Molio bih te da mi nakon svakog procitanog posta ostavis komentar, kako bih znao tvoje misljenje o toj temi ili uopsteno o blogu. Cak i ako nemas svoj blog, jednostavno je da ostavis komentar. Ispod posta imas 2 opcije Komentari / Printaj. Klikni na komentare, i otvorice ti se novi prozor. Na dnu ( iznad vesti ) imas polje u kome ces ukucati komentar, a pored se ubelezi kao Anonimac, tada ti nece traziti nikakvu sifru. Vrlo je jednostavno, pokusaj!
Moji omiljeni stihovi iz pesama Tokio Hotela…
“Kad više ništa ne ide
biću tvoj anđeo – za tebe jedino!
I u svakoj tamnoj noći ja ću se pojaviti…
Tada ćemo leteti daleko odavde…
Nećemo se više nikad razdvojiti…”
( Wenn nichts mehr geht )
“Čekam te beskrajno,
ali ni to mi nije dugo…”
( Wenn nichts mehr geht )
“Pomisli na mene i videćeš anđela
koji leti pored tebe…”
( Wenn nichts mehr geht )
“Zabrane su zabranjene!”
( Lass uns hier raus )
“Ako je ovaj dan poslednji
nemoj mi to, molim te, jos reći…
Još ne…”
( Der letzte Tag )
“Da li će tog dana svi satovi stati?
Da li će nestati horizont
i svi snovi na spavanje krenuti?”
( Der letzte Tag )
“Tamno je ovde u svetlu…
Ovde imamo sve i ništa!”
( Schwarz )
“ Onda se sve zaledi, a ja se držim toplo
za pokušaj bekstva!”
( Frei im freinen Fall )
“ Mi smo se zaključali u sebe i slomili ključ…”
( Wir schliessen uns ein )
“ Ubija me to što smo se voleli do smrti,
a sada naš san leži u ruševinama… “
( Totgeliebt )
“ Ćutim tvoje ime…”
( Spring nicht )
“ Ti sanjaš o kraju samo da bi počela
sve ispočetka…”
( Spring nicht )
“ Umreću za našu besmrtnost “
( Heilig )
“ I nekada će te ovo more odvesti meni…”
( Heilig )
“ Ti si kao košmar koji sanja mene…”
( Nach Dir kommt nichts )
“ Tražis dugu, ali ona leži mrtva na podu ispred tebe.
Pokušala je da sija dugo koliko je mogla samo za tebe…”
( Ich bin da / An deiner Seite )
“ Pričaj mi lazi…
Učini to tako da ti poverujem,
inače neću imati vazduha.
Samo sivi zidovi bez svetlosti.
Sve ovde je bez mene…”
( Hilf mir fliegen )
“ Ti si sve ono što sam ja
i sve ono što tece kroz moje vene…”
( In die Nacht )
"Večno ćemo patiti zbog ljubavi..."
( Pain of love )
I za kraj najlepsi stih…
“ Negde postoji mesto za koje znamo samo nas dvoje.
Ali sve je ispalo drugačije i puls u venama se smanjio.
Ali… ipak nas nekako kroz noć vode
otkucaji naših srca!!!!! “
( 1000 Meere )
Zovem se Neca.
Imam 19 godina... Rođendan slavim svakog 15. 04.
Pored TH-a, najviše slušam Lady Gagu...
Volim istoriju umetnosti i književnost ( što sam i upisao )…
Ne volim matematiku, fiziku, hemiju, geografiju, ruski...
Voleo bih da jednog dana postanem novinar…
Pocinje svakog jutra…
U 7 sati zvoni mi budilnik,
ali ja ne ustajem iz kreveta.
Uvek mnogo kasnim.
I u sportu sam drugi,
zato pisem “ FUCK YOU” na svaki svoj trofej!
Mnoge moje lazi su prosle kao istina.
Mnogi su verovali u moja prazna obecanja.
I pitam se da li cu dospeti u Raj ovakav kakav sam!
Iako ovaj blog postoji od 19.09.2008, ovaj brojač poseta nije postavljen tada, tako da je ovaj blog od 10.11.2008. posećen:
Pošto već mesecima ne radi brojač poseta odlučio sam da ubacim novi danas ( 1.12.2014. ) čisto kako bih imao orijentaciju koliko vas ima jer ne ostavljaju svi komentare. Do sada vas je bilo nešto preko 110 000.
STATISTIKE:
Ukupno postova: 112
Prosek postova sedmično: 1,3
Prosek postova u mesecu: 5,7
Najveći broj neaktivnih dana ( između 2 posta ) : 33 dana ( ??? kad je to bilo ?? xD )
Broj dana bez postova: 604
Ukupno reči u svim postovima: 17 488 ( malo xD )
Prosek reči po postu: 128 ( ovo je neka greška xD )
Ukupno komentara: 4 267
Prosek komentara po postu: 31, 1
Najviše komentara: 131
Hmmmm...
Ovo je teško...
Može nekome delovati smešno, ali znati da poslednji put kucaš nešto u blog editor za mene je pomalo tužno. Kao neka vrsta rastanka. Tačno pre 2 godine sam sedeo u zadimljenom Internet Caffeu, jer nisam imao net kući, i pisao prvi post na ovom blogu. Već tada sam sebi zadao cilj da će moj blog biti poseban i da želim da napravim nešto drugačije. Da napravim omiljenu stranicu za Tokio Hotel fanove sa ovih prostora. Sa punim pravom mogu da kažem da sam u tome donekle i uspeo. Jako puno ljudi mi je to potvrdilo. Mnogi su čak pročitali sve postove unazad nakon što su pročitali samo jedan post. Divim im se. Ni ja to ne bih mogao sad da uradim. Znajući mene kolike postove pišem.
Sada, nakon 2 godine, sedim u svojoj sobi i pišem ovo. Toliko je toga što bih želeo da kažem, ali nekad vam jednostavno fale prave reči. Valjda sam sve rekao što sam imao u ovih 100 i nešto postova. U 38. dela Tokio Hotel priče. Krivo mi je što ih nije bilo više, ali tako se potrefilo. Zadnju godinu nisam mogao da pišem toliko intenzivno kao ranije zbog škole, da bih imao dovoljno bodova da upišem željeni fakultet. Na kraju bih ga svakako upisao i bez tolikog truda, ali to je sada nebitno. Kraj priče nije ispao baš onakav kakav sam planirao, ali nema veze.
Ostalo je još samo da napišem da je Tokio Hotel pokupio mnoštvo nagrada do kraja 2008., ali o svemu tome sam pisao, jer od septembra 2008. vodim blog, a uvek sam se osvrtao na novosti. Jedina stvar iz njihove prošlosti koja se nije našla na ovom blogu je ta da su osvojili rekordna 4 Cometa i da mi je na toj dodeli Bill izgledao bolje nego ikad. Savršena odeća, ispravljena kosa bez pramenova i neki čudni pokreti. Tvrdim da je bio naduvan to veče.
Kad je već sve ovo u duhu rastanka želim da kažem jedno veliko HVALA 4 momka koja nikada ovo neće pročitati. Svejedno mi je. Njima hvala za 5 sjajnih godina. Hvala za svaki stih, svaku notu, svaku Billovu promenu frizure i ludački outfit. Hvala Tomu za svaki osmeh koji je izazvao svojim nebulozama. I nek ozbiljno prestane da nosi džempere, odvratni su. Hvala Georgu što je jednostavno Georg. Hvala Gustavu na onolikom ćutanju. Hvala im za 28. mart 2010., jedan od najlepših dana u mom životu. Isplatilo se ceo dan čekati ispred Arene, tačnije, 5 godina čekati.
I na kraju svima vama koji ovo čitate, koji ste nekad čitali moj blog, svima vama koji ste ga voleli.
Hvala što ste bili tu, komentarisali, pružali podršku.
Hvala što ste napravili malo prostora za mene u vašem mikrosvemiru.
Možda se nekad i sretnemo...
negde 1000 mora daleko...
2007. godina je bila godina Tokio Hotela. Iza sebe su imali gomilu nagrada, nastupa, rasprodatu turneju i CD... Sada su se pred njima otvarali novi horizonti... 2008. je nosila sa sobom evropsku turneju tokom koje bi promovisali CD na engleskom jeziku, a zatim i Amerika, koja je san svakog muzičara.
Ali, sve to je sa sobom nosilo i gomilu stresa.
„Ponekad postoje dani kada se probudim mrzovoljan, iscrpljen, željan odmora, dosta mi je svega. Tad pomislim: Ne mogu opet da buljim u kameru ceo dan." - priznao je Bill.
U tim danima se međusobno svađaju, jer provode i dan i noć zajedno. Ponekad požele da se ne vide više nikad u životu koliko počnu jedni drugima ići na živce. Zato s vremena na vreme naprave pauzu i otputuju negde odvojeno, ali i tada završe u novinama, makar otišli čak na Maldive.
Pauzu pre osvajanja američkog tržišta ( na koje su plasirali par singlova i zaludeli tamošnje tinejdžere ), su iskoristili da polože vozački ispit i završe online školovanje, a Gustaf i da se istetovira. Naravno, trebalo je i obaviti evropsku turneju, tokom koje su trebali da posete i Beograd. Sećam se koliko sam sa nestrpljenjem odbrojavao mesece, nedelje pa i dane do koncerta i proveravao svakih pola sata da karta slučajno nije dobila noge i pobegla negde. xD 15 dana pre koncerta je na svim TV stanicama počela da se vrti reklama, tako da je euforija rasla sve više i više. Međutim, 4 dana pre koncerta reklama je prestala da se emituje...
Kratko saopštenje Aleksa Rihtera, menadžera Tokio Hotela, je raspršilo sve nade i očekivanja fanova širom Evrope. On navodi kako je pevač Bill Kaulitz jako bolestan i da mora biti podvrgnut operaciji glasnih žica. Sredinom marta 2008., kada je pevač oboleo od laringitisa, otkazano je 6 koncerata, ali bilo je planirano da se turneja nastavi 25. marta u Rimu. Međutim, Billovo zdravlje se pogoršalo zbog čega je otkazana celokupna "1000 Hotels" turneja.
Vratimo se nekoliko dana unazad...
14. mart 2008... Marselj... Francuska...
Spektakularan koncert Tokio Hotela je u toku, a onda odjednom - strašan šok! Bill se napreže svim silama da otpeva pesmu do kraja, ali naprasno ostaje bez glasa. Grlo ga steže, ne može ni da progovori. Nemoćno stoji na pozornici u čudu. Muzika staje. Svi pogledi su uprti u njega i niko ne shvata šta se dešava. On ne može da izdrži i suze mu naviru u oči. Od predviđenje 21 pesme, Bill je izveo svega 16, a zatim se izvinio fanovima ( na nemačkom ) jer je katastrofalno pevao te večeri. Tom je s nevericom gledao u svog brata-blizanca, koji nije prestajao da jeca, a krupne suze, crne od kreona, kotrljale su mu se niz lice. Tom nikad pre nije video svog brata tako slomljenog.
Povukli su se sa scene, a zatim išli od jednog lekara do drugog, jer su želeli tačnu dijagnozu, a ona je glasila: cista, tj. zadebljanje na glasnim žicama, zbog koje Bill mora hitno na operaciju i nema pevanja do daljnjeg. Ovo je bio preveliki šok za 18-godišnjeg pevača i sve fanove koji su očekivali da ga vide na 16 otkazanih koncerata.
Bill se oseća veoma loše i potišteno. Plaši se operacije i krivi sebe što je razočarao fanove.
"Do sada sam čuo toliko stručnih termina za bolest koju imam... Ali jednostavno i razumljivo rečeno imam neko zadebljanje na glasnim žicama, zbog kog ne mogu normalno da funkcionišu. Da bih mogao ponovo da pevam, ono mora da se odstrani..."
Operacija će se izvršiti pod punom anestezijom. Ubaciće mu metalnu cevčicu u grlo i njom odstraniti zadebljanje nastalo prevelikim i nepravilnim korišćenjem glasa. Operacija traje pola sata i izvodi je lekar specijalista. Bill je zaista nervozan zbog svega toga, ali zna da što pre to obavi, moći će pre na binu. Kada bi nekim slučajem ignorisao ovaj problem, to bi dovelo do trajnog oštećenja glasa, čak bi mogao i u potpunosti da ga izgubi.
"Moj glas je za mene sve, apslolutno SVE! Bez njega i muzike ne bih bio ovaj isti Bill..."
Sada su iza njega mnogobrojne posete lekaru, neprijatni pregledi, injekcije, lekovi... Ali, podršku mu pružaju svi prijatelji i saradnici, a brat Tom se ne odvaja od njega. Ali, najgore je tek sledilo... Operacija koja je zakazana za početak aprila! Nakon nje moglo je sve da bude drugačije...
Međutim, Billa je operisao najbolji doktor u okolini, tako da mesta za brigu nije bilo. Ipak, pred njim ( a bogami i fanovima ) je bio jako dug period od 10 dana u kojima Bill nije smeo ni reč da progovori.
Bill je to vreme proveo u stanu sa Tomom, koji je za njega spremao svoje specijalne špagete. Tom je uveren da su to najbolje špagete na svetu, a i da nisu, Bill se ne može svađati, jer mora da čuva svoj glas. Svakodnevno ih je posećivala majka i sreća se mogla videti na Billovom licu kada je ona u kuhinji. Priznali su da im je jako neobično što su odjednom tako dugo kući i da im nedostaju sva ta putovanja. Bill je provodio vreme gledajući sve sezone serije "Prison break" ( legendarna serija ). Bill je priznao da mu najviše nedostaje pevanje, jer ne samo da je pevao u studiju i na nastupima, nego i po ceo dan. Tomu je to ipak mala prednost, jer konačno može malo da se odmori. Po njemu, ovo je najopuštajući period njegovog života xD ( To i meni drugovi kažu. Sećam se rečenice: "Da li možeš da ćutiš makar na 2 minuta?" "Hmmmm, ne?" xD )
Pošto ne sme da priča, Bill je našao rešenje. Piše na papiriće ono što želi reći Tomu. Na jednom od tih papirića je pisalo: "Začepi svoja jebena usta!!" xD
Međutim, na tim papirićima su se našle i neke ozbiljne stvari, poput toga da je Bill davao znake Tomu da će on pevati, ako Billov glas više ne bude funkcionisao. Ja ne bih imao ništa protiv, iskren da budem. xD Meni se više dopada Tomov glas jer je dublji.
Inače, Bill nije morao da zapisuje sve što mu je potrebno, jer on i Tom odavno umeju da funkcionišu i bez reči.
Fanovi ko fanovi, zatrpali su njihovu poštu rukavicama, šalovima... Tom se našalio da bi mogli otvoriti apoteku koliko su dobili lekova i vitamina.
Nakon što se Bill oporavio, par sedmica je išao kod logopeda na vežbe pričanja. Uvek se naježim kad čujem one snimke na kojima priča kako je morao iznova da priča: "A... B... C... 1...2...3.."
Bill se, takođe, prisetio perioda kada se probudio iz anestezije i kad je ugledao Toma. Situacija je bila toliko bizarna da je bila komična. Tom je tužno gledao u igle koje su bile pozabadane u Billa, a on je ležao u beloj spavaćici sa sve zelenom kapicom na glavi.
Čim je ustanovljeno da je Billov glas ponovo u redu, bacili su se na posao punom parom. Zakazana je gomila nastupa u Americi i gostovanja po emisijama, od čega je najznačajniji MTV TRL. Pored toga, obnovljena je evropska turneja, osim koncerata koji su donosili malu zaradu. To je značilo da Srbija otpada, zbog čega sam se jako razočarao u njih. Tad sam shvatio da su isti kao i svi ostali koji jure samo za parama i da više ona njihova priča da žele da vide sve fanove ne pije vodu. Trebao mi je kraći period da ih gledam kao pre, ali to im nikad neću oprostiti. xD
U ovom periodu je Bill dao svoj najzreliji i najlepši intervju za Vanity Fair. Izdvajam vam za kraj rečenicu koja me je ostavila bez teksta...
"Našminkani Bill mi je definitivno bliži od nenašminkanog, on je, ustvari, ja. Nenašminkani Bill mi je nekako bled i čini mi se kao da je to moja maska. I da nisam postao poznat, sigurno bih izgledao ovako i imao svoj stil. To je jednostavno deo mene."
Ovde je kraj posta. Čitamo se 19. septembra kada je dvogodišnjica mog bloga i ujedno poslednji post na ovom blogu...
36. deo priče o Tokio Hotelu - Svet je pao. Sunce se smrzlo.
Srećan rođe'dan, Gustaf!
Kao i obično nemam živaca za neku preterano dugu čestitku, kao što je imala grupa fanova ( mojih i Tokio Hotelovih, hahaha ) za najdužu čestitku ikad. Možda će ući u Ginisa i mislim da zaslužuju jedan veliki aplauz. Sa druge strane, ja bih im napravio najveći crtež polnog organa nakon toga i poslao im sa sve natpisom: "Napušite se, zauzeta godspodo, koja nemate vremena 7 jebenih minuta da se zahvalite."
Razumem da ne mogu na svaku čestitku i poklon da odgovore, ali za usrani video da se svima zahvale im treba minut.
Uzgred, neko im je provalio u kuću, još uvek se ne zna da li je nešto ukradeno i ko je to počinio. Debili!
A sad pređimo na deo priče...
Momci iz Tokio Hotela su sredinom 2007. godine posetili Ameriku inkognito, kako bi mogli da uživaju na ovom kontinentu pre svog muzičkog debija tamo. Gustaf je naravno sve to zabeležio svojim fotoaparatom od kog se ne odvaja i zahvaljujući njemu smo bili u prilici da vidimo neke slike napravljene za ta 4 opuštajuća dana puna šopinga i razgledanja znamenitosti. Pre puta su imali malu neprijatnost. Pored standardne kontrole, Toma su detaljno pretresli. Čak je davao i otiske prstiju! Očigledno da su imali predrasude zbog njegovog gangsta-looka. Posle su se jako dugo smejali tome...
Momci su odseli u hotelu do Central Parka odakle su imali perfektan pogled na nebodere milionske metropole. Motali su se oko Kipa slobode, a zatim otišli na mesto Svetskog trgovinskog centra koji je napadnut 11. septembra. Bili su i na Brodveju gde su gledali mjuzikl "Fantom iz opere", koji se Tomu nikako nije dopao.
"Dosadilo mi je nakon pola sata..."
Većini ljudi su mjuzikli dosadni. Meni su pregenijalni. Pogotovo oni kultni. Moja sestra izađe čim počne druga pesma. xD Toplo preporučujem "Hair" i "Cabaret".
Nego, vratimo se na ulice New Yorka. Tačnije u Kinesku četvrt u kojoj su se Bill i Georg izgubili. Da nesreća bude veća, svi znaci su bili ispisani na kineskom, tako da ništa nisu razumeli. xD Ovo putovanje je bilo ekstra zanimljivo, ali je pre svega bilo sjajno iskustvo za usavršavanje engleskog jezika.
Po povratku u svoju domovinu, dali su jedan poklon svim svojim fanovima. Novi Live DVD je premijerno prikazan 25. novembra u bioskopu. Samo je srećnih 400 fanova uspelo da dođe do karata i da budu prvi koji će pogledati jednočasovni dokumentarac sa zabeleškama iz bekstejdža sa svakog koncerta u Evropi koji su odsvirali u okviru "483" turneje. Svi ostali su mogli taj DVD da pogledaju kod kuće 5 dana kasnije, kada je pušten u prodaju. DVD je najavio singl "An Deiner Seite / Ich bin da", koji je napravljen od najzanimljivijih scena sa DVD-a. Potpisivanje autograma, čitanje fan pošte, dolazak na aerodrome, vožnja tour-busom, igranje aviončićem na daljinsko upravljanje ( čuvenim Đuuuumbijem ), stoni-fudbal i stoni-tenis, glupiranje sa kamerom, slikanje, davanje intervjua, "tuča" u liftu u kojoj Bill dobija po nosu, i to sve bez šminke na licu ili nameštene frizure...
Pogledajte ovaj spot i suzdržite se da ne zaplačete kada na kraju krenu da pršte konfete. Probudi mi sećanje na jedan od najjezivijih momenata sa koncerta. Odjednom sam ja bio ta osoba na koju padaju sve te konfete dok ja skačem da ih uhvatim... Prelepo...
Niko ne zna kako se osećaš.
Nikog nema da te razume.
Dan je bio mračan i prepun samoće.
Pišeš "Upomoć" sopstvenom krvlju,
iako boli svaki put.
Otvaraš oči ponovo,
ali ništa se nije promenilo.
Ne želim da te uznemiravam
i da ostanem predugo.
Tu sam samo da ti kažem:
Ja sam tu kad me poželiš.
Pogledaj u sebe i tamo ćeš me pronaći.
Nije bitno gde si,
kada me potražiš ja ću biti tu uz tebe.
Tvoj život je besmislen.
Čak ti je i senka preteška.
I sve što ti je potrebno jednostavno nemaš.
Tražiš dugu, ali ona ti leži pred nogama.
Sijala je predugo, samo za tebe.
Ne želim da te uznemiravam
i da ostanem predugo.
Tu sam samo da ti kažem da nisi sam.
Ja sam na tvojoj strani.
Ja sam tu kad me poželiš.
Pogledaj u sebe i tamo ćeš me pronaći.
Nije bitno gde si,
kada me potražiš ja ću biti tu uz tebe.
Kada nisi u stanju da razumeš svet oko sebe,
a svaki dan se utapa u crnilu,
kada oluja ne prestaje,
a svaka noć je sve bolnija
upamti: Ja sam tu kad me poželiš.
Nije bitno gde si.
Na tvojoj sam strani.
Samo malo pričekaj.
Ja sam tu...
Ja sam tu kad me poželiš.
Ja sam tu...
Nije bitno gde si...
Ja sam tu...
Pogledaj u sebe i tamo ćeš me pronaći.
Ja sam tu...
Kada me potražiš ja ću biti tu uz tebe.
Ja sam tu kad me poželiš.
Nije bitno gde si...
Na tvojoj sam strani.
Samo malo pričekaj.
Ti nisi sam.
Na singlu za ovu prelepu baladu su se našle još dve nove pesme. Prva je "Geh" ( Idi ) koja ima jedan od najlepših tekstova. Bill peva o krizi u vezi. O momentu kada više ne znaju zašto su zajedno i moli je da ode kako bi makar sećanje na ono što su imali ostalo lepo.
"Moći ćemo da nastavimo dalje jedino ako se više nikad ne vidimo...
Idi... Idi..."
On je iznova moli da ona bude ta koja će otići, jer on nema snage da to učini. Kako se približava kraj pesme sve više se oseća agonija u njegovom glasu. On više ne moli, on je preklinje da ode. I samo na kraju tiho šapne: "Ostani..."
Trebali ste videti moju facu kada sam prvi put čuo to "Bleibt". Gledao sam u prazno pola sata.
Na singlu se nalazila još jedna pesma "1000 meere" ( 1000 mora ), za koju su na iznenađenje svih fanova snimili spot iako je "Ich bin da" i dalje bio na svim top-listama. Spot je sniman na staroj železničkoj stanici, gde je bilo mnogo napuštenih vozova. Noću je bilo prilično jezivo. Ponekad je bilo toliko mračno da su jedva videli prst pred okom. U središtu radnje je voz koji ne mogu da zaustave ni zidovi, ni more, a zatim mu nisu potrebne ni šine.
Snimanje spota je kao i uvek bilo nabijeno dobrom energijom propraćenom preglasnim smehom. Međutim, bilo je i jezivih momenata, kao kada su se sva četvorica popela na krov voza i to rasklimanim stepeništem 4 metra u visinu. Sve je bilo mokro i klizavo. Režiser je stalno vikao da se ne guraju, ali naravno Bill to nije slušao. Ceo tim je počeo da viče kada je nezgodno gurnuo Georga.
Naravno, Georg je imao i drugih nezgoda...
Georg: "Bacali su na nas lišće i pahuljice staklene vune. Od toga me je sve svrbelo..."
Tom: "Tebe je i pre toga sve svrbelo.."
ahhahahahahha kakva kraljina ahhahaajajaahahaha
Pošto je ovaj spot prilično mračan, novinari su im postavljali ozbiljnija pitanja, poput toga da li se bore sa nekim svojim unutrašnjim demonima. Međutim, oni, naravno, nisu ostali ozbiljni...
Tom: "Georg se pre bori sa sobom i svojom desnom rukom..."
hahahahahahhahahahahahahahahahhaha Tom-moj-idol-činjenica-broj-573 xD
Nego, za kraj, da kažem i koju reč o pesmi, pre nego što je poslušate i pogledate spot propraćen prevodom.
Jedna od njihovih najlepših pesama ( ja to kažem za svaku xD ). Pa, blogu sam dao ime po ovoj pesmi. Ceo tekst je savršen. Kao i uvek, Bill se nalazi u nekom uvrnutom svetu koji odiše hladnoćom, tamom i samoćom. Međutim, on i u tom mraku veruje u svetlo i spreman je da učini sve kako bi ga pronašao. Veru mu održava sama pomisao na voljenu osobu.
Ulice su prazne.
Okrećem se izgubljen u noći
i hladnom vetru.
Svet je pao.
Sunce se smrzlo.
Ali tvoja slika je na sigurnom.
Čuvam je u sebi.
Nosim je preko 1000 mora
nazad tebi... nazad nama...
Ne smemo izgubiti našu veru.
Veruj mi...
Moramo da odemo još samo 1000 mora dalje,
kroz 1000 tamnih godina bez vremena.
1000 zvezda prolazi.
Moramo da odemo još samo 1000 mora dalje.
Još 1000 puta kroz beskonačnost.
Tek tada ćemo konačno biti slobodni.
Negde postoji mesto za koje smo znali samo ti i ja.
Ali sve je ispalo drugačije.
I puls u venama se smanjio.
Ali nas ipak nekako kroz noć vode otkucaji naših srca.
Veruj mi...
Moramo da odemo još samo 1000 mora dalje,
kroz 1000 tamnih godina bez vremena.
1000 zvezda prolazi.
Moramo da odemo još samo 1000 mora dalje.
Još 1000 puta kroz beskonačnost.
Tek tada ćemo konačno biti slobodni.
Ništa nam ne treba, nikog nećemo voditi sa sobom.
A jednog dana ćemo pogledati ono što smo ostavili.
1000 mora daleko...
1000 godina bez vremena...
1000 mora daleko...
1000 zvezda prolazi.
Prolazi...
Pusti nek te odvedu ta mora meni...
Puštam da me mora odvedu tebi...
Moramo da odemo još samo 1000 mora dalje,
kroz 1000 tamnih godina bez vremena.
1000 zvezda prolazi.
Moramo da odemo još samo 1000 mora dalje.
Još 1000 puta kroz beskonačnost.
Tek tada ćemo konačno biti slobodni.
Pusti nek te odvedu ta mora meni...
Puštam da me mora odvedu tebi...
35. deo priče o Tokio Hotelu - Najčuveniji pljusak u karijeri
Pozdrav, ejlijeni,
znam da ste juče očekivali post, ali proveo sam pola dana u putovanju ( vraćao sam se kući od mame ), a ostatak dana sa društvom. Tako da čestitak Billeku i Tomeku rođe'dan sa danom zakašnjenja. Da, vidimo šta je još bilo od novosti dok me nije bilo.
Bill je, po svoj prilici, sam u Kaliforniji, jer ga non-stop slikaju po nekim događajima samog. Oduševljava me svaka njegova odevna kombinacija, a posebno način na koji prolazi pored paparaca sa bodigardom, ne gleda ih, a zatim sedne u kola i odveze se. Pregenijalno... Kao Britney xD
Nemojte da me bijete, ali nakon što sam video poslednju sliku, prva pesma koja mi je pala na pamet je ova... xD hahahahahahaha
