0comix

utorak, 22.04.2008.

O ZABUŠAVANJU, REVOLUCIJI I ONIM STVARIMA KOJE SE PIŠU TEK TOLIKO DA BUDU NAPISANE

Đizs, prošlo je sssto godina od zadnjeg posta. Al ne sekiram se radi toga, ionako smo underground (čitaj:prati nas 5 ljudi). Čekaj, zašto još uvik pišem u množini? Neki su mi suradnici tu odlučili zabušavat. Imaju oni ideja na pretek, ali realizacija je već problem koji često rezultira odustajanjem. Zapamtite da niko nije beskoristan... dapače, svak može poslužit ka loš primjer.
Znaš šta me rastužuje? Kad dobra ideja ostane samo ideja. Ako nećeš ni pokušat da postane nešto više od toga, lako se žalit da smo sjebana nacija i čekat da drugi nešto poduzmu. A da ne oden do politike, pedera i thompsona i da me mozak ne zaboli, skratit ću ovaj pubertetski ispad - čitači: mejlajte stripove, suautori bloga: stavite nešto. Imate ih vagun, a svrha im je da vataju prašinu ili zauzimaju memoriju. Ili nemojte. Kako god ispalo udaram šakom o stol i najavljujem pretrpavanje bloga stripovima (pa makar samo vlastitim) i podsjećam svih da šalju radove na onu tamo nesritnu mejl adresu u desnome kantunu.
Pozdrav Marinu koji nam je maila da su nam slova premala. Vidiš šta se sve može postić snagom volje. Um caruje Dundo Maroje. Živili!

zero