U petak san imala jedanaest 8-godišnjaka u stanu.
Dica iz razreda. Dvi curice i 9 muškića.
Neman snage niti pričati šta je to bilo.
U subotu - dvorište. Njih 10 u rasponu od 5 do 12 godina, išlo je u kino (vodija ih je moj jadan muž), a posli su došli.
Ni to neman snage pričati...
Suma sumarum: dva dana proslave rođendana, između sv. Nikola, dvi torte, dva devastirana roditelja, jedna sestra koja zbraja štete po sobi, stan kojeg ka da je poharala oluja svih oluja...
Da vam pokušan dočarati malo atmosfere... da van ne bi nikada palo na pamet izvest štogod slično.
Ekipa se igra. Kukala, ne znan, neko sakrivanje je u điru, ispod stola su dva, dva su ispod svakog kreveta, izlaze puni prašine. Jedan se super sakrija, ispod radnog stola, iza kante za smeće i kompjutora, počupa sve kabele, stoji tamo, ne može ga niko naći, prolaze tri-četri kruga igre. Na njega zaboravili. On izlazi, oni mu ne priznaju pobjedu, dolazi sav u suzama, plače ko godina da ne igraju fer. Usput se guši jer u isto vrime jede kokice. Tučen ga po leđima, pljuca kokice. Spašen.
Svakih deset minuta dolazi uplakan. Između ostalih razloga plača, jedan je što je drugi mulac razbija lampu. Pa on plače, treba lampu oplakati.
Sedmi put plače: "Već san šest puta plaka, aaaa, ubiće me tata, aaaa!"
Dok njega tješin, jedan dolazi reći: "Kakvu si nan ono tortu dala, preslatka je, boli me drob, i povratiću".
Dok on povraća, ekipa grupno promatra. Oće li sada svi rigati? Ajme!
Čistin zahod. "I meni se povraća!" viče jedan. Ajme meni, otrovala san dicu! Brzo ga dovlačin pred školjku. "Ma nije, ja se samo zezam!"
Bemti sve!
Onome koji je razbija lampu, okrutni vršnjaci organizirali su suđenje. Sve je tu, tužitelj, porota, sudac. Kriv je! Jadno dite! Da mi se ne bi i on rasplaka, morala san preuzeti ulogu odvjetnika, kojeg mu nisu dodijelili.
..... I sve tako. Tri sata napetog horor-trilera manje bi mi uništili živce.
Sutra, u subotu - druga proslava. Masovni odlazak u kino. To san uvalila mužu. Doša je smožden. Gađali se kokicama, smetali drugima, najmanji se izgubija, ustvari mu je bija iza guzice... Dica su ga dovela doma, jedva živoga.
U ciloj toj gužvi, zaboravila san napuniti čizmicu. U neko doba ranog jutra moj friško-osmogodišnjak kaže: "Mama, ja se jedva čekam dignuti, da vidim što mi je sveti Nikola donija!"
"Čuj" kažen ja "ima jedno pravilo. Ako se digneš prije osam, Nikola će se naljutiti i poslati Krampusa da sve uzme natrag."
Uz ispriku da iden u vc, panično tražin čizmicu i na brzinu je punim.
"Evo na, i sveti Nikola je počeja varati, stavija mi je čokoladu koju san jučer dobija za rođendan od Sare!"
(P.S. Da ne bi sveti Nikola ostao neshvaćen, donija je prave darove, čokoladu je stavija samo za dekoraciju.)
