1000 mora daleko...

subota, 21.11.2009.

Čujem kako vrištiš jer te tišina guši... + Bill i Rihanna??

Helou, maj litl monsters! xD
Stigla je i ta dosadna subota koju izdvajam da napišem post o utiscima iz protekle nedelje. Kao i obično pročitaćete vesti i analizu pesama sa Humanoida. Ali za ovaj post sam spremio i nešto drugačije. Može vas nasmejati, zainteresovati, naterati na razmišljanje...ravnodušni nećete ostati. hehe Ovo sam najavio ko novi CD Jelene Karleuše... hahahahahahhahaha Iz naslova već možete da naslutite o čemu se radi... ali, o tome pred kraj posta. Za početak muzika. xD

U ovom postu ću pisati o pesmi „Fur immer jetzt / Forever now“ ( Zauvek sada ).
Pošto je nemoguće uploadovati pesmu, a sa youtubea ih odmah skinu ostajete bez pesme, nažalost. Ali pretpostavljam da većina vas odavno ima sve pesme, pa pustite u svojim playerima i pratite prevod. Mada nikad ništa nisam gore preveo. Sve ispravke prihvatam...

Forever now

Gledam tamne plamenove koji se gase...
Moj padobran ne može da me spusti nazad na tlo.
Polako gubim veru gledajući u svetla koja blede.
Jedino me dodir tvoje senke čini živim.

Hej! Svi ćute...
Hej! Slavi to glasno...
Zauvek sada... Zauvek sada...

Tumaram ulicama.
Tako su teške, hladne, tužne, stvarne.
Ne skreći sa puta. Ja sam tu kraj tebe.

Hej! Svi ćute...
Hej! Slavi to glasno...
Zauvek danas... Zauvek noćas...
Resetuj sopstvene oči... Izbriši svoj razum...
Nikad te neću napustiti...
Pridruži mi se sada zauvek... Zauvek sada...

Hajde da trčimo po pljusku
kako bismo se osetili živima ponovo...

Šapni mi sve svoje tajne...
Šapni mi sve moje tajne...
Šapni mi sve svoje tajne...
Šapni mi... Slavi to glasno...
Zauvek danas... Zauvek noćas...
Resetuj sopstvene oči... Izbriši svoj razum...
Nikad te neću napustiti...
Pridruži mi se sada zauvek... Zauvek sada...

Hajde da trčimo po pljusku
kako bismo se osetili živima ponovo...
Hajde da trčimo po pljusku
kako bismo se osetili živima ponovo...

Ova pesma mi se baš nešto i ne dopada na engleskom. Na nemačkom mi je jedna od najboljih. xD Ne pitajte zašto, jednostavno je tako. I tekst je mnogo bolji. Ne mogu da procenim da li mi se sviđa ono na početku ili mi je glupo. Ono sa Billovim glasom. Jednostavno ne znam... Jaoj, retardiranih rečenica, majko moja... xD Oduševljava me deo posle drugog refrena... Onaj deo koji peva u pozadini onog Forever noooow... I posle kada šapuće... prelepo...
Moram priznati da mi je ova pesma prilično nejasna... Jedina pesma za koju nisam baš siguran šta se radi u njoj, a nije ni Bill... Čas je nesiguran, ne oseća se dobro, čas njoj daje snagu... Ne kontam... i šta to treba da slave? Možda to što su zajedno. Kako vi ovo razumete?
I samo malo da pojasnim rečenicu Resetuj svoje oči... Tu se misli da zaboravi na sve svoje predrasude, na sve stvari koje misli da zna... Glavna stvar koja treba da je pokreće je njihova ljubav. Sve ostalo je nebitno. Reset znači bukvalno vratiti na početak, pa bi to moglo i značiti Gledaj svet očima deteta. A deca svet vide nevino, nežno, ne vide ružne stvari. Kao što znate, jedna od opcija naziva CDa je bila Reset. Zato je ovaj stih toliko i značajan.
Nemačka verzija je 2 milijarde puta bolja. Po meni. Sad ćete pročitati tekst ( i čuti uživo verziju sa koncerta u Grčkoj ) i shvatiti zašto. Ova pesma je dosta osećajnija. Neko koga Bill voli je u depresiji, sam je, plače. On poručuje da i ako taj neko pada, Bill će pasti sa njim. Zagrliće ga i sve će biti u redu. Mnogi fanovi nagađaju da ovu pesmu peva Tomu, ali mene takve stvari nerviraju. Ovo mi je prelepa ljubavna pesma i sama pomisao na Toma mi kvari sve to...

Fur immer jetzt

Gledam te kako plačeš, a niko ti ne briše suze.
Čujem kako vrištiš, jer te tišina guši.
Osećam tvoje srce. Usamljeno je, poput tebe.
Prepusti se padu... Sklopi oči...

Hej! Za tebe je svet stao ... ovde u mom naručju... ( Hej! )
Zauvek sada... Zauvek sada...

Kada tragaš, a pritom se izgubiš,
ja ću te pronaći i dovesti nazad meni...

Hej! Za tebe je svet stao ... ovde u mom naručju... ( Hej! )
Na jedan dan.. Na jednu noć...
Na jedan trenutak u kome se smeješ...
Probijamo vreme protiv svakog zakona...
Zauvek ti i ja... Zauvek sada...

Spajamo svoje krhotine zajedno...
Mi smo jedno poput Yina i Yanga.

Osećaš li me dok dišeš?
Osećaš li me kada nikog nema?
Osećaš li me dok dišeš?
Osećaš li me ovde u mom naručju?
Na jedan dan.. Na jednu noć...
Na jedan trenutak u kome se smeješ...
Probijamo vreme protiv svakog zakona...
Zauvek ti i ja... Zauvek sada...

Spajamo svoje krhotine zajedno...
Mi smo jedno poput Yina i Yanga.
Spajamo svoje krhotine zajedno...
Mi smo jedno poput Yina i Yanga.

Novosti...
Sve fanove je potresla vest da je Bill pre dodele MTV EMA-a imao saobraćajnu nesreću. Krivica nije bila njegova, ali kako ne bi nekoga povredio udario je u ivičnjak. Nekim neverovatnim slučajem je ostao nepovređen. Kada sam to pročitao laknulo mi je. Sam pogled na ovu sliku dole je učinio da ne mogu da dišem. Drago mi je da je dobro. Međutim, taj susret sa smrću je ostavio dubok trag na njega. Ali, ipak je odlučio da da sve od sebe i da niko ne primeti kakvu je traumu preživeo. Svaka mu čast! Možda ima samo 50kg, ali je hrabriji od Herkulesa... xD

Nakon dodele su otputovali u Meksiko kako bi prisustvovali TeleHit dodeli nagrada, gde su osvojili nagradu za najbolji internacionalni bend.

Izveli su 3 pesme, među kojima i novi singl „World behind my wall“ koji treba da se pojavi 18.12. Već zamišljam spot koji počinje u nekoj tamnoj sobi, a Bill leži na podu, zidovi oko njega počinju da se ruše... Mada, ne znam kako može da leži na podu sa onom krestom na glavi... xD
Ajoj, nikako da se zaustavim, uvek moram da napišem kilometarski post. Pre ove završnice sa Billom i Rihannom moram da vam pokažem 2 stvari. Prva je ova genijalna animacija sa EMA. Bill izgleda kao da ...ahm... xD znate već... xDDDD

Druga stvar je link official Tokio Hotel radija. Ja to baš često slušam. Evo i vi možete da uživate....

LINK TOKIO HOTEL RADIJA

Bill i Rihanna??
Ne, ne mislim da su u vezi ili takvo nešto. Nema Bill snage da je prebije... hahah Ajoj, baš sam jadan... Meni je nenormalno žao Rihanne zbog toga ( ja nju obožavam ) ali mi je nekako pogodno za sprdnju. Btw, poslušajte njen novi CD savršen je...
Vraćam se na temu... Ovde se radi o kopiranju ili jednostavno inspiraciji... Ko je kome inspiracija ne znam, ali neke sličnosti postoje, to ne možete poreći. Većinu stvari je prvo uradila Rihanna a onda Bill... Pa, ako niko nikoga ne kopira, bar je zabavno...
P.S. Ovo sam ja primetio, ja sam nabavio sve slike da uporedim, tako da nemojte ovo da kradete...

* * * NOSTE ISTU KAPU ... I ISTU MREŽU OKO RUKE...

* * * IMAJU SLIČNE FRIZURE...

* MANGA

* BILL IMA KRESTU, A ONA NEŠTO MANJE, ALI JE OBOMA POLA GLAVE ĆELAVO...

* VOLE PLAVE PRAMENOVE...

* * * IMAJU ISTI FAZON SA MIKROFONOM... SAMO ŠTO NA NJENOM PIŠE BAD GIRL, A NA BILLOVOM HUMANOID... NASLOVI NJIHOVIH CDOVA..

* * * RIHANNA NOSI BISERE, A BILL LANCE, ALI MI JE NEKAKO SLIČNO, IDE PREKO CELE MAJICE...

* * * JOŠ PRIMERA NA KOJIMA IMAJU SLIČAN NAKIT...

* * * OPSEDNUTI SU RUKAVICAMA BEZ PRSTIJU I NAKITOM...

* * * OBOJE IMAJU PIRSING U BRADAVICI...

* * * OBOJE SU OPSEDNUTI ZVEZDAMA I IMAJU IH KAO TETOVAŽE...

* * * ISTO IZGLEDAJU KADA SE KRIJU OD FANOVA...

* * * POGLEDAJTE RIHANNINU JAKNU NA PRVOJ SLICI... ZAR VAM NIJE POZNATA? SLIČNU TAKVU IMA BILL...

* * * OBOJE NA PHOTOSHOOTINGU IMAJU ŠTAP... XD

Možda sam paranoičan, ali ne možete poreći da ima neke veze ovde... Previše slučajnosti, zar ne?

- 20:13 - Komentari (17) - Isprintaj - #

utorak, 10.11.2009.

Tokio Hotel je srušio Berlinski zid ponovo...

Naslov posta je vezan na glavnu vest koja je obeležila proteklu nedelju, a to je svakako evropska dodela MTV nagrada. Tokio Hotel je osvojio nagradu u kategoriji za najbolju grupu i imali jedan od najzapaženijih nastupa.
Scena u mraku. Vidi se samo Billovo obličje koje je nemoguće ne prepoznati. Nije mu dovoljno telo dugo 1,90m i kosa još tolika, nego na sve to mora da se popne na štikle, tačnije na čizme sa preko 10cm visokom platformom. Ovaj dečko jednostavno voli da zauzima previše prostora! xD
Na početku nastupa nosi naočare koje ubrzo zatim skida i baca na pod i pridružuje se ostalim članovima benda. Oduševljava me to kako hoda na štiklama. xD Izvode svoj sledeći singl „World behind my wall“ što je donekle i simbolično na ovoj dodeli posvećenoj 20-godišnjici rušenja Berlinskog zida. Još kada se na sve to doda natpis na Billovoj ruci „Freiheit ’89“ ( Sloboda ’89 ) prilično izgledaju kao nacionalisti.
Ne mogu a da ne primetim da je Bill perfektno otpevao pesmu, iako mi je pomalo bez veze što ima playback na one visoke delove.
„I’m ready to FALL...“
Ali dobro, sve je zvučalo savršeno. Pred kraj nastupa je sve eksplodiralo, instrumenti i zvučnici su bili u vatri. Oduševljava me završna scena u kojoj Georg svira klavir koji gori.

Što se tiče stajlinga tokom cele večeri oduševili su me. Prvo, pojava na crvenom tepihu kada su svi bili u nekoj ozbiljnijoj varijanti i nosili kapute, pa čak i Tom. Svaka mu čast na tome! Gustav nas je prijatno iznenadio što se ofarbao u plavo. Možda sada malo lošije izgleda, ali ovo je samo uradio kako bi mu što neprimetnije izrasla ona plava kosica. Billova jakna na nastupu je... Savršenstvo!
Malo mi je gadno izgledao na aftershow partyju u onoj atlet majici i prsluku, ali to je Bill. Ponovo su ga slikali sa Natalie Franz i oko toga se digla frka. Ako, slatka je cura, bilo bi mi drago da je sa njom. On tvrdi da nije, ali jednom prilikom je rekao i da je sva kosa na glavi njegova, tako da... xDDD
Ovaj post bi trebao da bude posvećen pesmi „World behind my wall“ što svi već dugo očekujete, ali moraću da vas razočaram. U ovom postu ćete čitati o pesmi „Humanoid“, a kada TH snimi spot za „World behind my wall“ ide post o toj pesmi...

Humanoid

Protiv ljubavi! Protiv rata!
Protiv Sunca! Protiv noći!
Protiv pravila! Protiv sile!
Protiv zidova! Protiv svega toga...

Ja sam Humanoid... Ja sam Humanoid...

Daj mi svetlosti! Daj mi vazduha!
Moje srce kuca, ali meni je to nevažno.
Jurim sopstvenu senku, ali je prebrza.
Daj mi više! Daj mi više!
Ovo ne može da me zadovolji...

Ja sam Humanoid... Ja sam Humanoid...
Ja sam Humanoid koji nestaje u crnilu...
Ja sam Humanoid... Zar se nećeš vratiti?

Odvedi me negde...
Izbaci ovaj bol iz mene...
Zaglavljen sam između svetova koji ko zna gde su...
Samoća boli...
Ne puštaj me... Gušim se...
Ne puštaj me!

Dosta mi je sistema! Dosta mi je razloga!
Dosta mi je pitanja! Muka mi je od lečenja...
Muka mi je od krvarenja...
DOSTA MI JE....!!!!!

Ja sam Humanoid... Ja sam Humanoid...
Ja sam Humanoid koji nestaje u crnilu...
Ja sam Humanoid... Zar se nećeš vratiti?

Odvedi me negde...
Izbaci ovaj bol iz mene...
Ne želim da sutra sve bude isto...

Zaglavljen sam između svetova koji ko zna gde su...
Samoća boli...
Ne puštaj me... Gušim se...
Ne puštaj me!

Daj mi nešto što mogu da osetim!
Pokaži mi nešto što mogu da vidim!
Ne puštaj me... Gušim se...
Ne puštaj me!

Protiv ljubavi! Protiv rata!
Protiv zidova! Protiv svega toga...

Ovo je skoro jedina pesma koja ima potpuno isti tekst na nemačkom i engleskom. Bill peva o osećanju koje ga prati već neko vreme : ne oseća se kao čovek! Sve mu smeta i sve mu se čini tako lažno. Nikoga ne voli i nikoga ne mrzi. Zapravo, nikoga ne poznaje. On traži nekoga ko će sve to promeniti, ko će učiniti da njegovo srce ponovo zakuca.
Pesma mi se jako dopada zbog stalne promene ritma i načina pevanja. Ima veliki uticaj metala ili hard rocka u sebi. Obe verzije su jako dobre, ali moram priznati da mnogo više volim nemačku verziju jer me oduševljava način na koji izgovara to „Humanoid“, a u engleskoj verziji je milijardu puta bolje urađen onaj deo „I’m dooooneee...“ Mnogo je više elektronizovan. Sviđa mi se kraj pesme u kome imam osećaj kao da se robot raspada. Sjajno!

Humanoid

Protiv ljubavi! Protiv mržnje!
Protiv Sunca! Protiv noći!
Protiv pravila! Protiv moći!
Protiv svega! Protiv svega!
Ja sam...

Humanoid... Humanoid...

Daj mi život! Daj mi vazduha!
Srce mi kuca samo zato što mora!
Trčim za svojim senkama!
Daj mi više! Daj mi više!
Uvek više!

Humanoid… Humanoid…
Humanoid… Vrati se nazad…
Humanoid… Vrati se nazad i..

…uzmi moje srce i sav moj bol!
Zaglavljen sam između svetova nepoznatih koordinata…
Drži me… Inače ću pasti…
Drži me…

Ne želim svoje srce! Ne želim ovaj bol!
Ne želim sopstvenu glavu! Ne želim ova sranja!
Ne želim ovu prljavštinu…
NE ŽELIM…!!!!

Humanoid… Humanoid…
Humanoid… Vrati se nazad…
Humanoid… Vrati se nazad i..

…uzmi moje srce i sav moj bol!
Ne mogu više…
Drži me! Drži me!

Zaglavljen sam između svetova nepoznatih koordinata…
Drži me… Inače ću pasti…
Drži me…

Daj mi nešto što mogu da osetim…
Pokaži mi nešto što mogu da vidim…
Zaglavljen sam između svetova nepoznatih koordinata…

Protiv pravila! Protiv moći!
Protiv svega! Protiv svega!

To je to, my little monsters… Nadam se da se čujemo uskoro sa utiscima o spotu „World behind my wall“.. Za kraj vam ostavljam još jednu pesmu pod nazivom „Humanoid“. Prvi put sam napisao pesmu inspirisan Tokio Hotelom. Šta mislite...

H • U • M •A • N • O • I • D

Krv kaplje svuda po podu.
U kablove se pretvaraju arterije.
Koža ne diše pod plastikom.
Srce je na baterije.
Maska bi da vrišti
ali se raspada. Ne može.
Srce je kao kamen potonulo
negde duboko ispod metalne kože.
Kuca polako i ujednačeno.
Ne pravi više otkucaje ishitrene, snažne
kada te vidim tamo negde van mog pogleda
oči su prazne, ali bar nisu vlažne.
Ruke su hladne, ali ne drhte, ne.
Oči zumiraju, ali ne mogu da uhvate te.
Sopstvena senka me prezire.
Od mene vrtoglavo beži.
Tražim je među oblacima
prkoseći zemljinoj teži.
U mojim snovima te više nema
pa su bez tebe izgubili težinu.
Otvorenih očiju spavam.
Patuljak sanjao o džinu.
Planeta sanjala kometu,
a razorio je asteroid.
Sanjao sam da postanem čovek,
probudio se kao humanoid.

Gomila krvi i mesa jeca.
Humanoid nemo gleda – ništa ne oseća.

Čovek se bori za ljubav. Čovek se inati.
Humanoid ne voli. Humanoid ne pati.

Ljudi se grle. Ljudi se vole.
Humanoidi ne plaču. Za ljubav ne mole.

Ti tražiš nekog da te svakodnevno na ljubav podseća.
Ja tražim samo još jednog humanoida
da zajedno sa mnom ništa ne oseća.

- 16:14 - Komentari (33) - Isprintaj - #

nedjelja, 01.11.2009.

Stojiš ispred mene, ali zapravo nikada nisi bila tu...

Dodela evropskih MTV nagrada se bliži...
Tokio Hotel sprema spektakularan nastup, a nadam se da ćemo ih videti i sa trofejom u rukama.
Pored toga, bliži se i premijera drugog dela animiranog filma „Arthur“ u kome je Bill ponovo dao glas glavnom junaku.
Protekla nedelja je ostala obeležena objavljivanjem datuma koncerata nove turneje, koja nosi naziv „Welcome to the Humanoid City“. Jedan od gradova Humanoida je i Zagreb. Jako mi je drago zbog svih vas koji idete. Nadam se da ćete se nezaboravno provesti, jer ste to svakako zaslužili nakon svih onih silnih borbi i peticija da dođu. Kod nas je po novinama i u jednoj emisiji na TV-u objavljeno da najverovatnije dolaze i u Beograd. Ne znam koliko je to verovatno. Ne mogu više ništa da komentarišem.

Mnogi od vas su me pitali da li dolazim u Zagreb i odgovor je NE. Zaista bih voleo da dođem, prvenstveno zbog koncerta, a i da bih upoznao sve vas. Baš bi bilo genijalno da svi budemo zajedno na jednom mestu. Ali, možda je i bolje što ne dolazim. Ipak, moraju nekako TokioHotelovci da budu najveće zvezde, a pored mene bi to bilo teško... xD Hvala svima vama koji ste mi ponudili prenoćište, pa čak i privatne helikoptere da dođu po mene... xD Neca nažalost ne dolazi, ali nestrpljivo čekam vaše utiske sa koncerta.

Bill je najavio turneju kao nešto dosad neviđeno. Prvi put dosad će napraviti neki show na koncertu, nešto na fazon Britneyog cirkusa. Ja pretpostavljam da će na sve strane biti kablovi i roboti. Već smo mogli da čujemo kako „Humanoid“ zvuči uživo i moram da priznam da sam oduševljen. Nisam očekivao da će Bill tako dobro pevati, posebno sve one visoke tonove. Evo poslušajte samo refren „Automatic“-a. Ako pažljivo čitate moj blog, znate da u ovom postu analiziram upravo tu pesmu...

Original Video - More videos at TinyPic

Automatic

Automatična si i srce ti je poput mašine...
Umirem sa svakim otkucajem...
Automatična si i glas ti je električan...
Zašto i dalje verujem?
Automatski je napisana svaka reč u tvom pismu...
Laži od kojih krvarim...
Automatski kažeš da će se stvari promeniti nabolje,
ali nikad neće...

U tebi zapravo nema ljubavi...
U tebi zapravo nema ljubavi...
U tebi zapravo nema ljubavi...
Zašto te onda ja i dalje volim?!?

Osećam se automatski dok brojim kola na raskršću...
Dolaze i prolaze poput tebe...
Osećam se automatski dok gledam nepoznata lica...
Brišem tvoj lik...
Ovo je automatsko, sistematsko, tako traumatično...
Automatska si...

U tebi zapravo nema ljubavi...
U tebi zapravo nema ljubavi...
U tebi zapravo nema ljubavi...
Zašto te onda ja i dalje volim?

Automatski... Automatski...
Automatski... Automatski...

Sa svakim korakom koji napraviš i svakim dahom koji udahneš
tvoje srce i duša su sve više van kontrole...
Ovakav život je zaista bolestan...
Automatska si prema meni...

U tebi zapravo nema ljubavi...
U tebi zapravo nema ljubavi...

U tebi zapravo nema ljubavi...
U tebi zapravo nema ljubavi...

U tebi zapravo nema ljubavi...
U tebi zapravo nema ljubavi...
U tebi zapravo nema ljubavi...
Zašto te onda ja i dalje volim?

Automatski... Automatski...
Nema prave ljubavi u tebi...
Automatski... Automatski...
Zašto te ja i dalje volim...
Automatski...

O ovoj pesmi se već jako puno raspravljalo, pa i nemam šta puno da kažem. Bill peva o devojci koja je već toliko dugo sa njim i da se ta veza pretvorila u naviku. Ona je izgubila svaki osećaj, sve radi kao programirana, tako da počinje da je gleda kao robota. Kao da je njen glas postao električan. Ali, njega sve to pogađa jer je on i dalje voli. I svakim danom se pita zašto ne može da potisne to osećanje. Ali, protiv sebe i svojih osećanja ne možemo da se borimo.
U nastavku, Bill peva o tome kako je i on u svemu tome postao poput nje, automatičan, mehaničan. Oseća se bolesno u svemu tome i želi da prekine sa tim.
U početku nisam shvatao zašto je Bill toliko oduševljen ovom pesmom, jer mi je bilo dosta boljih pesama na albumu. Ali, kako vreme prolazi pesma mi je sve bolja i bolja, možda i najbolja. Dopada mi se to kako i sama muzika odražava njihova osećanja. Kako je u svemu tome Billov glas električan.

Bill: „Ova pesma je zadnja snimljena. Imam osećaj kao da je samo ona falila da upotpuni ceo album. Da mu da onaj završni pečat.“
U potpunosti se slažem. Jedna od najhumanoidnijih pesama...
Za kraj vas ostavljam da uživate u „Automatischu“... Po meni je mnogo bolja nemačka verzija...

Automatisch

Tako automatska poput mašine...
Tvoje srce više ne kuca za mene...
Tako automatski me dodiruju tvoje ruke,
a ja osećam sve osim tebe...
Tako automatski je i tvoj električni glas...
Gde si ti dok pričaš?
Tako automatski mi kažeš da sam ti važan...
Ko te je programirao da uradiš to?

Kada se smeješ – ne smeješ se!
Kada plačeš – ne plačeš!
Kada osećaš – ne osećaš ništa!
..jer nemaš ljubavi u sebi…

Kao automatski trčim ulicama,
ali nijedna ne vodi ka tebi…
Kao automatski me slede tvoje senke
i ledeno me zgrabe.
Kao da si na daljinsko upravljanje,
tako statična i mehanična…
Tako automatska!

Kada se smeješ – ne smeješ se!
Kada plačeš – ne plačeš!
Kada osećaš – ne osećaš ništa!
..jer nemaš ljubavi u sebi…

Ti si automatizovana… Samo automatizovana…
Automatizovana… Tako automatizovana…

Tvoj pogled je tako prazan…
Ne mogu više ovako…
Sve na tebi je kao unapred smišljeno…
Stojiš ispred mene, a zapravo nikad nisi bila tu…

Kada se smeješ – ne smeješ se!
Kada plačeš – ne plačeš!

Kada se smeješ – ne smeješ se!
Kada plačeš – ne plačeš!

Kada se smeješ – ne smeješ se!
Kada plačeš – ne plačeš!
Kada osećaš – ne osećaš ništa!
..jer nemaš ljubavi u sebi…

Ti si automatizovana… kada osećaš…
Samo automatski… ne osećaš…
Automatski… dok si bez…
Automatski… ljubavi…
Automatski…

Evo kako Billova frizura izgleda nenameštena…

Toliko od mene, my little monsters… xD
Čitamo se za nekih sedam dana...