subota, 27.10.2012.
Čudesna stvar #117 - Kiša i sunce
 Kiša i sunce Dok sam bila dijete, djed bi mi za ovakve dane, kad pljušti pa probije sunce, pa sunce sija kroz tu kišu, govorio - kiša pada, sunce, sija, cigani se žene. I dodao bi onda, s osmijehom i mrseći mi rukama kosu, možemo te udati. Volim ovakve dane. Volim dane koji su ćudljivi i nepredvidljivi i koji se mijenjaju iz minute u minutu. I volim, stvarno volim kad se sunce i kiša raspravljaju i svađaju, kad stvaraju izmaglicu koja s lijepi po asfaltu i kad u toj izmaglici čujem djedov glas "kiša pada, sunce sija... možemo te udati". A onda dođe i nastavak, koji mi je govorio ponekad, samo ponekad - ili ćemo te udati, ili ćeš završiti kradući konje. 
|
