morsky blog

ponedjeljak, 09.06.2008.

šaka suza, vrića smija, ča je život vengo ...ija

MI SMO LUĐACI, POSTALI PRVACI!

Dobili smo. Igara bez kruva.
Dobili prvenstvo države u košarci. Naravno, ovo je bilo finale bez Cibone, pa malo manje u guštu, ali - košarka se vratila kući. U Dalmaciju.

Bila je besana noć, petak na subotu. Moj doprinos bila je moja ćer, vani na ulicama u slavlju, ja spavala, koliko san mogla. Jer, prošlo je moje vrime, u moje vrime pivali smo "Zadar je najbolji, Zadar je slavan, nitko u Europi njemu nije ravan!". A Jazine bile tisne. Pretrpane, užarene.
Sad imamo veliku novu dvoranu, a malu državicu i malo protivnika.
Ali, tako je to. Vrimena se minjaju.
Ali slavi se uvik isto. Žestoko. Mediteranski, dalmatinski.

MI SMO PEDERI, ACO JE NAŠ!

Photobucket


Večer uoči velike fešte, ja u nekom drugom filmu. Umorna i satrana. Ni činjenica osvajanja prvenstva nije mi neka utjeha. Ali je pogled na moj dragi grad u sumrak:

Photobucket

Photobucket

Photobucket

Photobucket

U vrime košarkaških fešti, ne mogu da ne spomenem godišnjicu prerane smrti košarkaškog Mozarta s Baldekina. Gledala san ga u Jazinama ka curica, on dečko na početku košarkaške karijere, bija je nekakav Krešin košarkaški kamp, odmah se vidilo da je mali čudo.

Photobucket

Usprkos sivih tonova života, crnih vijesti i broda koji polako ali sigurno tone, mi smo nacija koja voli život, koja voli slaviti, feštati bez granica.
A nemamo šta drugo slaviti nego uspjehe naših sportaša.
Nakon košarke, evo nam prvog gola na Europskom nogometnom prvenstvu. Zlatni zadarski dečko, mali Modrić, imao je čast uveseliti naciju.
Opet fešta po ulicama.

Moj doprinos nogometnoj groznici? A je, popila san jednu žuju, malo me omamila pa san zaboravila gledati utakmicu.
Na mom škoju di san bila za vikend, nogomet nije glavna tema i okupacija. Je, ima i tamo struje, čak i televizije, ma ima i plazmi, ali ljudi skreću pogled s utakmice na nešto drugo. Stigla je kaznena ekspedicija usranog ministarstva graditeljstva i rušenja, stigli bageri i specijalci u selektivni rušilački pohod.
Iza njih ostaju samo tužni prizori razorenosti.

"Otoče, volin te" kaže pisma.
"Otočani, jebite se, ne volimo vas" kaže država.

O tome ću drugi put... sad san previše živčana.

Photobucket

Photobucket


- 09:11 - Komentari (13) - Isprintaj - #