broj pregleda na tjubu ne znači apsolutno ništa. Spot su premijerno pustili tako što su postavili video na svoj profil na fejsu, a tek nakon 24 sata je spot pušten i na tjub i to na dva različita kanala. I pored toga, na njihovom kanalu je pregledan dosad preko milion puta,a da ne spominjemo hiljade i hiljade šerova video klipa postavljenog na njihovom fb profilu. Svaka čast za ovo!
Još jednom ( ili tri puta ) pogledajte spot pre nego što nastavite sa čitanjem (: Znam da ste svi gledali milion puta, perverznjaci jedni (:



U,bre.
U.
B.
R.
E.
(:

Image and video hosting by TinyPic

Ja mislim da se tokom celog života nisam sa ovoliko osoba poljubio sa koliko je Bill u jednom spotu hahha (: Frajer se ne poljubi ni u jednom spotu za 10 godina i onda odluči da nadoknadi za sve (:
Spot je jebeno fenomenalan. F. E. N. O. M. E. N. A. L. A. N.
Definitivno njihov najbolji spot ikad.

Image and video hosting by TinyPic

Cilj im je bio da podstaknu ljude da se vole, a ko ne oseti potrebu da se ljubi nakon ovog spota taj nije normalan (: Toliko je sve erotično da je to bam bam ćika bum bum bam (:
E, sad malo da uozbiljim (:
Uglavnom, Bill koji najveći deo spota provodi bez odeće se nalazi u nekom klubu u kom pokušava da pronađe osobu koju može da voli. Međutim, iako se ljubi sa desetinom devojaka nijedna mu ne odgovara.

Image and video hosting by TinyPic

Ukoliko pažljivo gledate spot ( ili se to meni tako čini, ne znam ) primetićete da se sa devojkama ljubi, a da muškarce konstantno dodiruje, mazi ih, stavlja im ruku na butine. Čini mi se da je ovaj spot retrospektiva njegovog života u zadnjih 5 godina kada je po sopstvenom priznanju stalno partijao i dosta eksperimentisao. Ne znam kako ste vi shvatili sve ovo ( jedva čekam da pročitam u komentarima ), ali ja bih rekao da je Bill ovim priznao na neki svoj način da je biseksualac više naklonjen ženama. Ali, opet su tu određene scene u kojima se oseti neka jaka bliskost sa muškarcima koju ne vidim ni u jednoj sceni sa ženama. Na primer, ova.

Image and video hosting by TinyPic

Najluđi eksperiment i najšokantniji deo spota je blowjob u liftu koji Bill dobija od nekog debeljka (: Priznajte da vam je svima vilica pala na ovom delu. Meni jeste (:

Image and video hosting by TinyPic

A onda ide po meni najbolji deo spota u kom je, kako to Geo'g kaže, mnogo ljudi na podu i svi su polugoli. Ne znam šta se dešava, ali deluje dobro (:

Image and video hosting by TinyPic

(:

Image and video hosting by TinyPic

Odjednom sviće i svi oni koji su u tami uživali u dodirima, poljupcima i zadovoljavanju nagona kao da se osvešćuju i shvataju da je sve to besmisleno. Požuda je ispunjena, ali je srce ostalo prazno. Na dnevnoj svetlosti oni ne žele da vide one koji su im bili seksualno privlačni u mraku. Bill na kraju ostaje sam u toj prostoriji koja je do malopre bila prepuna. I tako, u završnoj sceni, spot koji se u 95% scena zasnivao samo na erotici dobija neslućenu dubinu. Čudno je to kako su uspeli da povežu ovakav spot sa jednom od najboljih poruka o pravoj ljubavi kakve u ovom spotu nema. Bill je skrhan jer je prošla još jedna noć u kojoj je nahranio svoj ego i libido, ali je na kraju dana opet ostao sam. Pravu ljubav nije našao.

Image and video hosting by TinyPic

I tako...
Baš me zanima šta vi mislite o svemu ovome? Kao što sam već rekao, izbor pesme i nije baš najsretniji, ali ovakvo nešto bi u klubovima moglo dobro da prođe. Vidim to i po ljudima kojima se dopada pesma, a uopšte se ne sećaju Tokio Hotela od ranije. I oni koji se sećaju ne mogu da ih prepoznaju i dopada im se taj novi zvuk, a „ne ono kreštanje od ranije“ (: Izgleda da je ta pauza od 5 godina dobro donela njima kao bendu o kome su mnogi imali loše mišljenje i hejtovali ih (:

Image and video hosting by TinyPic

Za kraj, moram samo da izrazim svoje oduševljenje ovim pomfrit patikama koje su bam bam bam (: Ludi, ludi Bill... Nije mu dovoljno što je visok 3 metra nego je još uvek na ovakvim čudima (:

Image and video hosting by TinyPic

Čitamo se sledeće nedelje sa analizom pesme „Kings of suburbia“. Poslednja slika je, po mom ličnom mišljenju, najerotičnija scena iz spota. Koja je vaša?

Image and video hosting by TinyPic

Turn me on... turn me on... turn me on... turn me on... turn me on...

- 16:37 - Komentari (34) - Isprintaj - #

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se