morsky blog

četvrtak, 31.12.2009.

najkraći post na svitu

....................

Možda nije bio najkraći, ali je sigurno bio najgluplji.
Zato sam ga pobrisala.

Forwardom sam dobila simpatični sms, pa u nedostatku vlastite originalne čestitke, prenosim vam jednu koju je vjerojatno smislio trust mozgova jednog od mobilnih operatera, ali ova bar nije s anđelima, Isusićima, blagoslovima i sličnim rekvizitima.

"Upravo sam na vaš žiro-račun broj 2010 uplatio 365 dana Zdravlja, Sreće i Ljubavi. Puno radosti pri trošenju. Sve najbolje!"

Želim vam od srca.
Godinu Zdravlja. Fizičkog i mentalnog.
Godinu Ljubavi. Da volite i budete voljeni.

I ništa vam više ne treba.

- 23:30 - Komentari (8) - Isprintaj - #

srijeda, 23.12.2009.

mašta može svašta

Dječji vrtići i tete u njima već me godinama oduševljevaju svojom kreativnošću.
Jelke od školjki, morskih volaka, ribarskih mreža, čokota, starih cedeova, kravata....
Nepresušan izvor ideja.
Da od starih postola može nastati originalan božićni ukras, to se stvarno triba sititi.


Photobucket

Photobucket

Photobucket

Photobucket

Photobucket

Photobucket

Photobucket

Photobucket

Photobucket

Mašta stvarno može svašta.
Tako i ja ovog Božića iman izmaštanu božićnicu, bon u naravi i lovu za dječje darove. A i plaću ću maštati neko vrime. Muž će je maštati dok obilazi zavod za zapošljavanje.
Dici san rekla da imaju izmaštati da su in darovi ispod bora. Lipi, blještavi, umotani u sjajni papir, ka iz reklame za koka-kolu.
Maštaćemo i božićne kolačiće.

Samo jednu stvar ne mogu izmaštati, mora biti stvarna.
Bakalar.

Ma dobro, ne samo bakalar. Još neke stvari želim "utjelovljene".

- 12:44 - Komentari (10) - Isprintaj - #

nedjelja, 20.12.2009.

dalmatinski sibir

Nije meni šta je smrzačina.
Nije meni šta mi je moj morski zavičaj pretvorilo u Gorski kotar. Ako potraje još par dana eto nama klizališta u Jazinama. Zasad se kližemo samo po gradskom mostu i na glavnom trgu.
Nije meni šta se ne može vanka u trike-trakama ili japankama, a buce neman.
Neman ni skije ni sanjke. Ni pancerice. Briga me, ionako ne znan skijati.
Nije mi ni šta je sva starčad u kvartu popizdila i umislila da se vratila u mladost i snagu, pa izišli vanka poobavljati neodgodive poslove tipa odlaska u banku, plaćanja računa, bacanja smeća, kupovine domestosa i slične hitne radnje i još se ljute i vriđaju kad in ponudiš pomoć, jer oni to, zabogamiloga, mogu i bez tebe. Razmilili se po onon ledu ka mravi. A ti gledaš bespomoćno na koju će stranu poletiti štaka a na koju oni. A vozilo od hitne ne može doć jer ima ljetne gume...
Ma briga me, biće ih manje na proliće, manje penzija za isplatiti, više životnog prostora na nas ljude u pristojnim godinama...

Nije mi to.
Nego me muči šta je ovo - GLOBALNO ZATOPLJENJE!

Krvitis'sove, šta će bit kad dođe GLOBALNO ZAHLAĐENJE?!?!
Brrrrrrrrrrrrrr!

- 21:57 - Komentari (9) - Isprintaj - #

petak, 18.12.2009.

snig, ali ne lanjski, jučerašnji

Photobucket

Photobucket

Photobucket

- 12:11 - Komentari (6) - Isprintaj - #

srijeda, 16.12.2009.

u prolazu




Free Sarah Brightman MP3 | Free ringtones at EZ-Tracks.com



Huuh. Evo me. Vratila se.
Što? Odakle se vratila? Di san bila?!
Ma zar to nije očito i ćoravima?
Pa iz Šibenika valjda. Iz mirovne misije na Šubićevcu.
Jer dok ne zagusti, mene niko ne zove. Ide se na Boraju, tuče se po janjetini, šeta se po šminkerskin nautičkin sajmovima, održavaju se prijateljske i ljubavne zadarsko-šibenske veze, u vrimenima cvitanja velike ljubavi mene se niko ne siti. Jel došlo do pizdarije, ajde ti, filipinka, ajde u diplomaciju, u rovovski rat protiv predrasuda. Uvjeravaj, miri, stišavaj strasti, pričaj priče, laži, maži, ako triba, samo nek ne bukne rat.
Pa dajte se smirite, nismo mi loše mislili, nismo tili bit bolji od vas, nenamjerno smo prosperirali, ma nije Božo K. nabrijan na vas, ma voli on vas, nije on baba-roga, pa evo, i mi propadamo, nije ni nama lako, nema posla, nema plaće, nema božićnice. A bogamimoga, i Djed Mraz i onaj drugi, Dida Božićnjak su nan zaboravili adresu. Sveti Nikola i sveta Luce još nas obađu, ali i oni su na kraju snaga.
I tako, svo ovo vrime otišlo u diplomaciju.

Ma, uopće niste skužili da se zajebavan, a-a. Ae.
A to samo zato da ne bi ispalo da je ovaj prethodni post osta ka zadnji i da san se povukla pred Šibenčanima i otišla ispizđena s bloga. Ili, ka šta Šeli kaže, da sam otišla pripremat turističke ture za sljedeće lito. Dragi gosti, danas vas vodimo u netaknutu divljinu susjedne županije koju smo namjerno sve ove godine onemogućavali da se razvije da bi vi mogli danas uživati u retro-dizajnu.
A ne. Nisan ja samo tako lomljiva.

Ne lome mene dragi moji Šibenčani.
Lomi me Život. Dovodi me previše blizu točke pucanja.
Ko da je neki potres oko mene. Ljude gaze auti, ljudi umiru iz čista mira, dica ostaju siročad, ljudi postaju ludi ko kupusi da ne znaš di ćeš ni šta ćeš s njima, ljudi ostaju bez posla, čupaju se oko nasljedstava, ma da ne nabrajam sve životne brodolome, fizičke, psihičke i moralne krahove kojima sam, za sada živi svjedok. Svaki dan neke katastrofe.
Otupila san. Suza neće iz oka.

Ispraznilo me. Ubilo mi riči.

Jedina snaga koja mi je ostala su mi moji tići.
Moji genijalci.

Photobucket

- 09:08 - Komentari (7) - Isprintaj - #

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se